28 februara, 2021

Prihrana useva na osnovu sadržaja azota i vlage u profilu zemljišta

Pod pšenicom u srednjem Banatu je 53.400, a pod uljanom repicom 4.000 hektara. Svi ozimi usevi posejani su u optimalnom roku na najvećim površinama, a pšenice i ječmovi dobro su se razvijali tokom jesenjeg perioda. Padavine u oktobru bile su od koristi za dobro nicanje i razvoj posejanih useva, ali isto tako od velikog značaja su bile za osnovnu obradu zemljišta, odnosno oranje. Tokom novembra i decembra uzorene su i najveće površine za setvu prolećnih useva.

Optimalni rokovi setve, nicanje, dobar razvoj ozimih useva i površine uzorane na vreme, dobri su preduslovi za dalji razvoj biljaka i poslove u poljoprivredi koji nas čekaju. Većina pšenica ušla je u zimski period u fazi tri lista ili početka bokorenja, sa daljim vegetativnim porastom, jer su srednje dnevne temperature bile znatno iznad prosečnih i više od minimalnih za fazu mirovanja useva. Bilo je i zahlađenja, sa malo snega, što je i prekinulo vegetaciju. Međutim, visoke temperature koje su bile proteklih deset dana ponovo su je pokrenule. Za ovaj period godine poželjno je da temperature vazduha budu na nivou višegodišnjeg proseka da bi se prekinuo dalji vegetativni porast izbokorenih useva. Ukoliko bi sneg pao, koristio bi svim poniklim usevim jer bi od niskih temperatura štitio slabije razvijene biljke, a povećao bi i količinu vlage u zemljištu. Osetljivost biljaka na mraz uslovljena je količinom vode u tkivu i njenim odnosom sa sadržajem šećera u ćeliji. Takođe, zavisi i od toga koliko su se biljke iskalile tokom jesenjeg perioda i pripremile za ulazak u hladan period.

Ne rasturati azotno đubrivo „napamet“

Ono što sledi je prihrana useva, koja mora biti izvedena blagovremeno i sa odgovarajućom količinom i oblikom azotnih hraniva. Mnogi proizvođači koriste kao predsetveno đubrivo samo MAP i tom prilikom se unosi mala količinu azota, što dobro izbokorene biljke i potroše. Te pšenice, kako bi bile obezbeđene pristupačnim azotom za dalji porast, zahtevaju raniju prihranu. Neki proizvođači su već obavili ovaj posao, a neke je prekinula kiša tj. raskvašeno zemljište. Sa prihranom se ne kasni i čim vremenski uslovi dozvole nastaviće se. U narednom peridu najavaljeni su hladni dani sa temperaturama u minusu i ukoliko zemljište bude smrznuto prihrana može da se obavi.

Napominjemo da je u toku uzorkovanje zemljišta na sadržaj nitratnog azota i PSS Zrenjanin već ima uvida o njegovoj distribuciji u profilu, kao i o sadržaju vlage.

Uzorkovanje zemljišta za đubrenje na bazi N -min metode radi se 7-10 dana pre prve prihrane. Uzorci se uzimaju specijalnom sondom po slojevima od 30 cm, a do dubine od 90 cm. Svrha uzorkovanja je da se odredi sadržaj mineralnog azota u zemljištu na osnovu čega se daje preporuka za đubrenje azotnim đubrivima.

PSS Zrenjanin moli proizvođače da ne razbacuju azotno đubrivo „napamet“, bez konsultacije sa savetodavcima.

Prvo treba prihraniti one useve koji su ranije posejani i one useve koji nisu dobili dovoljno azota u jesenjem periodu. Posebnu pažnju treba obratiti kod đubrenja gustih i pregustih useva. Takve useve ne bi trebalo đubriti rano i otprilike.

Ove godine nadzemni delovi ozimih usevi su u dosta dobrom stanju, a sada se i situacija sa vlagom u zoni korenovog sistema popravila.

Bez analize na sadržaj azota teško je dati neku preporuku za prihranu. Proizvođači koji  su uneli dovoljno azota, a to je oko 50 kilograma po hektaru aktivne materije azota u jesenjem periodu, ne treba da žure sa prihranom pre druge polovine februara.

Prihranu ne treba obavljati po raskavšenom zemljištu, ali ne smeta ukoliko je zemljište smrznuto ili pod snežnim pokrivačem. Đubrivo koje se rasipa po njivama, otopiće se sa snegom, a otapanjem snega i đubrivo će se uneti u zemljište.

Gubici azota pri hladnom vremenu su minimalni.

Padavine i obrada zemnjišta

Padavine koje smo imali u oktobru bile su od koristi za dobro nicanje i razvoj posejanih useva, ali isto tako od velikog značaja su bile za osnovnu obradu zemljišta tj. oranje. Tokom novembra i decembra uzorene su i najveće površine za setvu prolećnih useva.

Ono što nije praksa kod većine proizvođača je ravnanje zemljišta tokom kasnog jesenjeg perioda ili početkom zime, a što je od velikog značaja posebno za sitnozrne useve poput šećerne repe. Međutim,  kada ne dođe do izmrzavanja zemljišta i kada je količina padavina u proleće mala, ranije ravnanje zemljišta je korisno za sve useve. U srednjem Banatu samo na manjem delu površina zemljište je poravnato. Njive na kojima ovo nije urađeno, trebalo bi što pre poravnati tj. zatvoriti „zimsku brazdu“, kako bi se bolje sačuvala vlaga u zemljištu, a isto tako i bolje i ravnomernije upijale nove padavine. Svakako da sa obradom treba sačekati da se zemljište dovoljno prosuši, kako ne bi došlo do zbijanja i kvarenja njegove strukture. Zemljište može da se obrađuje i ukoliko je smznut samo plići površinski sloj. U svakom slučaju, za ravnanje zemljišta i usitnjavanje grudvi, odnosno zatvaranje „zimske brazde“ ne bi trebalo da se čeka proleće. Na ovaj način imamo već pripremljeno zemljište, koje je nakon đubrenja, jednim prohodom spremno za setvu. To je naročito korisno ukoliko imamo nedostatak padavina u proleće jer na taj način čuvamo nakupljenu vlagu i ne isušujemo zemljište sa više prohoda.

Situacija sa nakupljenim padavinama i vlagom u zemljištu za sada je dosta dobra, znatno bolja u odnosu na prošlu godinu. U PSS Zrenjanin zadovoljni su sa količinom padavina koja se do sada nakupljala, što je na nivou višegodišnjeg proseka koji iznosi 240 l/m2 za period oktobar-mart. Dobra je obezbeđenost zemljišta vlagom i do 60 cm dubine. Sve padavine tokom zimskog perioda su od velike koristi, kako bi se napravila zaliha zimske vlage, koju usevi mogu da koriste i tokom vegetacije.

Dobre zalihe zimske vlage su jedan dobar preduslov za proizvodnju i pružaju nam nadu za jednu uspešnu proizvodnu godinu.

Piše: Zorica Rajačić, PSS Zrenjanin

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *