Šećerna repa je posejana, a pred poljoprivrednicima je veliki posao – seva ratarskih i povrtarskih kultura na oko 2 miliona hektara oranica. Sada je sasvim jasno da će za ovogodišnju prolećnu setvu biti potrebno za četvrtinu novca više nego prošle sezone, odnosno da će biti skuplja za 15-25 odsto.
O kojim ciframa je konkretno reč pitali smo direktora ZZ “Agrosoj” iz Neuzine, Nandora Vereša i predsednicu Zadružnog saveza Vojvodine, Jelenu Nestorov Bizonj.
ČITAJTE I: Hladno tlo i suša usporile setvu kukuruza u EU
ZZ “Agrosoj” ove godine neće mnogo menjati svoju setvenu strukturu jer se pre svega, kako kaže njen direktor, rukovodi plodoredom kao glavnim parametrom.
-Od ratarskih sada imamo ječam i pšenicu, a posejaćemo suncokret i kukuruz u procentima u kojima su bili zastupljeni i ranijih godina. Kada je reč o povrtarskim kulturama, imaćemo crni luk i šargarepu, kaže Nanor Vereš, direktor ove zadruge koja na 16 hektara uzgaja i konzumnu višnju.
On napominje da su prosečni direktni troškovi za setvu suncokreta oko 550 evra po hektaru, a za kukuruz je potrebno oko 600 evra.
-U ovu cenu koštanja setve uključeni su mineralno đubrivo, semenski materijal, gorivo i hemijski preparati za zaštitu bilja. Zakup je u proseku 400 evra po hektaru. Osim ovih, imamo i trošak finansiranja, odnosno kamata, ali i priključene indirektne troškove, te je jasno da će ovogodišnja proizvodnja biti vrlo skupa, dodaje Vereš.
Vereš dalje objašnjava da je deo novca za setvu obezbeđen iz vlastitih izvora, deo je od banaka, a deo od dobavljača. Prema njegovim rečima ove godine, više nego ikad ranije bitnije je avansno kupiti što više repromaterijala i na taj način postići što bolje cene. Na taj način bi i cena primarnih poljoprivrednih proizvoda kako bila niža.
-Na ovaj način se u značajnoj meri kontroliše rizik, ali i otvara prostor za profitabilnost, kaže Vereš.
Subvencije su više nego potrebne i dobrodošle
Direktor ZZ “Agrosoj” iz Neuzine naglašava da su subvencije u poljoprivedi jako bitne kako bi poljoprivrednici dugoročno mogli da se takmiče sa evropskim kolegama.
– One bi trebale da budu na evropskom nivou. Investicije su glavni pokretač razvoja, te pozdravljam podršku investicijama i novim zapošljavanjima, pogotovo visokoškolovanih mladih ljudi. Samo na taj način možemo da stvorimo dodatnu vrednost i obezbedimo dugoročnu održivost naših poljoprivednika i poljoprivrednih kompanija, kaže Nandor Vereš.
On dodaje da treba biti realan i objašnjava da su budžeti svih država napregnuti, pre svega, zbog korona krize, a sada i zbog rata u Ukrajini. Zbog toga je svaka pomoć dobrodošla.
-Proizvođači trebaju da razmišljaju o svim opcijama finansiranja, da pažljivo procene troškove i tada odluče da li da se zadužuju. Krediti nisu a priori ni dobri, a ni loši. Bitno je da je naša poslovna logika zdrava i da se temelji na realnim očekivanjima, a ne na lepim željama, kaže naš sagovornik.
Prema njegovom mišljenju u poljoprivredi postoji mnogo problema upravo zbog izuzetno loše finansijske pismenosti. U praksi su česti slučajevi kupovine osnovnih sredstava iz obrtnog kapitala, lošeg strukturiranja otplate kredita, prezaduživanja kao i investicija u predimenzionirane proizvodne kapacitete.
– To su proste stvari koje mnogo koštaju poljoprivrednike i sa porastom kamatnih stopa koštaće ih značajno više. Bitno je ove stvari shvatiti jer one često prave razliku između uspešnog i neuspešnog poljoprivrednog gazdinstva, ističe naš sagovornik.
Zbog velikih ulaganja može izostati puna primena agrotehnike
I ako se tačna setvena struktura ovog proleća još uvek ne zna, u Zadružnom savezu Vojvodine kažu da se može pretpostaviti na osnovu informacija od proizvođača. Tako će najveće površine će biti posejane kukuruzom što je i tradicija kod nas.
-Prošla godina je pokazala da je najmanji pad prinosa usled suše zabeležen kod suncokreta. Zbog toga je sada povećano interesovanje za setvu ove uljarice. Opalo je interesovanja za soju zbog prošlogodišnjih gubitaka na ovoj kulturi u visini prinosa, ali i zbog silaznog trenda cene ove laguminoze, kaže mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Prema njenim rečima ove godine povećana je zainteresovanost za šećernu repu, prvenstveno zbog povećanja subvencija za ovu vrstu proizvodnje, pri čemu je u protekloj deceniji postojao stalni trend smanjenja površina pod šećernom repom.
Činjenica je da je iz godine u godinu setva sve skuplja. Računica pokazuje da će ovog puta, u zavisnosti od vrste useva i primenjene agrotehnike, za setvu biti potrebno 15 do 25 posto više novca nego prošle godine.
A kako kaže Jelena Nestorov Bizonj, prošlogodišnje setve se sećamo kao najskuplje u istoriji.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
-U odnosu na cene koje smo tada imali, semenski materijal je značajno skuplji. Najviše je poskupelo seme soje, više od 80 procenata. Seme kukuruza je skuplje za oko 25 posto, a seme suncokreta oko 60 procenata. Cena goriva je u odnosu na prošlu godina viša za četiri odsto. Kod mineralnih đubriva, koja su imala izuzetno veliki rast cena prošle godine, postoje različite tendencije što zavi od vrste. Azotna đubriva su jeftinija za 20–35 odsto, dok su mešana poskupela za oko 6 procenata, objašnjava Nestorov Bizonj.
Ona kaže i da postoji bojazan da zbog velikih ulaganja u proizvodnju može izostati puna primena agrotehnike kod mnogih poljoprivrednih gazdinstava.
Foto: Agroportal.rs i Pixabay