Procenjuje se da se u Srbiji krompir uzgaja na 22.000 hektara, od čega je 2.000 hektara namenjeno procesnoj industriji odnosno preradi u čips i pomfrit. S’ obzirom na to da su prinosi krompira za stonu upotrebu od 25-27 tona po hektaru računa se da će ukupan bilans za ovu namenu biti oko 600.000 tona. Ovome treba pridodati i 80.000 tona za prerađivačku industriju. Ove godine krompir je na većini njiva posađen 7-10 dana ranije, tako da je i sazrevanje useva ranije u odnosu na prosečnu godinu. Vremenske prilike tokom vegetacionog perioda krompira bile su prilično povoljne, osim kišovitog i prohladnog perioda polovinom maja do početka juna. Na većini njiva gde je zasađen kvalitetan sadni material prinosi su iznad višegodišnjeg proseka ali ne na nivou 2018. godine. Česte i prilično obilne padavine od polovine maja do polovine juna predstavljale su rizik za pojavu plamenjače, ali se ona uglavnom javljala sporadično, tako da nije bitno uticala na smanjenje prinosa. Krompirova zlatica je beležila veći napad u maju mesecu i pri kraju jula, tako da je zaštita od ove štetočine bila znatno jednostavnija nego tokom prethodnih godina. Što se tiče kvaliteta krompira, oštećenja od žičnjaka nisu izražena i ne umanjuju značajno kvalitet krtola. Trenutno se na krtolama vide sporadična oštećenja od žičnjaka, ali će ih svakako biti znatno više ako se sa vađenjem krompira krene kasnije. Od značajnijih bolesti na krompiru – Alternaria ubrzala je sazrevanje nadzemne mase, a crne pege i nekroze na listu uglavnom su se javljale posle kiša i prohladnih noći u julu.
Upozorenje se može dati na pojavu krompirovog moljca jer se tokom nekoliko nedelja beleži rast uhvaćenih leptira krompirovog moljca na feromonskim klopkama na lokalitetima u dolini Zapadne Morave. Ova pojava se beleži i na lokalitetima u Bačkoj. Značajnijoj pojavi krompirovog moljca pogoduju srednje dnevne temperature oko 25stepeni i noćne temperature koje se kreću od 12-15 stepeni. Ukoliko se nastavi ovaj trend i ukoliko noćne temperature ne padnu ispod 10stepeni mogu se očekivati značajne štete od krompirovog moljca. U prilog ovom upozorenju ide i pojava šteta od krompirovog moljca u zemljama u okruženju – Makedoniji i Crnoj Gori. Preporuka je da se tokom noći kada se skladišteni krompir provetrava ulazi u magacine obezbede mrežnim barijerama kako bi se sprečio ulaz leptirima krompirovog moljca. Takođe, preporuka je da se obavljaju hemijski tretmani skladišta i uskladištenog krompira biocidnim proizvodima za suzbijanje skladišnih štetočina (Kontakt- Galenika FF, K-obiol EC 25).
Prva tržišna cena krompira ovogodišnjeg roda je početkom prve nedelje avgusta bila 20 dinara, izvozio se za Rusiju ali tokom avgusta je naglo pala i sada iznosi 13-16 dinara. Trenutno, krompir prodaju, po ceni od 10-11 evrocenti, proizvođači koji postižu natprosečne prinose. Sporadično se izvozi za Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju. Očekuje se da će i tržište Crne Gore biti popunjeno sa našim rodom jer je njihova proizvodnja zbog vremenskih uslova tokom vegetacione sezone znatno umanjena, a cena evropskog krompira je niža za 1-2 eurocenta nego u Srbiji, ne računajući troškove transporta.
U Evropi, tokom 2020.godine, krompir se uzgajao na 623.000 hektara-Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, Velikoj Britaniji i Holandiji. Na osnovu probnih žetvi procenjeni prinosi po hektaru su na nivou petogodišnjeg proseka – 45,5 tone po hektaru. Zbog činjenice da se površina pod krompirom povećala za 1,4 odsto u odnosu na prošlu godinu, ukupna žetva može se proceniti na 27,9 miliona tona što je više za 1,025 miliona tona u poređenju sa prošlogodišnjim bilansom.
Zbog izolovanosti tržišta prouzrokovanog COVID 19 manja je potražnja na svetskom nivou za prerađenim krompirom. Povećana je potražnja maloprodajnog tržišnog segmenta za proizvode od krompira, međutim, nedovoljna je da pokrije nedostatak potražnje za procesnim krompirom iz hotelijerstva, restorana i keteringa.
Uzimajući u obzir činjenicu da se tokom poslednjih godina beleže blage zime i topla proleća, kvalitetno skladištenje krompira za prodaju u prolećnim mesecima postaje težak zadatak za proizvođače. U cilju povećanja konkurentnosti srpskih proizvođača krompira mora se investirati u moderna skladišta, ventilaciju, rashladne sisteme i savremenu opremu za doradu i pakovanje. Zbog toga je neophodno da se proizvođači ohrabre da investiraju u moderne sisteme skladištenja i podrže kroz sistem subvencija Ministarstva poljoprivrede kako bi se što pre zaustavilo dalje smanjenje proizvodnih površina i umanjila zavisnost od uvoza krompira.
Izvor:
Živko Bugarčić, Arum-Beograd.
Radomir Đekić, Galenika Fitofarmacija-Beograd.
The NEPG (North-Western European Potato Growers).
Autor: Nenad Nešović, Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Kraljevo-Kraljevo.