U Pirotu su u tursko vreme cvetali zanatstvo i trgovina. U njemu su se sastajali evropski i azijski trgovci. Najaveća neformalna fabrika u Srbiji toga vremena bavila se ćilimarstvom. Naime, 5.000 žena u svojim domovima tkalo je ćilime. Još tada je pirotski ćilim postao brend. Izrađivale su ga, a i danas ga izrađuju tkalje koje imaju osećaj za umetnost. Tragajući za odgovorom na pitanje u čemu je tajna pirotskog ćilima stigli smo do Zanatske zadruge „Damsko srce“.
-Tradicija tkanja duga je više od četiri veka i tehnika izrade pirotskog ćilima ostala je ista. Radi se na primitivnom verikalnom razboju, a i osnova i potka su od čiste vune. Naš ćilim se radi iz jednog dela i ima dva identična lica. Odlikuje se velikom gustinom u osnovi po jednom centimetru od tanke osnove i potke. Zbog toga je izuzetno lak i tanak. Sve se obavlja ručno, a najvažiji u ovom poslu su ženski prsti koji moraju biti dobro izvežbani. Njima se uvlači potka različite boje u osnovu. Nakon svake takve radnje predivo se udara češljem tupice. Ovu igru prstiju ne može da zameni ni jedna mašina kao ni umetničko oko ćilimarke. Inače, od 0,5 do 0,8 kvadratnih metara je mesečna produkcija ćilimarke što opet zavisi od složenosti šara, uvela nas je u priču o pirotkom ćilimu Slavica Ćirić, direktorka Zanatske zadruge „Damsko srce“.
Ćilim iz Pirota može se koristiti kao prostirka za pod, zavesa na prozoru, ukras na zidu, stočiću ili komodi, presvlaka na stolici ili delu nameštaja, prekrivač na krevetu. Njegova namena je višestruka. Svaka šara, od ukupno 95, ima svoju priču. U ovoj zadruzi rado će vam izraditi ćilim koji u svaki dom donosi dobru energiju. Važno je napomenuti da se nikada u istoriji ćilimarstva ovaj zanat nije preselio van granica Pirota, pa čak ni u okolna sela. Zbog toga je 2002. godine gradska vlast zaštila oznaku geografskog porekla „Pirotski ćilim“ u Zavodu za intelektulanu svojinu. Iste godine formirana je i opštinska Komisija za vršenje kontrole kvaliteta izrade i proizvodnje pirotskog ćilima, a 10 godina kasnije, znanje o izradi pirotskog ćilima stavljeno je pod zaštitu UNESKO kao nematerijalno kulturno dobro Republike Srbije.
-Pirotski ćilim izrađuje se isključivo od vune autohtone rase ovce „pramenke“. Njena vuna je specifična jer je izuzetno oštra, jaka i ima mogućnost otezanja na razboju, a da pri tom ne puca. Upravo zbog ovih karakteristika vune, pirotski ćilim se odlikuje visokim kvalitetom i dugovečnošću. Ćilim se tka isključivo na vertikalnom razboju koji svoj izgled nije promenio još iz perioda neolita, izrađuje se iz jednog dela i ima dva lica. Mnogo šara raspoređuju se u polju ćilima, a pojedine se koriste za stvaranje okvira. Za farbanje vune koriste se samo prirodne boje koje su nekada bile usklađene sa koloritom Stare planine. U pirotskom ćilimarstvu uglavnom su zastupljene crvena, plava i zelena boja i bezbroj njihovih nijansi. Tkalje svoje znanje i umeće izrade ćilima prenose sa kolena na koleno. Na isti način prenosila se i legenda o šarama, priča Ćirićeva.
Prva tkanja nastala na našoj planeti datiraju još iz perioda neolita odnosno pre više od 10.000 godina. Za pirotski ćilim se kaže da je poseban zbog legende o šarama od kojih je 95 zaštićeno u Zavodu za intelektualnu svojinu. Radi se tehnikom klečenja karakterističnom za period neolita i upravo njena primena daje dva lica ćilimu.
-Šare delimo na tri vrste. Najznačajnije su one koje predstavljaju simbole, a osmislili su ih naši preci koji su dobro poznavali odnos čoveka sa planetom, čoveka sa prirodom, čoveka sa čovekom. One su i najtraženije. Druga vrsta šara plod je rada umetnika i one su dekorativne. Reč je najčešće cvetnim motivima. One se danas gotovo i ne traže. Trećoj vrsti pripadaju sitne šare koje je dodavala tkalja jer jedino ona, kada sedne za razboj, zna šta ćilimu treba dodati da bi on bio zanatski dobro urađen. Ove šarice su toliko sitne da izgledaju kao da ih je slikar naslikao, kaže naša sagovornica.
