Zvanično priznat kao srpska autohtona sorta, sa dugom istorijom koja vuče poznate korene iz srednjeg veka, svojevremeno najrasprostranjenija sorta na ovom delu Balkana, a odnedavno najbolje ocenjeno srpsko vino na internacionalnoj sceni, prokupac sve više privlaći pažnju domaće ali i svetske javnosti gde oduševljava najveće enološke stručnjaka.
Istorijat
Postoje tvrdnje da je Car Lazar lično protežirao prokupac, a i najviše voleo vino od ove loze u sopstvenom peharu. Takođe je, u jednoj od povelja kneginje Milice iz 1395. godine u kojoj se potvrđuje da ona poklanja vinograd manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori, prvo pominjanje slovenskog imena Prokuplja, ali i ukazivanje da je taj kraj bogat vinovom lozom što potvrđuju zapisi putopisaca koji su se u to doba kretali putem od Carigrada ka Rimu. To je upravo doba iz koga potiču potvrde o postojanju sorte prokupac koja je svoje zlatno doba dočekala odlaskom Turaka. Ta era prokupca traje do šezdesetih godina dvadesetog veka kad se zarad masovne, industrijske proizvodnje vina i uvođenja internacionalnih sorti, ali i gajenja ratarskih proizvoda, ubrzano krče stari vinogradi, a prokupac gotovo nestaje iz srpskog sortimenta.
ČITAJTE I: Grašac – autohtona sorta za bela vina
Tek pojavom malih i srednjih vinarija, četiri decenije kasnije, vraća se svest o potencijalima ove sorte, ali i vinskom korenima Srbije, pa se sad gotovo može govoriti o pravom trendu stvaranja novih nasada, ali i sve većim uspesima vina od ove sorte.
Pred početak oktobra 2020. godine, a oktobar je mesec u kom se slave vina od prokupca, Srbijom se pronela vest da je na čuvenom ocenjivanju vina Decanter u Londonu jedan prokupac osvojio zlatnu medalju. Ovo takmičenje poznato je po rigoroznom sistemu ocenjivanja, tako da zlato za našu autohtonu sortu vinove loze znači da je prokupac zaista dosegao kvalitete koji svedoče da je on bez dvoumljenja sorta za velika vina.
Sinonimi
Sinonimi: Prokupka, Crnka, Niševka, Kameničarka, Rskavac, Nikodimka, (Srbija), Zarčin (Bugarska), Skopsko crno (Makedonija), Majski čorni (Ruska Federacija)
Prokupac nosi naziv „kralj Župe” jer je tu na neki način postao i opstao. Istorijski posmatrano, u doba najveće slave je kao crvena sorta vladao Srbijom ali i većim regionama Bugarske. U doba kad mu je zapretilo istrebljenje, bilo ga je uglavnom u Župi i nešto prema Smederevu.
Botanički opis
Bujnost – razvija veoma bujan čokot sa uspravnim lastarima.
Vrh mladog lastara – crvenkasto zelene boje, jako maljav.
Zreo lastar – srednje debljine ili debeo, sa kratkim ili srednje dugačkim internodijama ljubičaste boje. Boja kore lastara je crvenkasta.
Odrasli list – srednje veličine ili veliki, ceo ili trodelan. Peteljkin sinus je oblika slova „V“. Lice lista je glatko, golo a naličje maljavo. List je tamno zelene boje a u jesen dobija crvenkastu boju. Nervi na licu lista su crvenkasti. Zupci su krupni. Peteljka lista je srednje dužine, crvenkasta.
Cvet – morfološki i funkcionalno hermafroditan.
Grozd – srednje veličine, ređe veliki, cilindrično kupastog oblika, srednje zbijen. Peteljka grozda je kratka i zeljasta.
Bobica – srednje veličine, okrugla ili blago pljosnata sa debelom pokožicom, tamnoplave boje, sa mnogim tačkicama i posuta obilnim pepeljkom i izraženim pupkom.
Agrobiološke karakteristike:
Epoha sazrevanja – grožđe sazreva između III i IV epohe. Veoma pozna sorta sa dugom vegetacijom.
Oplodnja – normalna i redovna.
Prinos grožđa – veoma prinosna sorta. Prinosi grožđa prokupac variraju 15.000 do 20.000 kg/ha.
Rezidba – odgovara mu kratka rezidba. Kondiri se orezuju na 2 – 3 okaca.
Uzgojni oblici – svi na kojima se može primeniti kratka rezidba. U starim vinogradima gaji se uz kolac ili bez njega, jer to omogućuju čvrsti i uspravni lastari.
Tipovi zemljišta – najbolje rezultate daje na suvim, propusnim, rastresitim, kamenito šljunkovitim, umereno plodnim i toplim zemljištima.
Otpornost prema kriptogamskim bolestima – srednje je otporna prema pepelnici, a veoma osetljiva na plamenjaču. Prema sivoj plesni ima izraženu otpornost.
Otpornost prema niskim temperaturama – srednje je otporna na zimske mrazeve. Okca izmrzavaju na – 16 C.
Afinitet prema loznim podlogama – od loznih podloga preporučuju se: Berlandieri X Riparia kober 5 BB, Teleki 8 B, Š X B 41B, SO4, Rupestris du Lot i dr.
Karakteristike vina prokupac – vino je harmonično, pitko, svetlocrveno, neutralnog mirisa. Od grožđa ove vrste se proizvodi kvalitetno crveno ili ružičasto vino. On ipak nije pretenciozno vino, i ne može se porediti sa kaberneom u taninskoj snazi i strukturi, ali uz dobre agrotehničke mere, nizak prinos i pažljivu fermentaciju i maceraciju mogu se postići dobri rezultati kad je reč o nežnijem vinu sa 12 do 13 % alkohola koje mirisnim notama vuče na trešnju, drugo crveno voće, čak i ružine pupoljke.
Poznata su ružičasta vina: Rubinova Ružica, Župska Ružica, Navipova Ružica, Jagodinska Ružica, Vlasotinačka Ružica i dr. Prokupac je privredno veoma značajna sorta za centralnu Srbiju, Kosovo i Metohiju.
Piše: master voćarstva i vinogradarstva, Radmila Koprivica