Udruženje poljoprivrede Privredne komore Vojvodine objavilo je studiju pod nazivom „Agrarna proizvodnja u Vojvodini u 2020. godini“ čiji autor je prof. dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, a koja je predstavljena u PKV. Studija predstavlja detaljnu analizu poljoprivredne proizvodnje Vojvodine u predhodnoj godini i sadrži pet poglavlja. Kako je objasnio Mladen Petković, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV, prvo se odnosi na proizvodnju žitarica, drugo na proizvodnju industrijskog bilja, treće na povrtarsku proizvodnju, četvrto na voćarsku i peto na stočarsku proizvodnju.
-Kada govorimo o proizvodnji žitarica, valja istaći da Vojvodina učestvuje sa 58,4 odsto od ukupne proizvodnje na teritoriji Srbije. U proizvodnji industrijskog bilja dominira sa 94,5 odsto. U ukupnoj povrtarskoj proizvodnji Vojvodina učestvuje sa 28 odsto, a u voćarskoj proizvodnji sa 16,9 odsto. U ovoj studiji nalaze se i poređenja sa regionima Južne, Istočne, Zapadne Srbije, Šumadije kao i regionom Beograda. Urađeno je i poređenje sa Evropom kao geografskom i EU kao ekonomskom kategorijom kao i sa zemljama regiona – Mađarska, Bugarska, Rumunija i Hrvatska za koje možemo da kažemo da su nam konkurentne, rekao je Petković i napomenuo da se studija bazira na podacima Republičkog zavoda za statistiku, Eurostata, Organizacije za hranu i poljoprivredu UN – FAO.
Prof. dr Branislav Vlahović napomnuo je da je ovo treća godina zaredom kako se izdaje studija ove vrste sa ciljem da ona preraste u tradicionalnu analizu kako bi se videli rezultati postignuti u domenu poljoprivrede i prehrambene industrije u AP Vojvodini.
-Prošlu godinu možemo okarakterisati kao relativno dobru. Ako gledamo po grupama proizvoda vidi se da samo proizvodnja žitarica ima tendenciju porasta za 2,7 odsto u odnosu na 2019. godinu. Nasuprot tome, proizvodnja industijskog bilja beleži pad za nešto više od osam odsto što svakako nije dobro jer se odražava na proizvodnju prerađevina poput jestivog ulja, šećera i dr. Ako gledamo prošlogodišnju proizvodnju povrća u Vojvodini ona je manja za 2,4 odsto u odnosu na lane. Pad je zabeležila i voćarska proizvodnja za 7,4 odsto što takođe nije dobro, rekao je Vlahović.
Prema rečima autora studije „Agrarna proizvodnja u Vojvodini u 2020. godini“ kada se analizira broj grla u stočarskoj proizvodnji može se konstatovati da je i u ovoj grani došlo do neznatnog pada u odnosu na 2019. godinu. To se odražava na proizvodnju mesa i mogućnost njegovog izvoza. Dobri rezultati ostvareni su u proizvodnji meda, a proizvodnja mleka i jaja imala je tendenciju blagog opadanja.
-Ono što je pozitivno jesu solidni rezultati u visini prinosa najvažnijih biljnih vrsta u Vojvodini. Naravno, da bi se prinosi i dalje povećavali neophodno je raditi na boljoj primeni agrotehnike što dovodi do povećanja ukupnog obima proizvodnje, napmenuo je Vlahović i dodao da je želja bila i da se urade analize po vojvođanskim upravnim okruzima ali podaci nisu dovoljno relevantni i zbog toga nisu prezentovani u ovoj studiji.
Vlahović smatra da će ova studija koristiti Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo kao i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Na osnovu nje mogu se odrediti dalje smernice za unapređenje proizvodnje.
-Moram napomenuti da je prošle godine umanjen fond sredstava u agrarnom budžetu za poljoprivredu Vojvodine. Od planiranih 7,5 milijardi dinara poljoprivrednicima je isplaćemo dve milijarde manje što je svakako uticalo na ostvarene rezultate. Očekujemo da će ove godine ta sredstva biti veća i nadamo se da će ukupni rezultati poljoprivrede i Vojvodine, a i cele Srbije biti bolji. To bi se pozitivno odrazilo i na izvoz, rekao je prof. dr Branislav Vlahović.
On je napomenuo da studija sadrži i analizu izvoza na osnovu koje se da zaključiti da su ostvareni solidni rezultati. Uočeno je da u strukturi izvoza dominiraju žitarice. Na nivou Srbije on je iznosio 788 miliona dolara. Na drugom mestu nalaze se voće i prerađevine od voća sa nešto više od 500 miliona dolara, dok je treće mesto pripalo proizvodima dobijenim preradom industriskog bilja, tu se pre svega misli na šećer, jestivo ulje i proizvode od soje. Kada se govori o izvozu, tu zaostaju stočarski proizvodi, pre svega meso. U strukturi izvoza dominiraju žive životinje što nije dobro jer mi trebamo da izvozimo meso i mesne prerađevine kao finalne proizvode sa dodatnom vrednošću. Povrće i prerađevine od povrća takođe su se malo izvozili i u strukturi izvoza oni imaju najmanje učešće. Na osnovu ovih podataka vidi se da u izvozu dominiraju jeftiniji proizvodi i da svakako treba da se poveća učešće proizvoda sa dodatom vrednošću koji imaju veću profitabilnost.
Vlahović je najavio da će rezultati ove studije biti prezentovani relevantnim ustanovama, regionalnim privrednim komorama kako bi došli do zaključka šta se zajednički treba učiniti i na nivou lokalnih samourava kako bi ova proizvodnja dostigla viši nivo.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski