Istraživanja koja su urađena u Francuskoj govore da svi poljoprivredni proizvođači, bez obzira kojom granom poljoprivrede se bave, moraju da, na prvom mestu, vode računa o zdravlju zemljišta.
O tome šta je zemljište izgubilo u protekle 3-4 decenije i kako sada da se poljoprivrednici ponašaju prema njemu, za Agroportal-znanje je moć govori dipl. inž. poljoprivrede Bojan Manojlović iz firme „Šmek komerc“.
ČITAJTE I: Ph vrednost zemljišta i zasnivanje zasada
-Bez obzira na to da li ječ o ratarskoj, voćarskoj ili povrtarskoj proizvodnji, svi koriste iste resurs – zemljište. Praksa je pokazala da poljoprivrednici ne vode dovoljno računa šta će zemljištu da vrate, kaže Manojlović.
On napominje da je za poslednjih 30 godina na račun prirodne plodnosti zemljišta čovek više uzimao, a manje vraćao.
-Konkretno u Srbiji humus je sa 7% sveden na ispod 3 odsto. Reč je o proseku, a kada kažemo prosek, to znači da imamo parcele na kojima humusa ima ispod jedan ili dva odsto. A u godinama koje dolaze ako nema humusa nema ni ko da drži vlagu, podseća naš sagovornik.
On dalje objašnjava da je humus kao sunđer i da će on upiti vlagu kada je ima i čuvati je da biljka može da je usvoji kada joj je potrebna.
Na pitanje zbog čega više nemamo glista u zemljištu Manojlović odgovara da one traže plodno tlo.
-Ako u zemljištu nema organske materije, nećemo imati ni glista. One se hrane nižim oblicima života. Gde su gliste tu su i protozoe i nematode, a to znači da jedno vuče drugo. U prvom naletu izgubićemo korisne bakterije te će biti više onih štetnih, kaže on.
Manojlović dodaje da se to vidi u centralnoj Srbiji, između ostalog i zbog štetnih bakterija koje stvaraju kisela zemljišta.
-Primera radi, anaerobne, odnosno štetne bakterije, koriste kiseonik direktno iz zemljišta i to tamo gde ga nađu. A pronalaze ga, recimo, u vodi – H2O iz koje će uzeti ono što im treba, a to je O, odnosno kiseonik. Zemljištu će ostaviti pozitivno naelektrisan vodonikov jon koji se lepi za zemljišni kompleks i direktno utiče na stvaranje kisele sredine, objašnjava Manojlović.
On savetuje da treba voditi računa i o biološkoj aktivnosti u zemljištu, a ne samo o klasičnom prihranjivanju mineralnim đubrivima. Potrebno je uskladiti i jedno i drugo kako bi zemljišta bila plodnija.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
-Mikrobiologija biljci omogućava da bude zdrava. Uzeću primer jabuke. Ova biljka plod ne proizvodi da bi čovek prišao stablu i ubrao ga, već da bi jabuka otpala u zonu korenovog sistema, da se tu razgradi i da je biljka ima za naredne sezone, slikovito objašnjava Manojlović.
On dalje dodaje da ako biljka iz zemljišta može da pokupi sve što joj je potrebno, tu se neće pojaviti ni jedan problem.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal-znanje je moć