Svetska organizacija za hranu Ujedinjenih nacija – FAO održivu poljoprivredu definiše kao integrisani sistem biljnih i stočarskih proizvodnih praksi koji dugoročno zadovoljavaju potrebe ljudi za hranom, čuvaju kvalitet životne sredine i prirodnih resursa, imaju visoku ekonomsku vrednost i unapređuju kvalitet života farmera, lokalne zajednice i društva u celini.
ČITAJTE I: Magični zeleni sokovi od žitarica i spreče i leče
Branislava i Goran Stepanov iz Kikinde nastoje da njihovo, ne tako veliko, imanje funkcionište baš po ovim principima kao i da preradom primarnih ali i nusproizvoda ostvare dodatu vrednost. Od 1997. godine, kada su Branislava i Goran zasnovali bračnu zajednicu, počelo je njihovo novo životno poglavlje. Ponosno nastavljajući vekovnu porodičnu tradiciju povrtarske i voćarske proizvodnje, plodove sa svojih njiva i voćnjaka plasiraju i u formi hladno ceđenih ulja, brašna i putera po kojima su i postali prepoznatljivi.
Kažu da su za proizvodnju kvalitetnog proizvoda potrebni znanje, iskustvo i mnogo truda i rada.
-Volimo to što radimo, zato nam predani rad ne pada teško. Želimo da održimo i unapredimo kvalitet koji smo duže od dve decenije gradili. Zato stalno učimo, usavršavamo se i slušamo naše kupce. Rado se odazivamo pozivima da izlažemo na sajmovima i izložbama. To su dobre prilike da svojim budućim potrošačima pokažemo da je priča o našim proizvodima – „Zdravo dobra priča“. To je naš brend i poruka koju želimo da prenesemo, poručuju Stepanovi.
Ulje koštice kajsije je čist vitamin B17
A ova složna porodica proizvodi hladno ceđena ulja bundeve, suncokreta, lešnika, maka i koštice kajsije, brašno od lešnika, bundeve i maka, kao i putere od lešnika i bundeve.
– Ulje koštice kajsije dobija se hladnim ceđenjem iz jezgra koštice. Sadrži nezasićene masti, oleinsku i linolne kiseline, amigaldin, čist vitamin B17, vitamine A, C, E, omega 9, 6, 3, palmitinsku i sterainsku kiselinu. Kada se preventivno pije sedam kapi dnevno pomaže čišćenje organizma i jačanje imuniteta. Pozitivno deluje protiv upalnih procesa. Ukoliko u organizmu postoje upalni procesi, ciste, miomi, postoje problemi sa probavom, povišenim šećerom ili holesterolom, sedam kapi treba uzimati i uveče. Ljudi koji idu na hemioterapiju ili zračenje samo piju veću količinu – 21 kap ukutro i isto toliko uveče. Blagotvorno je za sve tipove kože, vlaži kožu i kosu, čisti pore, štiti od UV zračenja. Stimuliše regeneraciju kože, pomaže u sprečavanju nastanka mitesera, podmlađuje zrelu kožu, hidrira, omekšava i umiruje, objašnjava Branislava Stepanov.
Ona napominje da se sva ova hladno ceđena ulja mogu koristiti kao salatna, a na suncokretovom i lešnikom namirnice mogu da se prže jer je njihova tačka dimljenja 220 stepeni. Saznajemo i da lešnikovo ulje preliveno preko sira, uz čašu vina predstavlja fantastičnu večeru. Tačka dimljenja kod bundeving ulja je 160 stepeni i zajedno sa uljem od maka predstavlja odlično dezertno ulje. Kao dobru kombinaciju naša sagovornica navodi sladoled od vanile preliven bundevinim uljem. A za masažu je preporučljivo ulje od maka koje se takođe može i popiti uveče oko 18 časova, jedna kafena kašičica, što donosi lep i čvrst san bez mogućnosti stvaranja zavisnosti kao što je to slučaj kod nekih lekova.
Bezglutenska brašna – proteinska hrana
-Od nusproizvoda hladno ceđenog ulja pravimo brašna. Sva brašna su bezglutenska, spadaju u proteinsku hranu te se po jedna kašičica može staviti u kašicu, smuti, jogurt te ih mogu koristiti i dijabetičari. Ukoliko domaćice nešto mese, u kilogram speltinog, raženog pa i belog mogu dodati i tri supene kašike nekog od ovih brašna. Puteri su napravljeni od čistog lešnika ili bundeve u kombinaciji sa medom i čokoladom i oni ne sadrže emulgatore, aditive, sojalecitine. Predstavljaju pravu energetsku bombu i za doručak se mogu jesti namazani na hleb, a jedna kafena kašičica tokom dana reguliše pad energije, kaže Branislava.
Njen suprug Goran napominje da njegova porodica forsira preradu jer raspolažu sa malom površinom zemlje, a prerada je jedini način da se ostvari veći profit. A glavni motiv za predani rad je da njihovo troje dece konzumiraju zdravu hranu.
-Na ograđenoj parceli od jednog hektara proizvodimo voće i povrće, a na otvorenom polju tikvu golicu, suncokret i sl. Reč je o biljkama čijom preradom se može doći do nekog finalnog proizvoda. Pokušavao sam da napravim eko krug, odnosno da uspostavim proizvodnju u kojoj se ništa ne baca. Na početku smo nabavili jednu presu i počeli da cedimo ulje od tikve golice, koštica kajsije i šljive. Dakle, od nusproizvoda kao što su koštice i semenke dobijamo ulje, pogače koje ostanu nakon ceđenja meljemo i dajemo stoci jer one sadrže puno aminokiselina i elektrolita i predstavljaju super stočnu hranu. Sem toga, u našoj proizvodnji nema praznog hoda, odnosno sve je profit, objašnjava Stepanov i napominje da su svi njihovi proizvodi prilično nepoznati našem tržištu i našoj kulturi ishrane. Ali, situacija se sada polako menja.
I kako naš sagovornik kaže, ovde nije reč o nekom spektakularnom biznisu već o porodičnoj priči koja Goranu i Branislavi omogućava da školuju troje dece i ništa više od toga.
Koristiti tradiciju, kultiru i znanja koja su nam ostavili preci
Goran Stepanov kaže da je puno porodica koje žive i privređuju na selu zadržalo tradicionalan način života, a to je da sami proizvedu jaja, meso, voće i povrće.
-Međutim, savremeni tokovi udaljavaju ljude od sela i vode ih do života u gradovima. Ali, veliki problemi, poput pandemije izazavane korona virusom, nateraće ih da se vrate svojim korenima i koriste tradiciju, kultiru i znanja koja su nam ostavili preci. A to je upravo ono što mi radimo. Proizvodimo zdravu sirovinu, bez upotrebe hemije, a ona sadrži dobre mikroorganizme. Sem toga, kod ovakve sirovine maksimalno je istaknut njen genetski potencijal, počev od ukusa i mirisa pa do odbrambenog mehanizma biljaka, objašnjava naš sagovornik.
Ovaj bračni par nastoji da sva svoja znanja prenese na svoju decu Borislavu, Gordanu i Dušana. Starija ćerka uskoro će se i osamostaliti u poslu i to zahvaljujući sredstvima koja je dobila preko konkursa nemenjenog mladim poljoprivrednicima, a koja koristi za pokretanje vlastite proizvodnje.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Jasna Bajšanski