Održiva poljoprivreda na malom imanju Stepanovih – „Zdravo dobra priča“ stiže iz Kikinde

 

Svetska organizacija za hranu Ujedinjenih nacija – FAO održivu poljoprivredu definiše kao integrisani sistem biljnih i stočarskih proizvodnih praksi koji dugoročno zadovoljavaju potrebe ljudi za hranom, čuvaju kvalitet životne sredine i prirodnih resursa, imaju visoku ekonomsku vrednost i unapređuju kvalitet života farmera, lokalne zajednice i društva u celini.

 

 

ČITAJTE I: Magični zeleni sokovi od žitarica i spreče i leče

 

 

Branislava i Goran Stepanov iz Kikinde nastoje da njihovo, ne tako veliko, imanje funkcionište baš po ovim principima kao i da preradom primarnih ali i nusproizvoda ostvare dodatu vrednost. Od 1997. godine, kada su Branislava i Goran zasnovali bračnu zajednicu, počelo je njihovo novo životno poglavlje. Ponosno nastavljajući vekovnu porodičnu tradiciju povrtarske i voćarske proizvodnje, plodove sa svojih njiva i voćnjaka plasiraju i u formi hladno ceđenih ulja, brašna i putera po kojima su i postali prepoznatljivi.

Kažu da su za proizvodnju kvalitetnog proizvoda potrebni znanje, iskustvo i mnogo truda i rada.

-Volimo to što radimo, zato nam predani rad ne pada teško. Želimo da održimo i unapredimo kvalitet koji smo duže od dve decenije gradili. Zato stalno učimo, usavršavamo se i slušamo naše kupce. Rado se odazivamo pozivima da izlažemo na sajmovima i izložbama. To su dobre prilike da svojim budućim potrošačima pokažemo da je priča o našim proizvodima – „Zdravo dobra priča“. To je naš brend i poruka koju želimo da prenesemo, poručuju Stepanovi.

Ulje koštice kajsije je čist vitamin B17

A ova složna porodica proizvodi hladno ceđena ulja bundeve, suncokreta, lešnika, maka i koštice kajsije, brašno od lešnika, bundeve i maka, kao i putere od lešnika i bundeve.

– Ulje koštice kajsije dobija se hladnim ceđenjem iz jezgra koštice. Sadrži nezasićene masti, oleinsku i linolne kiseline, amigaldin, čist vitamin B17, vitamine A, C, E, omega 9, 6, 3, palmitinsku i sterainsku kiselinu. Kada se preventivno pije sedam kapi dnevno pomaže čišćenje organizma i jačanje imuniteta. Pozitivno deluje protiv upalnih procesa. Ukoliko u organizmu postoje upalni procesi, ciste, miomi, postoje problemi sa probavom, povišenim šećerom ili holesterolom, sedam kapi treba uzimati i uveče. Ljudi koji idu na hemioterapiju ili zračenje samo piju veću količinu – 21 kap ukutro i isto toliko uveče. Blagotvorno je za sve tipove kože, vlaži kožu i kosu, čisti pore, štiti od UV zračenja. Stimuliše regeneraciju kože, pomaže u sprečavanju nastanka mitesera, podmlađuje zrelu kožu, hidrira, omekšava i umiruje, objašnjava Branislava Stepanov.

Ona napominje da se sva ova hladno ceđena ulja mogu koristiti kao salatna, a na suncokretovom i lešnikom namirnice mogu da se prže jer je njihova tačka dimljenja 220 stepeni. Saznajemo i da lešnikovo ulje preliveno preko sira, uz čašu vina predstavlja fantastičnu večeru. Tačka dimljenja kod bundeving ulja je 160 stepeni i zajedno sa uljem od maka predstavlja odlično dezertno ulje. Kao dobru kombinaciju naša sagovornica navodi sladoled od vanile preliven bundevinim uljem. A za masažu je preporučljivo ulje od maka koje se takođe može i popiti uveče oko 18 časova, jedna kafena kašičica, što donosi lep i čvrst san bez mogućnosti stvaranja zavisnosti kao što je to slučaj kod nekih lekova.

Bezglutenska brašna – proteinska hrana

-Od nusproizvoda hladno ceđenog ulja pravimo brašna. Sva brašna su bezglutenska, spadaju u proteinsku hranu te se po jedna kašičica može staviti u kašicu, smuti, jogurt  te ih mogu koristiti i dijabetičari. Ukoliko domaćice nešto mese, u kilogram speltinog, raženog pa i belog mogu dodati i tri supene kašike nekog od ovih brašna. Puteri su napravljeni od čistog lešnika ili bundeve u kombinaciji sa medom i čokoladom i oni ne sadrže emulgatore, aditive, sojalecitine. Predstavljaju pravu energetsku bombu i za doručak se mogu jesti namazani na hleb, a jedna kafena kašičica tokom dana reguliše pad energije, kaže Branislava.

Njen suprug Goran napominje da njegova porodica forsira preradu jer raspolažu sa malom površinom zemlje, a prerada je jedini način da se ostvari veći profit. A glavni motiv za predani rad je da  njihovo troje dece konzumiraju zdravu hranu.

-Na ograđenoj parceli od jednog hektara proizvodimo voće i povrće, a na otvorenom polju tikvu golicu, suncokret i sl. Reč je o biljkama čijom preradom se može doći do nekog finalnog proizvoda. Pokušavao sam da napravim eko krug, odnosno da uspostavim proizvodnju u kojoj se ništa ne baca. Na početku smo nabavili jednu presu i počeli da cedimo ulje od tikve golice, koštica kajsije i šljive. Dakle, od nusproizvoda kao što su koštice i semenke dobijamo ulje, pogače koje ostanu nakon ceđenja meljemo i dajemo stoci jer one sadrže puno aminokiselina i elektrolita i predstavljaju super stočnu hranu. Sem toga, u našoj proizvodnji nema praznog hoda, odnosno sve je profit, objašnjava Stepanov i napominje da su svi njihovi proizvodi prilično nepoznati našem tržištu i našoj kulturi ishrane. Ali, situacija se sada polako menja.

I kako naš sagovornik kaže, ovde nije reč o nekom spektakularnom biznisu već o porodičnoj priči koja Goranu i Branislavi omogućava da školuju troje dece i ništa više od toga.

Koristiti tradiciju, kultiru i znanja koja su nam ostavili preci

Goran Stepanov kaže da je puno porodica koje žive i privređuju na selu zadržalo tradicionalan način života, a to je da sami proizvedu jaja, meso, voće i povrće.

-Međutim, savremeni tokovi udaljavaju ljude od sela i vode ih do života u gradovima. Ali, veliki problemi, poput pandemije izazavane korona virusom, nateraće ih da se vrate svojim korenima i koriste tradiciju, kultiru i znanja koja su nam ostavili preci. A to je upravo ono što mi radimo. Proizvodimo zdravu sirovinu, bez upotrebe hemije, a ona sadrži dobre mikroorganizme. Sem toga, kod ovakve sirovine maksimalno je istaknut njen genetski potencijal, počev od ukusa i mirisa pa do odbrambenog mehanizma biljaka, objašnjava naš sagovornik.

 

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

Ovaj bračni par nastoji da sva svoja znanja prenese na svoju decu Borislavu, Gordanu i Dušana. Starija ćerka uskoro će se i osamostaliti u poslu i to zahvaljujući sredstvima koja je dobila preko konkursa nemenjenog mladim poljoprivrednicima, a koja koristi za pokretanje vlastite proizvodnje.

Piše: Jasna Bajšanski

Foto: Jasna Bajšanski

Ostavite komentar