Poljski farmeri tvrde da su pred bankrotom zbog ukrajinske krize i pada izvoza.
Iza naših leđa je tona jabuka, koja košta oko 120 evra, što je oko deset evrocenti za kilogram. U prodavnici ove iste jabuke prodaju se za 0,75 evra, upozorili su nedavno proizvođači u Poljskoj kada su u znak revolta ispred zgrade Ministarstva poljoprivrede istovarili šlepere ovog voća.
Ogorčeni predstavnici poljskog nacionalnog udruženja poljoprivrednika „Agrounija” tvrde da je situacija na otkupnom tržištu jabuka tragična i da su proizvođači na ivici bankrota, a da ta država ne čini mnogo da im olakša težak položaj.
ČITAJTE I: Domaće voće i povrće za tržište Bliskog istoka
Jasno je da proizvođači voća u istočnoj Evropi na svojoj koži već osećaju teške posledice krize u Ukrajini, što će sigurno iskusiti i srpski voćari, godinama pretežno oslonjeni na rusko tržište. Poljaci navode da nisu u mogućnosti da prodaju rod zbog embarga na izvoz jabuka u Belorusiju. Voće mogu da predaju na sabirnom mestu ili ga prodaju direktno prodavnicama, ali za cenu od svega 0,13 evra. Uz trošak proizvodnje od 0,32 evra mnogi su već sada na ivici bankrota i napuštaju svoja imanja, objavio je poljski specijalizovani portal „Farmer”.
Sada je glavno pitanje gde će završiti jeftine jabuke iz Poljske, koja je nacionalni simbol te zemlje i godinama im donosi velike profite? Kako će se u novim okolnostima snaći srpski proizvođači i da li postoji plan „B” za srpsku jabuku u situacija kada niko ne može da pretpostavi kako će se kriza u Ukrajini dalje razvijati.
– Poljska proizvodi mnogo ovog voća, oko četiri miliona tona. To je velika količina, skoro dvostruko veća nego u Italiji. Smatram da su već morali da urade analize i dođu do toga koje su im granice u proizvodnji – kaže za „Politiku” profesor Zoran Keserović, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za voćarstvo.
Prema njegovim rečima, Poljska ima i lošu strukturu sortimenta, jer na plantažama oko 60 do 70 odsto jabuka čini „ajdared”. Kada je reč o Srbiji i kada je počeo izvoz, više od 90 procenata jabuke je otpremano u Rusiju, a sada se to smanjilo na oko 80 odsto, navodi naš sagovornik. Napominje da i uvoz ovog voća polako pada, sa 79.000 tona u 2015. na oko 20.000 tona, prošle godine.
Naglašava da je u Evropi prošle godine bio veliki rod jabuke – više od 11 miliona tona. Uz krizu u Ukrajini, pad kupovne moći, i rast troškova očekivano je da bude problema sa izvozom i procenjuje da će srpske isporuke ovog voća za Rusiju biti smanjene za 25 do 30 procenata.
Rusija dosta investira u podizanje savremenih zasada. Jedna mala republika u ovoj zemlji od oko 800.000 stanovnika trenutno proizvodi više jabuka nego cela Srbija, kaže naš sagovornik.
– Moramo ispitivati nova tržišta i to što pre. Egipat, Šri Lanka, Indija… sve su to zemlje gde bismo mogli da izvozimo. Dobro je to što se nekoliko kompanija u Srbiji udružilo i pod zajedničkim imenom izvoze, što smanjuje troškove – navodi Keserović.
Dodaje da je problem što to ne čine najveći proizvođači i izvoznici. Oni su zatvoreni za tu vrstu saradnje i to je, kako smatra, greška.
Prema njegovim rečima, srpski voćari delimično su uspeli da strukturu sortimenta prilagode evropskom tržištu na kome su tražene sorte „gala”, „fudži”, „pink lejdi”. Napominje da i pored stalnih žalbi proizvođača, situacija sve donedavno nije bila loša. Recimo, Srbija je 2010. izvezla jabuku za oko 48 miliona dolara. Rekordna je bila 2017. sa 125 miliona, dok je vrednost prošlogodišnjeg izvoza bio 110 miliona dolara.
Međutim, male zadruge u voćarskim krajevima su veoma sporo menjale sortiment i prelazile na vrste koje ranije stižu i mogu odmah da se prodaju po dobroj ceni. Naš sagovornik smatra da bi oni takođe morali da uvode alternativne voćne vrste, savremenu proizvodnju trešnje, kruške (koja je u deficitu) ili kajsiju za kojom postoji tražnja.
– Ako pogledamo šta se dešava u Poljskoj, može da se dogodi isto kao prošle godine kada je, u junu cena jabuke otišla na šest ili sedam dinara po kilogramu. Oni koji su je čuvali moći će da je prodaju kao industrijsku. Evo sad je april, do juna što se proda iz starog roda – to je to. A troškovi skladištenja stalno rastu – upozorava Keserović. Smatra da će najgore proći oni mali samostalni proizvođači koji su jabuku dali na čuvanje u hladnjačama.
Izvor: Politika