Digitalizacija poljoprivrede kojoj Srbija teži izvodljiva je u sadašnjosti i bližoj budućnosti što pokazuje i korišćenje platforme e-Agrar na koju se prijavilo 92 odsto učesnika od ukupnog broja ispitanika u okviru istraživanja ”Nivo digitalne pismenosti i analiza potrebnog oblika podrške sa preporukama za poboljšanje nivoa digitalne podrške poljoprivrednicima“.
Poljoprivrednici se o podsticajima i subvencijama, kao važnom segmentu unapređenja poljoprivredne proizvodnje, najčešće informišu preko medija, pokazalo je ovo istraživanje koje su sprovela udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije I Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj/Agronews.
ČITAJTE I: Revolucionarno rešenje za proizvođače hrane
U istraživanju se ispitivao način informisanja poljoprivrednika o vidovima podrške (u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi I ruralnom razvoju) sa ciljem da se analiziraju najučestaliji kanali preko kojih poljoprivrednici dolaze do informacija o podsticajima i subvencijama, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.
Korišćen je anketni pristup – onlajn anketu popunio je 961 ispitanik. Reč je o nosiocima I članovima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije Republike Srbije, ali i onima koji su gazdinstva ugasili ili planiraju da ih osnuju.
Njih 443 reklo je da do informacija o podsticajima i subvencijama dolazi posredstvom medija. Obaveštenje putem mejla, sms poruke ili preko poznanika prima njih 205, dok ih 119 nije uopšte informisano.
Među poljoprivrednicima koji su se informisali najmanje je onih koji se obaveštavaju preko udruženja čiji su članovi ili preko opštinskog odeljenja za poljoprivredu (njih 52 i 54).
Istraživanje je pokazalo da su mediji najčešći izvor informacija za poljoprivrednike svih starosnih kategorija.
Od 446 ispitanika između 18 i 40 godina, 210 ih se informiše preko medija, 72 u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi ili opštinskom odeljenju za poljoprivredu, 58 preko prijatelja… Kod poljoprivrednika između 40 i 60 godina starosti trend informisanja preko medija još je više izražen (njih 398 tako dobija informacije).
Od svih ispitanika, tri četvrtine su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, a gotovo polovina anketiranih je između 18 i 40 godina starosti, što znači da pripadaju kategoriji mladih poljoprivrednika.
Platformu e-Agrar je kao funkcionalnu, najvišim ocenama, ocenilo više od polovine ispitanih korisnika – 60 odsto njih, navedeno je u istraživanju.
Oni koji su kreirali nalog i registrovali svoje gazdinstvo na platformi e-Agrar, su se izjašnjavali na koji način su to učinili. Dobijen rezultat pokazuje da je najviše onih koji su nalog na eAgraru kreirali samo uz dostupna uputstva (58,5 odsto), četvrtina ispitanika je nalog napravila uz pomoć službenika u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi (PSSS) ili opštini, a nešto više od 11 odsto uz pomoć prijatelja. Vrlo mali broj se obratio udruženju čiji je član za pomoć oko registracije, ali je veći broj onih koji su platili za ovu uslugu (32 ispitanika).
Anketa je pokazala da su u najvećoj meri pomoć i podršku u kreiranju naloga zahtevali stariji od 60 godina, potom ispitanici srednjih godina, a najmanje mladi poljoprivrednici, ispod 40 godina starosti. U odnosu na ukupan broj ispitanika starosne grupe od 18 do 40 godina, njih 24 odsto, iskazalo je potrebu za pomoći, dok je u starosnoj grupi ispitanika od 40 do 60 godina takvih 33 odsto. Među starijim od 60 godina, njih 40 odsto nije bez pomoći moglo da se registruje na platformu.
Kada se uporede dobijeni podaci iz sprovedenog istraživanja, odnos ispitanika iz Vojvodine I ostatka Srbije je 1:3, tj. nešto više od trećine je sa teritorije AP Vojvodine.
Važno je napomenuti da je u istraživanju korišćena metodologija onlajn anketiranja, što znači da su učestvovali poljoprivrednici koji koriste internet.
Broj aktivnih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u 2022. godini je iznosio 437.471 (izvor: data.gov.rs), da bi se nakon samo nekoliko meseci, uvođenjem platforme e-Agrar, ovaj broj drastično smanjio. Za sada je registrovano oko 330.000 poljoprivrednih gazdinstava.
Iako su uspeli da se registruju, ovi poljoprivrednici nisu samostalni u upravljanju i vođenju poslovanja kroz digitalni sistem.
U zaključnom delu istraživanja naglašeno je da je neophodna dalja edukacija poljoprivrednika sa aspekta digitalne pismenosti jer je za vođenje poljoprivrednih gazdinstava ona preko potrebna, kako bi se preko digitalnih alata i tehnologije gazdinstvom uspešno upravljalo samostalno, bez posredovanja ili plaćanja trećeg lica za takve usluge.
Takođe, edukacija je važna i sa aspekta biznis planiranja – ukoliko se poljoprivredna proizvodnja posmatra kao biznis i tako i planira ulaganje, vrlo je verovatno da će takvo gazdinstvo biti uspešno i profitabilno.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Ocenjeno je i da su savetodavci i stručnjaci iz oblasti poljoprivrede kojom se gazdinstvo bavi ključni faktori u biznis planiranju i postizanju željenog obima i kvaliteta proizvodnje. Stoga je edukacija o nužnosti prisutnosti stručnjaka I savetodavaca presudna za svako poljoprivredno gazdinstvo i proizvodnju.
Publikacija izrađena na osnovu rezultata istraživanja nastala je u okviru projekta “Mladi i mediji za demokratski razvoj”, u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske.