Nakon što se izvrši rasturanje organskih i mineralnih đubriva, pristupa se dubokom oranju, rigolovanju ili podrivanju zemljišta. Dubina oranja zavisi od voćne vrste koja se sadi, podloge i tipa zemljišta i iznosi do 40 cm. Dubina rigolovanja se obično kreće od 40 do 70 cm, dok se podrivanje radi na dubini 60–70 cm.
ČITAJTE I: Orah hrana za mozak, izvor omega-3 masne kiseline
Rigolovanje se obavlja rigoler plugovima. Ukoliko se ne poseduju plugovi za rigolovanje, onda treba koristiti jednobrazni plug i izvršiti što dublje oranje. Ne treba rigolovati previše vlažno ili suvo zemljište, već najbolje umereno vlažno. Ako su tereni pod većim nagibom, onda se mora pristupiti pravljenju terasa ili vršiti rigolovanje u pravcu redova širine 2–3 m. Rigolovanje je najbolje obaviti u avgustu ili septembru, mada, ako je lepo vreme, moguće je obaviti i u oktobru, pa i početkom novembra.
Posle rigolovanja zemljište treba ostaviti 1–2 meseca da se lagano slegne. Po sleganju zemljišta, ako se sadnja obavlja u jesen, treba obaviti finu pripremu zemljišta. Ako se sadnja vrši u proleće, tada se fina priprema obavlja u toku februara ili početkom marta. Izrigolovana površina prvo se priprema teškim tanjiračama, a neposredno pred sadnju se prolazi setvospremačom ili drljačama.
Umesto rigolovanja, sve češća praksa je da se priprema zemljišta za podizanje zasada otpočne podrivanjem. Ovo je pogotovo preporučljivo ako je oranični sloj plitak. Podrivanje se vrši podrivačima. Podrivači razbijaju mehaničku strukturu zemljišta, uključujući i eventualni glejni horizont, bez prevrtanja plastice. Podrivanje je preporučljivo uraditi i uzdužno i poprečno po parceli.
Dva-tri dana pre sadnje se vrši fina priprema zemljišta setvospremačima, frezama ili drugim odgovarajućim mašinama.
Piše: Goran Đorđević PSSS Smederevo