Sprovođenje fitosanitarnih mera u voćnjaku
Nakon opadanja lišća kod višegodišnjih voćnih zasada, preporučuje se primena jedne od najvažnijih pomotehničkih mera, a to je „zrela“ ili zimska rezidba. Ova mera je veoma važna za regulisanje prinosa voća u narednoj vegetaciji, poručujuju stručnjaci Prognozno – izveštajne službe iz Sremske Mitrovice.
Prema njihovim rečima, pre izvođenja rezidbe, potrebno je dezinfikovati alat i pribor. Dezinfekcija alata i pribora koji se koriste u rezidbi može se izvršiti potapanjem istog u rastvor varikine ili 5 odsto rastvor bakarnih preparata ili u neki drugi dezinficijens.
Zrelu rezidbu treba iskoristiti za uklanjanje starih, suvih grana, kao i delova biljke koji su u vegetaciji bili zaraženi nekim od fitopatogenih bakterija poput Erwinia amylovora, Pseudomonas syringe pv.syringe ili gljivica – Nectria galigena. Preporučuje se i uklanjenje mumificiranih plodova koji su mesta prezimljavanja različitih patogena -Monilinia spp.
Zaražene biljne delove potrebno je odstraniti sa stabla, izneti iz voćnjaka i zapaliti.
U zasadima jabuke i kruške, koji su u toku vegetacije bili zaraženi gljivom prouzrokovačima čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke – Venturia inequalis i čađave krastavosti kruške – Venturia pirina, pretpostavka je da se na opalom lišću nalaze pseudotecije ovih patogena, te treba izvršiti tretman opalog lišća sa 5% rastvorom uree, u cilju razlaganja lišća, a samim tim i smanjenja infektivnog potencijala ovih patogena u narednoj vegetaciji.
Bakteriozna plamenjača jabučastog voća
Na području delovanja Regionalnog centra Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Jagodina prilikom vizuelnih pregleda zasada jabučastog voća – kruške, dunje, mušmule i jabuke, registrovano je prisustvo simptomi bakteriozne plamenjače – Erwinia amylovora.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak zasada jabučastog voća i ukoliko uoče karakteristične simptome, a pre jesenjeg tretiranja, da po suvom vremenu, mehanički uklone zaražene biljne delove uz poštovanje higijenskih mera:
– prilikom odsecanja zaraženih biljnih delova, rez mora biti minimum 30 cm u zdravo tkivo,
– rane na stablima nakon orezivanja treba dezinfikovati preparatima na bazi bakra,
– odsečene biljne delove nikako ne treba bacati na zemlju nego stavljati u plastične vreće ili u prikolice obložene folijom,
– orezane biljne delove nakon iznošenja treba spaliti,
– treba obeležiti stabla koja su bila zaražena radi praćenja u narednom periodu,
– stabla koja su u većem procentu zaražena ovim patogenom treba mehanički odstraniti iz zasada,
– treba ukloniti stabla divljih biljaka (stabla gloga i divlje kruške) u okruženju,
– prilikom rezidbe treba vršiti dezinfekciju alata, obuće i odeće radnika upotrebom 10% rastvora natrijum hipohlorita ili 70% etil alkohola.
Nakon ovih mera preporučuje se jesenje tretiranje jabučastog voća. Tretiranje treba sprovesti nekim od registrovanih preparata na bazi bakra, kad opadne oko 70 odsto lisne mase uz primenu veće količine vode, po mirnom vremenu, bez padavina, kada je temperatura vazduha iznad 8 stepeni.
Beli drvotočac u regionu Valjeva
Na području delovanja Regionalnog centra Valjevo, lokalitet Vrhovine, u dvogodišnjem zasadu jabuke, registrovana je pojava larvi belog drvotočca – Zeuzera pyrina. Reč je o polifagnoj štetočini koja je u našim uslovima, pored jabuke, najčešće prisutna u zasadima kruške, dunje, trešnje, oraha, leske i šumskom drveću.
