Vremenski period zatvaranja i poremećaja lanaca ishrane u periodu kovida i postkovida kao i sukob u Ukrajini ogolili su probleme koji se javljaju u lancima distribucije hrane. Da podsetimo da su lanci snabdevanja sistemi organizacije, ljudski resursi, aktivnosti i informacije koji su uključeni u kretanje proizvoda ili usluga od dobavljača do potrošača.
Kako kaže prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, aktivnost lanaca snabdevanja uključuje transformaciju prirodnih resursa sirovina i komponenti u gotove proizvode koji se dostavljaju krajnjim korisnicima.
Tipičan lanac snabdevanja počinje ekološkim, biološkim i političkim regulisanjem prirodnih resursa
U naprednim sistemimama lanaca snabdevanja proizvodi se mogu koristiti ponovo u svakom trenutku i mogu da uđu u lanac snabdevanja tj. može da se reciklira preostala vrednost u sistemu zelene cirkularne ekonomije.
-Tipičan lanac snabdevanja počinje ekološkim, biološkim i političkim regulisanjem prirodnih resursa. Sledi pribavljanje sirovina i nekoliko proizvodnih karika pre otpremanja robe do sve manjeg i geografski udaljenijeg magacinskog prostora i konačno distribucija do potrošača. Bili smo svedoci i na globalnom, a delimično i na regionalnom planu da je za pojedine komponente u lancima snabdevanja došlo do poremećaja, a na kraju se to videlo u praznim rafovima velikih marketa ili nestašice bitnih životnih namirnica. Zato se kao nikada do sada termin prehrambene sigurnosti više nije koristio kako u političkom tako i u medijskom jeziku, kaže Pešić.
Sa terminom prehrambene sigurnosti ide i termin zdravstveno bezbedne hrane
On dalje objašnjava da sa terminom prehrambene sigurnosti ide i termin zdravstveno bezbedne hrane. Oba termina uključuju zadovoljenje potreba čoveka u biološkom i nutritivnom pogledu, količini i raznovrsnosti glavnih komponenata potrebe čoveka u vidu proteina, ugljenih hidrata, masti, mineralnih materija i vitamina, kao i način i tehnologije proizvodnje i pripreme hrane koja ne sme da naruši zdravlje ljudi i životinja. Izuzetno su važni i prirodni resursi te se mora voditi računa da se ne narušavaju i ne kontaminiraju zemljište, voda i vazduh.
Prof. dr Vladan Pešić: Naši poljoprivrednici koji su i dobri domaćini u što većoj meri trebaju da sarađuju sa stručnim, savetodavnim i naučnim institucijama
-Zato se sada kod velikih lanaca snabdevanja i te kako poklanja pažnja poštovanju različitih standarda kao i vođenju brige i davanju doprinosa široj društvenoj zajednici kroz društveno odgovorno poslovanje sprovođenjem različitih aktivnosti kao što su donacije lokalnim zajednicama, sportskim klubovina, ustanovama kulture i sl. Takođe je potrebno poboljšati vidljivost u slučaju da se ponuda ne može direktno kontrolisati. Najvažniju ulogu tu imaju IT tehnologije. Konačno, saradnja sa lokalnim partnerima iz oblasti industrije i sa univerzitetima ključna je za uspešno upravljanje društvnom odgovornošću u lancima snabdevanja, objašnjava prof. dr Vladan Pešić.
Klimatske promene koje su na globalnom nivou posebno izražene u poslednjoj deceniji dovele su do smanjenja proizvodnje hrane, prvenstveno voća i povrća, čak i do više od 20 odsto u do skora razvijenim zemljama poput Španije, Francuske i Italije.
-Tržište je odmah reagovalo i tražili su se novi dobavljači da nadomeste nedostajaće količine pojedinog voća i povrća. Zahtevi i upiti stižu i do naših proizvođača što je dovelo do povećanog izvoza na tržište EU, te je za prvih 10 meseci ostvaren izvoz poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od oko 5 milijardni dolara, kaže Pešić.
On ukazuje na to da pokazatelji govore da će, bez obzira na trenutno smanjenje vrednosti žitarica ili mirovanje njihovih cena na svetskim berzama, nakon zimskog perioda doći do njihovog porasta. Više je faktora koji na to ukazuju. Pored poremećaja lanaca snabdevanja, koji neće u bliskoj budućnosti biti uravnoteženi na globalnom nivou, to su i porasti cena inputa u poljoprivredi poput energenata, veštačkih đubriva, zaštinih sredstava, mehanizacije i priključnih mašina, nedostatak fizičke radne snage i prisustvo velike količine novca iz primarnih emisija finansijskih regulartornih institucija u svetu koje neminovno podgrevaju inflacije.
-Zbog svih ovih razloga naši poljoprivrednici koji su i dobri domaćini u što većoj meri trebaju da sarađuju sa stručnim, savetodavnim i naučnim institucijama. To je neophodno da bi brižljivo kratkoročno i dugoročno planirali svoju tržišno orijentisanu proizvodnju, poručuje Pešić.
Klimatske promene koje su na globalnom nivou posebno izražene u poslednjoj deceniji dovele su do smanjenja proizvodnje hrane, prvenstveno voća i povrća, čak i do više od 20 odsto u do skora razvijenim zemljama poput Španije, Francuske i Italije.