Prilikom tkanja svaki pokret, svako provlačenje potke kroz osnovu, u obliku je krsta. U jedan ćilim utkano je više miliona pokreta i svaki je u obliku krsta. Takođe, u šarici postoji bezbroj krstova koji su vidljivi prilikom izrade ali kada se šara sklopi, oni se ne vide. Takođe, postoje krstovi koji se vide i golim okom i po takvom ćilimu se ne hoda, on se stavlja na zid. Pirotski ćilim oduvek je bio zaštitnik doma i legenda kaže da je njegova moć velika. On ukućanima donosi zdravlje, bistrinu uma i napredak porodice. Od davnina je poznato da on otklanja negativnu energiju što je danas moguće i dokazati. Na mestima gde se nalaze vodeni čvorovi ili različita zračenja, stavlja se pirotski ćilim. Misterija njegovih šara i tajna koju nosi još uvek nisu otkriveni.
-Piroćanke su zaslužne za očuvanje tradicije tkanja ovog ćilima ali on nije pirotski, on je srpski ćilim. Postoje mnogobrojni dokazi da su Srbi od davnina poznavali ovo tkanje. A specifičan kvalitet vune zapazili su i Turci te su u Pirotu početkom 17. veka otvorili prvu fabriku na Balkanu u kojoj se prerađivala vuna. Odavde su je nosile turskim tkaljama da one izrađuju ćilime, objašnjava Ćirićeva.
Kako su zabležili putopisci kada su pre 500 godina prolazili ovim prostorima u Pirotu su videli bolje i lepše šarenice nego na drugim mestima. U vreme vladavine Turaka pirotsko ćilimarstvo je cvetalo. U jednom trenutrku tri četvrtine ženske populacije bavilo se ovim zanatom. To znači da ih je bilo više od 5.000 okupljenih u najveću neformalnu fabriku na Balkanu. Početak industrijalizacije doveo je do toga da ćilimarstvo polako počinje da umire.
Okvir: Sve je manje tkalja
Pre 12 godina pretila je opasnost da pirotski ćilim potpuno nestane. Tada je formirana Zanatska zadruga „Damsko srce“ i to u trenutku kada su se sve ostale radionice u kojima su se pravili pirotski ćilimi, zatvorile. Do tada se, zbog zakona koji je bio na snazi, ćilimarstvo, kao stari umetnički zanat, pomagalo od stran opštine koja je davala sredstva za plaćanje poreza i doprinosa tkaljama. Zakon se promenio i u roku od šest meseci svih 10 radionica biva zatvoreno jer više nisu mogle da opstanu na tržištu. Zbog tehnike koja se koristi ćilimi se izrađuju sporo i u današnje vreme ovaj zanat nije samoodrživ.
-Sada naša zadruga ima sedam tkalja, a naš osnovni zadatak je da budemo čuvari ovog viševekovnog načina tkanja i naše tradicije. Iza nas stoji Grad Pirot i prostor u kojem se sada izrađuju ćilimi obezbeđen je pomoću sredstava iz projekta na kojem je aplicirala naša lokalna samouprava. Pre 10 godina o pirotskom ćilimu gotovo da se nije pričalo. Početak našeg rada pratili su i mnogobrojni problemi koji su se prevashodno odnosili na objašnjavanje po čemu se naš proizvod razlikuje od sličnih koji su često predstavljani kao pirotski ćilim, a da to upšte nisu bili. Zbog toga smo u sklopu aktivnosti Turističke organizacije Srbije učestvovali na mnogobrojnim izložbama organizovanim za protokolarne službe ambasada kao i na aukcijskim prodajama.
Ova zadruga registrovana je kao zanatska ali ona ima i socijalni karakter. Jedini kapital koje su tkalje imale prilikom ulaska u prostorije zadruge bili su znanje, ljubav, vera i nada da ćilimarstvo neće nestati sa ovih prostora. Nakon 10 godina rada ove žene su se vratile na početak priče jer pirotskom ćilimarstvu opet preti nestanak zbog neprofitabilnosti koju stari umetnički zanati ne mogu da izbegnu. Najveća opasnost je nedovoljn broj tkalja. Da bi se jedna žena obučila za ovaj zanat potrebno je pet godina učenja i rada. Danas niko nema vremena da svakodnevno osam sati dnevno pet godina dolazi da uči. Poruka iz „Damskog srca“ je da bez pomoći lokalne sampuprave i države ove čuvarke srpske tracije i neprocenljivog nacionalnog nematerijalnog blaga ne mogu opstati, a predlog je da žene koje žele da nauče ovu veštinu budu u radnom odnosu.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski