Voćne sadnice se mogu saditi od jeseni i opadanja lišća u rastilu, tokom zime kada su temperature iznad 0⁰C i do početka kretanja vegetacije u proleće.
Prednost jesenje sadnje ogleda se u boljem kalusiranju preseka na korenovim žilama i obnovi korenovog sistema tako da do početka vegetacije u proleće sadnice posađene u jesen imaju bolji porast, veći je izbor sadnog materijala tokom jeseni, izbegava se trapljenje sadnica i mogućnost oštećenja sadnica u trapu.
Kasnija sadnja tokom proleća iziskuje obavezno zalivanje ukoliko nastupi sušni period. Kod sadnica maline tokom prolećne sadnje veća je mogućnost oštećenja adventivnih pupoljaka na korenu.
Foto: FB
Sadnji voćki prethodi izbor parcele, agrohemijska analiza zemljišta, agromeliorativno đubrenje, priprema zemljišta, obeležavanje sadnih mesta i kopanje jamića za sadnju.
Izbor voćne vrste i sorte zavisi od položaja parcele i agroklimatskih uslova tog područja. Određivanje razmaka sadnje zavisi od voćne vrste, sorte, podloge, sistema gajenja,raspoložive mehanizacije, nagiba i ekspozicije terena.
Obeležavanje sadnih mesta obavlja se nakon pripreme zemljišta. Kopanje jamića , otvaranje brazdi za sadnju maline ili pravljenje bankova za malinu i jagodu najbolje je uraditi neposredno pred sadnju.
Priprema za sadnju – kopanje jamića
Kopanje jamića se može obaviti ručno ili mašinski. Ručno kopanje jamića je kvalitetnije, ali sporije i skuplje, a dimenzija jamića zavisi od kvaliteta prethodno obavljene pripreme zemljišta tj. na dobro pripremljenim parcelama mogu se kopati jamići manjih dimenzija. Nakon obavljene sadnje sadnice obavezno zaštititi od divljači postavljanjem plastičnih mrežica oko svake voćke ili ograđivanjem celog zasada ogradom od pletene žice.
Za intenzivno gajenje voćaka, jedno od najvažnijih preduslova je obezbediti odgovarajući sadni materijal. Sadnice moraju biti prve klase, garantovane sorte i podloge i da odgovaraju standardnim propisima. Od njih u najvećoj meri zavisi razvoj voćaka.
Foto: FB
Sadnice bi trebalo blagovremeno nabaviti, a za zasnivanje većih voćnjaka najbolje je ukoliko se obaveze između kupca i proizvođača sadnica regulišu mnogo ranije od vremena sadnje. U izvesnim slučajevima moguća je proizvodnja sadnica na samom gazdinstvu. Na taj način startno zasnivanje zasada je znatno jevtinije, čime su troškovi ukupne investicije značajno manji, a proizvode se i željene sorte na tačno predviđenim podlogama.
Za jabuku, krušku, orah, trešnju, višnju, breskvu, kajsiju i šljivu, najbolje je izabrati jednogodišnje sadnice, na kojima nije vršeno nikakvo formiranje kruna.
Foto: FB
Pri odabiru sadnica posebnu pažnju obratiti na sledeće:
da sorta i podloga odgovaraju; na starost sadnica;
na zdravstveno stanje sadnica, njihovu razvijenost i izgled, a naročitim obzirom na razvijenost korena;
na eventualne mehaničke povrede; način vađenja;
na pakovanje i transportovanje, kao i na pojedine osobenosti proizvodnje sadnica.
Identičnost sorte podrazumeva da sorta i podloga odgovaraju onome što se kupuje. Svaka greška učinjena u tom pogledu, nepovoljno se kasnije odražava. Identičnost podloge još je važnija. Uzrast sadnica voćaka takođe je značajan činilac kvaliteta.
Foto: Fb
U praksi se koriste jednogodišnje sadnice, a mnogo manje su pogodne dvogodišnje i višegodišnje sadnice, koje se otežano primaju. Jednogodišnje sadnice su manje razvijene i sa manjim povredama prilikom sadnje, pa je kod njih znatno veći procenat primljenih. Osim toga, one u prvoj godini brže rastu, kruna se lakše formira na željenu visinu i manje se klate i povijaju pod dejstvom vetra.
Zdravstveno stanje sadnica za njihovo dalje uspevanje ima izuzetan značaj.
One ne smeju biti zaražene virusnim oboljenjima, moraju biti potpuno zdrave, bez znakova oboljenja, pogotovo od raka korena, koji se prepoznaje po izraslinama na žilicama korena.Takođe, sadnice ne smeju biti mehanički oštećene ( dejstvom prirodnih nepogoda ili na neki drugi način), već moraju u svemu ispunjavati norme propisanog kvaliteta.
