Cene i nestašica azotnih đubriva racionalizuju prihranu pšenice

 

Polovina februara je uobičajeno vreme za prvu prihranu pšenice i drugih ozimih useva.

Problem ovogodišnje setve ozimih strnina je povećana cena mineralnih đubriva, pa veliki broj poljoprivrednih proizvođača nije pripremio dovoljne količine hraniva.

Setva pšenice je u  Srednjobanatskom regionu na više od 90 odsto površina završena u optimalnom roku. Usevi iz oktobarskih rokova setve nalaze se u bokorenju sa 1-3 bočna izdanaka, dok se usevi iz novembarske setve nalaze u fazama od 1-3 lista do početka bokorenja. Usvajanje hraniva pšenica počinje u jesen formiranjem trećeg lista i biljke do ulaska u zimu usvoje do 40 kg azota.

 

ČITAJTE I: IZVOZ PŠENICE I BAŠNA: Rast cena na svetskom tržištu

 

 

S obzirom na cenu i nedostatak azotnih đubriva, racionalna upotreba se nameće sama po sebi. Prihranu treba uskladiti sa stanjem useva, ukupnom količinom mineralnog azota u zemljištu i njegovom distribucijom po profilu i agrometeorološkim uslovima. Analiza zemljišta je jedini pouzdan način da se sazna stanje azota, njegova distribucija i količina u zoni prostiranja korena.

Laboratorija PSS Zrenjanin je u proteklom periodu uradila analizu sadržaja mineralnog azota u zemljištu na više od 100 uzoraka sa parcela Srednjobanatskog okruga pod pšenicom i utvrdila da su potrebe useva za prihranjivanjem veoma različite. Prema sprovedenim analizama (do 7. februara), deficit azota je u proseku 98 kg/ha, tj. 56 kg/kj.

Potrebnu količinu hraniva treba podeliti u dve prihrane. U prvoj prihrani treba dati 60%, a u drugoj 40% od potrebne količine čistog azota.

Sadržaj lakopristupačne vode u slojevima do 90 cm je veoma dobar, ali je spustio sadržaj nitrata u niže slojeve (60-90 cm), što će biti korisno u prolećnom delu vegetacije.

Normalno je da pšenica u fazi bokorenja ima primarni korenov sistem razvijen 40-50 cm tokom jeseni. Kasnije on dostiže dubinu 90-100 cm. Zato je neophodno da se azot u momentu kretanja vegetacije nađe u zoni prostiranja korena.

Najefikasnija azotna đubriva su amonijačno-nitratna jer sadrže i amonijačni i nitratni oblik azota (AN,SAN,KAN). Ova đubriva imaju brže dejstvo i primenjuju se krajem februara-početkom marta i u drugoj prihrani.

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 
 
 

Ukoliko je za prihranu planirana urea, primena bi trebala biti ranije (već polovinom februara), jer sadrži azot u amidnom obliku, koji je biljci dostupan tek posle transformacije u zemljištu (u praksi 2-4 nedelje).

Prihranu krenite sa najrazvijenim usevima da biljke ne bi „gladovale”.

 

Piše: Ivana Vasilijić, savetodavac, PSS Zrenjanin

Ostavite komentar