Odrasle jedinke su noćni leptiri bele boje. Nakon njihove pojave tokom juna i jula odmah dolazi do kopulacije i polaganja jaja. Ženka može da položi do 1000 jaja, a polaže ih pojedinačno na stablo i grane ispod kore, na mestu grananja ili u osnovi pupoljka. Čim se ispile, larve se ubušuju u stablo, grane ili grančice u kojima se hrane praveći hodnike. Razviće larvi traje dve godine. U proleće treće godine se učaure na samom izlasku iz hodnika, pa se nakon izlaska leptira, mogu uočiti prazne čaure koje vire iz rupe.
Beli drvotočac najveće štete prouzrokuje u mladim zasadima i rasadnicima. Jedna larva je dovoljna da u potpunosti osuši mladu sadnicu, a usled ishrane lavi unutar stabla i grana, sadnice su slabe i podložne pucanju delovanjem jačeg vetra. Prisustvo larvi se može utvrditi po prisustvu izmeta koji izbacuju kroz ulazni otvor u stablu ili granu.
Preventivne mere podrazumevaju korišćenje zdravog sadnog materijala i redovno praćenje zdravstvenog stanja stabala.
Zbog skrivenog načina života larvi hemijske mere zaštite su otežane. U zasadima u kojima se registruje pojava larvi belog drvotočca preporučuju se mehaničke mere, odnosno uklanjanje i spaljivanje zaraženih grana, vodeći računa da se zajedno sa njima ukloni i larva.
Zaštita voća krečenjem
Nakon berbe, iz voćnjaka treba ukloniti i spaliti preostale suve (mumificirane) plodove, suve grane i grančice. Sledeća važna mera, u cilju smanjenja infektivnog potencijala različitih gljivičnih i bakterijskih oboljenja, je jesenje ili “plavo prskanje” voća, nekim od preparata na bazi bakra, u fazi kada opadne minimum 70 odsto lisne mase. Nakon plavog prskanja, može se sprovesti i krečenje stabala.
Prema rečima stručnjaka Regionalnog centra Pirot, krečenje stabala je jako korisna mera, ali je voćari primenjuju jako retko i često u pogrešno vreme, na proleće kada nema velikog efekta. Stabla ne treba krečiti ni u ranu jesen, jer će učestale kiše sprati kreč. Spovođenje ove mere je najbolje izvesti u kasnu jesen pre mrazeva, tokom novembra i decembra meseca, kada su povoljne temperature, kreč se ne smrzava i brzo se osuši na stablu tokom dana.
Ova mera naročito je korisna kod koštičavih voćnih vrsta, sa kratkim i nestabilnim zimskim mirovanjem i štiti koru od pucanja i rana koje nastaju usled velikih razlika između dnevnih i noćnih temperatura. U kasnu jesen i tokom zime, u toku dana, može doći do zagrevanja stabla i kretanja sokova ka kruni, dok tokom noći temperatura pada ispod nule. U takvim uslovima dolazi do mrženjenja sokova i stvaranja kristala leda koji razaraju živo tkivo i dolazi do pucanja kore. Nastale pukotine predstavljaju ulazne otvore za razne patogene. Takođe, primenom ove mere uništavaju se lišajevi i mahovine koji su idealna podloga za prezimljavanje štetnih organizama. Bela boja na stablu i granama odbija sunčeve zrake, sprečava zagrevanje stabla i odlaže kretanje vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.
Smeša kojom se vrši krečenje pravi se dodavanjem 5 kilograma gašenog kreča, 0,5 kilograma kuhinjske soli i 0,2 kilograma sumpora u prahu u 15 do 20 litara vode. Ovako pripremljena smeša treba da se ostavi da odstoji 24 sata uz povremeno mešanje. Treba voditi računa o gustini smeše kako ne bi došlo do brzog ispiranja. Ručnim krečenjem jednim premazom možemo naneti gustu smešu kreča i dobiti veliku belinu, dok se kreč nanet mašinski, atomizerom brže ispira. Ukoliko ipak dođe do spiranja kreča, krečenje treba ponoviti krajem zime.