Poljoprivredni proizvodi proizvedeni u sistemu organske proizvodnje prerađuju se bez veštačkih sastojaka ili sintetičkih konzervansa kako bi se održala celovitost proizvoda koji je započeo praksom na gazdinstvu ili farmi.
ČITAJTE I: Hrana za zdravlje zemlje, vode, vazduha i čoveka
-Na primer upotreba GMO-a zabranjena je tokom proizvodnje i prerade sertifikovanih organskih proizvoda. Proizvodi moraju se prerade u postupku koji je sertifikovan u skladu sa organskim standardima, pridržavajući se posebnih mera i faza kako bi se osiguralo da organski sastojci nisu pomešani sa proizvodima koji su dobijeni u konvencionalnom postupku proizvodnje, objašnjava prof. dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
On dalje kaže da nacionalni organski standardi utvrđuju metode, postupke i materijale koji se koriste u proizvodnji i rukovanju usevima, stokom i prerađenim poljoprivrednim proizvodima. Standardi uključuju nacionalni popis odobrenih sintetičkih i zabranjenih nesintetičkih materija, ne samo za organsku proizvodnju već i za preradu.
Odgovor na pitanje kako se snalaze organski proizvođači u zemljama EU, potražili smo u Sloveniji od Marka Slaveča, vlasnika preduzeća „Vila Natura“. Marko je agronom i punih 18 godina radio je u savetodavnoj službi u Murskoj Soboti gde je bio zadužen za ekološku poljoprivredu, i kako kaže, video u kom smeru idu trendovi u svetu. Sem toga, 2005/2006. godine u ovoj zemlji je prestala proizvodnja šećerne repe i ostale su samo tri ratarske kulture – kukuruz, pšenica i ječam.
-To su bili faktori zbog kojih smo kao porodično poljoprivredno gazdinstvo započeli ekološku proizvodnju. Nakon trogodišnjeg perioda konverzacije dobili smo sertifikat, a svoje proizvode plasirali na velikim tržnicama u Ljubljani i drugim većim gradovima. Sada obrađujemo 80 hektara i proizvodimo 80% organskih žitarica i 20% uljarica, objašnjava Slaveč.
Glavni proizvodi „Vile Natura“ su zob, pir jednozrnac i dvozrnac, pšenica, durum, raž, ječam i oni se prerađuju u brašno ili pahuljice. Od uljarica zastupljene su suncokret, konoplja, lan, golica. Da bi se zemljište obogatilo azotom i kiseonikom u plodoredu su i deteline.
-Na tržišta nastupamo sa finalnim proizvodima pakovanim u vrećimama od 200 gr do jednog kilograma. Zbog obima posla potpisali smo ugovore i sa nekoliko kooperanata jer su potrebe naše prerade proizvodi sa 500-600 ha. Tržište ekoloških proizvoda svake godine povećava se za 10%. Trenutno je velika prednost ove proizvodnje u tome što nam ne treba veštačko đubrivo kao što je to slučaj kod konvencionalne poljoprivrede, kaže naš sagovornik.
On naglašava da je zbog veće cene enrgenata, nafte i radne snage u konvencionalnoj proizvodnji poskupljenje i do 150%, a kada je u pitanju organska, na to treba dodati još 20 procenata. Ostaje pitanje da li će se to odraziti na prodaju zbog manje kupovne moći građana.
-U početku smo naše proizvode plasirali u manjim prodavnicama zdrave hrane, a sada smo usmereni na velike trgovačke centre. Snabdevamo i vrtiće i škole. Moram reći da se u Sloveniji u poslednjih 5 godina mnogo više koristi ekološka hrana. Naši kupci su i pekari koji prave ekološki hleb, a izvesne količine izvozimo u Rusiju, objašnjava Slaveč.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Rastuća svest o zdravstvenim prednostima konzumiranja organske hrane, porast potrošnje po stanovniku i sve veća zdravstvena zabrinutost zbog uvećanja broja slučajeva trovanja hemikalijama, trebalo bi da pokrenu tržište u narednim godinama.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski