Pre nekoliko vekova jedan nespretni pomoćnik kuvara ispustio je punu činiju lomljenog badema. Ljut na svog pomoćnika šef kuhinje je krenuo da mu zavrne uvo i tom prilikom prevrnuo je činiju špinovanog šećera koji se prosuo preko badema. Da bi uslužio nervoznog aristokratu i njegove goste koji su čekali dezert, kuvar je morao brzo da se snađe, te je preko ušećerenog badema prelio čokoladu. Gazda je bio oduševljen novim ukusom i tako su nastale prve praline.
U svetu se razlikuju tri vrste pralina. Francuske su kombinacija badema i špinovanog šećera, američke su kremasta kombinacija hikori oraha, lešnika ili badema, i sirupa ili pavlake dok belgijske imaju blaže, skoro tečno punjenje u kombinaciji sa lešnikom ili bademom.
U našim specijalizovanim prodavnicama mogu se naći praline raznih oblika. Uglavnom imaju čokoladno punjenje u kombinaciji sa suvim ili prašastim voćem.
Prave, domaće praline, oni koji imaju dovoljno godina pamte iz detinjstva, punjene su filom različitog ukusa jagode, banane, badema, maline.
Senzacija za sva čula stiže iz kuhinje Šapčanke Ljubice Tešić
A te božanstvene praline davno su zavele i Ljubicu Tešić iz Šapca te je ona posao trgovca zamenila poslastičarstvom. Punih 15 godina, kako kaže, igra se materijalima, ukusima, oblicima i bojama, spaja tradiciju i savremene trendove. Iz njene kuhinje izlaze tradicionalne poslastice, a zajedničko im je to što su sve prelivene finom tamnom čokoladom. Vođena ljubavlju prema čokoladi i pravljenju slatkih đakonija, Ljubica je odlučila da počasno mesto među njenim slatkišima imaju praline. Putem Interneta ova vešta domaćica prati trendove u poslastičarstvu. Ideje dobija za dekoraciju ali od stare recepture ne odustaje. Smatra da se, kada se ono provereno i staro stavi u novo ruho, stiže do dobitne kombinacije.
-Nekada smo kada idemo u goste, domaćinima poklanjali bombonjere. Rukovođena tom idejom počela sam da pravim praline sa ukusima jabuke i cimeta i višnje, prelivene čokoladom. Ne znam da li postoji neko ko ne voli čokoladu. I još kada je obočute u primamljivo ruho različitih oblika i punjenje dobija pun ukus. Za punjenje pralina ne koristim ekstrate već upotrebljavam isključivo voće. Punjenje, koje po gustini i teksturi podseća na nešto između džema i slatkog, je u tečnom stanju, a čokolada mu daje obrise kalupa. Ono mora biti malo jačeg ukusa da bi u kombinaciji sa čokoladom došlo do izražaja, objasnila je Ljubica.
Tako nastaju cvetići, srca, listići, ruže koji zadovoljavaju sva čula i ukuse hedonista. Ovako napravljene praline mogu se čuvati do dva meseca. Ljubitelji slatkiša bi rekli da je to predug period.
Na Ljubičinom meniju su i suvi domaći posni keksići koje pravi po starom receptu. Da bi dobila različite ukuse u testo dodaje cimet, lešnike, zimi anis, karanfilić i druge zimske začine koji, kako kaže, greju i dušu i telo. Neizostavni su i kokos, vanila, kakao, limun i pomorandža. Ona im daje različite oblike u skladu sa inspiracijom. Suština je da su preliveni čokoladom, posuti lešnikom ili kokosom. Naša sagovornica kaže da je najradosnija kada dobije neku novu ideju i u skladu sa njom napravi keksiće. Tada ih poklanja ne bi li čula mišljenje svojih prijatelja ili kupaca.
Put do kupaca praline i keksići nalaze upakovani u kutije od 200 grama koje koštaju 180 dinara.
-Kupaca koji vole tradicionalne poslastice i njihove ukuse, nema dovoljno na našem tržištu. Ljudi jednostavno nemaju naviku da kupuju od nas malih proizvođača, još uvek nemaju razvijenu naviku da kupuju online. Mislim da je kupovna moć naših građana prilično slaba i zbog toga ni ja, kao neko ko ima tradicionalnu i ručnu proizvodnju, ne mogu da stavim pravu cenu koja oslikava istinsku vrednost mojih slatkiša, već je moram poravnati sa fabrički pravljenim kolačima koji se mogu kupiti u svakom marketu, ukazuje Tešićeva.
Ipak, kako i sama Ljubica kaže, ljudi prepoznaju razliku, pa kada jednom probaju njene praline i keksiće uvek naručuju nove količine. Najteže je probiti se na tržištu, posebno ako je reč o maloj proizvodnji. Prema iskustvu naše sagovornice najbolja reklama bili su joj upravo njeni proizvodi koje je poklanjala u značajnim količinama.
Posebno fine praline prodaju se na komad
Bombonjeru, odnosno kutiju sa pralinama izuzmeo je u 17. veku kuvar maršala du Plessis-Praslina po kome su praline dobile ime. U Francuskoj su prve praline bile orasi ili voće, umočeno u karamel sirup ili u čokoladu. Za razliku od njih, čuvene belgijske praline spolja su od tvrde čokolade, a punjenje im je kremasto tečno. Njih je osmislio Žan Nojhaus. On je 1912. godine izmislio čokoladne kugle za praline. Da bi se napravile ove kugle, bilo je potrebno metalne kalupe obložiti tečnom čokoladom, napuniti nakon hlađenja i spojiti listićem čokolade. U SAD praline se uglavnom prave s mlekom ili kremom, tako da su mekane i karamelaste.
Pralina od fine čokolade spolja, kremastog punjenja i čarobnog izgleda, jedan je od najomiljenijih i najpoznatijih slatkiša na svetu. Ona mora biti senzacija za sva čula. Zbog toga se i izboru modli poklanja velika pažnja. Završna faza u stvaranju jedne praline predstavlja rad četkicom što je već polje estetike.
Poseban ritual je i pakovanje, čuvanje i služenje pralina.
Ukoliko se praline poklanjaju, zavisno od prigode, one mogu biti upakovane u kutije raznih veličina i oblika ili u korpe. Postoje i toliko posebne i fine praline koje se u francuskim poslastičarnicama prodaju na komad. Jedne od najotmenijih su one u londonskom „Harodsu“, a svaka pralina na dnu ima pečat ove čuvene firme. Jasno je da i cena ide u skladu sa tim.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay i Ljubica Tešić