Virus šarke šljive u Srbiji zvanično je registrovan 1935. godine i do danas se raširio po svim krajevima zemlje, a najrasprostranjeni je u onim delovima gde se najviše gaje koštičave voćne vrste. Ovaj virus je prisutan kod različitih domaćina, kod šljive, dženarike, kajsije i breskve. Trešnja i višnja takođe su domaćini virusu šarke ali u našoj zemlji takvi slučajevi za sada nisu potvrđeni.
Poslednjih dvadesetak godina u Institutu za voćarstvo u Čačku primenom najasvremenijih molekularnih analiza intenzivno se rade ispitivanja. Darko Jevremović, stručni naučni saradnik u Institutu za voćarstvo u Čačku kaže da su utvrđena tri glavna soja virusa šarke šljive – M, D i Rec. Poslednji je rekombinat predhodna dva soja i on je i najrasprostanjeniji kod šljive i kajsije, dok kod breskve dominira M soj.
Simptomi virusa šarke na listu šljive
Odakle potiče virus šarke šljive?
Pre desetak godina sproveo se veliki projekat na nivou Evrope ne bi li se utvrdilo gde je poreklo virusa šarke šljive. Ova bolest prvo je otkrivena u Bugarskoj, a odatle je preneta u Srbiju iz koje se raširila po celoj Evropi. Pretpostavlja se da virus šarke šljive vodi poreklo odakle ga vodi i šljiva. To znači da je poreklo iz Azije i da je virus bio prisutan u nekim stablima koja su bila tolerantna ili otporna na njega. Sem toga, nauka tada nije bila dovoljno razvijena te nije ni postojala mogućnost da se utvrdi prisustvo ovog virusa.
Jevremović napominje da se ne može reći koliki je procenat zaraženih stabala u Srbiji jer zvaničnih statističkih podataka o tome nema.
-Prema rezultatima Instituta za voćarstvo u Čačku, prikupljenih obilaskom terena, vizuelnih pregleda i kasnijim radom u laboratoriji, 70 odsto stabala šljiva u Srbiji zaraženo je virusom šarke. Kada je breskva u pitanju, situacija je povoljnija, dok se za kajsiju ne mogu izneti egzaktni podaci jer se na njenom lišću jako teško uočavaju simptomi ovog virusnog oboljenja, kaže Darko Jevremović.
Izgled plodova stabla zaraženog virusom šarke
On podseća da se virus šarke prenosi zaraženim sadnicama, zaraženom podlogom, kalem tračice. Ipak, najčešći način je preko biljnih vaši, ujedno on je i najopasniji i najrasprostanjeniji jer je biljnoj vaši dovoljno samo nekoliko minuta da se sa zaraženog preseli na zdrav list.
-Kada se govori o istraživanjima osetljivosti sorti, najviše se istraživala šljiva, a kao najosetljivija pokazala se naša autohtona sorta požegača. To je razlog zbog kojeg je uzgajanje požegače onemogućeno, a njeni plodovi su postali neupotrebljivi – imaju značajno manje šećera, a više kiselina nisu pogodni ni za proizvodnju rakije niti za druge vidove prerade. Ostale sorte su u manjoj ili većoj meri otporne na virus šarke, zaraze se, ali značajnijih posledica na prinos ili kvalitet ploda, nema, objašnjava naš sagovornik.
Od Jevremivića saznajemo da je sorta „čačanska rodna“ jako osetljiva, i kada je zaražena ima izraženih simptoma na lišću, plodovi su normalno razvijeni ali sazrevaju sedam dana ranije. Njihov kvalitet nije narušen te se mogu konzumirati u svežem stanju, a takođe se mogu i prerađivati. Zbog toga se kaže da je „čačanska rodna“ ekonomski tolerantana sorta jer zbog njenog rodnog potencijala i nakon opadanja dela plodova, daje dobar prinos.
Sertifikat garanture sortnost i zdravlje sadnice
Sav sadni materijal koji se proizvodi u registrovanim rasadnicima u Srbiji kontroliše sanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. To znači da se kontroliše ceo postupak proizvodnje, a sertifikat Ministarstva poljoprivrede garantuje da te sadnice nisu zaražene niti virusom šarke niti bilo kojim drugim virusom koji je registrovan u Protokolu proizvodnje sadnog materijla. Sertifikat garantuje da je reč o traženoj sorti i zdravoj sadnici, bez virusa, gljiva i drugih patogena. Proizvođači koji dodatno žele da provere zdravstveno stanje stabala, na raspolaganju imaju laboratorije koje rade ove anlize.
GC-X3E Image
-Kada se govori o drugim sortama koje se kod nas gaje kao što su „čačanska lepotica“, „stenlej“, „čačanska najbolja“ i sve ostale, može se reći da su tolerantne na virus šarke i u njihovom uzgoju nema nikakvih problema čak i kada su stabla zaražena. Moram napomenuti da se biljke kada se zaraze virusom šarke, ali i svakim drugim virusom, ne mogu izlečiti. Ne postoji ni jedna mera, zaštite, niti agrotehnička niti hemijska, nakon zaražavanja jer virus ostaje u biljci. Ali, ono što može da se uradi jeste primena preventivnih mera – saditi zdrav sadni materijal, nove zasade podizati na izolovanim lokacijama na kojima nema puno koštičavih vrsta voćaka, a ovo posebno važi za požegaču, što je u Srbiji praktično nemoguće, objašnjava Jevremović uz napomenu da kada se govori o suzbijanju lisnih vaši koje su prenosioci virusa šarke, u šljivicima se svakako sprovode redovne mere zaštite ali one nikako ne mogu da utiču na suzbijanju ove bolesti.
On kaže da su rađeni eksperimenti i u Srbiji i u nekim okolnim zemljama, kojima se pokušavalo da se nekim vidovima kalemljenja različitih drugih vrsta na šljivu pronađe lek za virus šarke ali oni nisu dali pozitivne rezultate.
