Svi zanamo da je poljoprivreda fabrika na otvorenom. Ali, ta fabrika uveliko je suočena sa mnogobrojnim izaozovima koje joj donose klimatske promene. U poslednjih 60 godina mnogo toga se promenilo. Kada se uporede promene temperature u poslednjih 30 godina sa srednjim godišnjim temperaturama od 1961. do 1990. godine, računanjem srednjih godišnjih temperatura od 1998. do 2017. godine uočeno je da su one u proseku porasle za 0,5-1,5 stepen na teritoriji cele Srbije. Sem toga, zagrevanje se dodatno ubrzalo poslednjih nekoliko godina pa su temperature u periodu od 2008. do 2017. godine bile i za više od 1.5 stepena toplije u odnosu na referentni period.
U pojedinim zapadnim i istočnim delovima zemlje srednja godišnja temperatura porasla je za čak dva stepena. Posebno alarmantan podatak je taj da se 10 najtoplijih godina dogodilo nakon ulaska u novi milenijum i to od početka merenja temperature u Srbiji. U protekloj deceniji godišnja doba postala su sve toplija što potkrepljuje podatak da je bilo čak 25 letnjih dana više nego u ranijem periodu, dok je s’ druge strane broj hladnih dana sve manji, tako da se broj mraznih dana smanjio za 10. Sve ovo dovelo je do poremećaja u početku i dužini trajanja vegetacione sezone biljaka jer one svoje vegetativne organe razvijaju na osnovu spoljašnje temperature. Zbog klimatskih promena listanje i cvetanje dešavaju se sve ranije.
Da li kiša pada kada biljkama nije potrebna?
Sem promena temperature vazduha promene klime u Srbiji ogledaju se i u sezonskoj preraspodeli i intenzitetu padavina tokom leta. Ukupna godišnja količina padavina u našoj zemlji nije se mnogo promenila ali je primećeno da leta postaju suvlja, a padavine su obilnije u hladnijem periodu godine što stvara velike probleme poljoprivrednim usevima i utiče na smanjen kvalitet i količinu prinosa. Sada imamo uobičajenu pojavu da se prosečna mesečna količina padavina dogodi za samo nekoliko dana, dok nekoliko narednih nedelja ne padne ni kap kiše. Poremećen režim padavina uzrokuje sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta.
Ako klima nastavi da se menja i ako se ne zaustavi stvaranje efekta staklene bašte u atmosferi, stručnjaci kažu da možemo očekivati porast srednje godišnje temperature za 4,3 stepena u odnosu na period od 1961. do 1990. godine.
Povećanje temperature vazduha i poremećen režim padavina sa sobom nose veoma ozbiljne posledice. Tu se pre svega misli na veću učestalost i dužinu trajanja toplotnih talasa i sušnih perioda, povećan rizik od poplava, češće šumske požare, smanjen prinos poljoprivrednih useva usled suša i ranijeg početka vegetacionog perioda, pogoršan kvalitet pijaće vode, povećanu potrošnju energije tokom letnjih meseci i veće rizike po zdravlje ljudi.
Kasni prolećni mraz, kao i pojava mraza nakon ranog ulaska biljaka u period vegetacije zbog toplih zima, predstavljaju jedan od najvećih problema za voćare u Srbiji pošto ova pojava zna da u potpunosti uništi pupoljke i znatno umanji plodonošenje. Pojava novih invazivnih vrsta korova i štetočina, kao i pojava novih bolesti biljaka takođe je bitna posledica klimatskih promena koja pogađa poljoprivredu Srbije. Najveće pretnje koje poljoprivredi dolaze sa budućim promenama klime su suša, visoke temperature i pojave olujnih vetrova i grada.
Zbog svoje biologije, višnja i trešnja imaju određenu prednost u odnosu na druge voćne vrste
Sve ovo ukazuje da spoj nauke i struke u budućem periodu mora biti čvršći nego ikad pre. To je posebno važno kod višegodišnjih zasada jer je njihovo podizanje izuzetno skupo. Promena strukture voćarske proizvodnje nije jednostavna niti laka. Ipak primeri iz prase i u individualnim gazdinstvima i u zemljoradničkim zadrugama pokazuju da se na domaće prostore sve više vraćaju višnjici i trešnjaci. Nekoliko decenija unazad višnja je bila zastupljena u strukturi voćarske proizvodnje mnogo više nego danas. Ali, proizvođači su odustajali od njenog uzogoja prevashodno zbog ekonomskog momenta, odnosno jako niske otkupne cene. Poslednjih nekoliko godina višnja, a i trešnja vraćaju se na naše njive.
Klimatske promene i proizvodnja trešnje i višnje u Srbiji samo je jedna od tema o kojoj smo razgovarali sa prof. dr Verom Rakonjac, genetičarkom sa Poljoprivrednog fakulteta Univeziteta u Beogradu koja nas je podsetila da klimatske promene nisu pojava koja nas čeka u budućnosti, to je nešto što nam se uveliko dešava i sa čim živimo.
-Kada govorimo o uticaju klimatskih promena na voćarstvo u Srbiji, samim tim i na proizvodnju višnje i trešnje, mnogo je važnije reći kakav je i kakav će biti odgovor voćarskih kultura na promene koje se dešavaju. Reč je o ekstremima koji donose visoke temperature tokom leta i niske temperature praćene mrazevima u proleće i to je najveći problem kod višegodišnjih vrsta koji može uticati na samu rodnost kako u tekućoj, tako i u narednoj godini. Upravo zbog svoje biologije, višnja i trešnja kasnije cvetaju od drugih voćnih vrsta što im daje određenu prednost. Takođe, dužina razvoja ploda je takva da se berba završava pre nastupanja ekstremno visokih temperatura. Trešnja je robusna, ima razvijen korenov sistem što je čini voćkom koja dosta dobro može da se nosi sa klimatskim promenama, no u plantažnom uzgoju i trešnje i višnje već sada su potrebni zalivni sistemi što će biti još izraženije u budućem periodu, kaže prof. dr Vera Rakonjac i ukazuje na to da zbog ovih dešavanja prednost mogu imati neke odomaćene sorte odnosno genotipovi koji potiču sa ovih prostora jer su oni duže vreme prisutni na našem terenu, te su ove sorte i genotipovi imali dovoljno vremena da se aklimatizuju.
Može li oblačinska višnja ići rame uz rame sa ariljskom malinom?
– Mi imamo oblačinsku višnju i smatramo je autohtonom sortom koju odlikuju izuzetan kvalitet i potencijal za preradu u sokove i kompote kao i za zamrzavanje. Ako je poredimo sa nekim drugim voćnim vrstama sama njena proizvodnja podrazumeva manja ulaganja, mogu da se ostvare dobri prinosi, tako da je i ekonomski opravdana. Ne želim da zvuči pretenciozono, ali smatram da ukoliko bi se više uložilo u reklamu smrznute višnje i prerađevina od nje, mogla bi da se kotira kao ariljska malina. Trešnja se mahom koristi kao stono voće i s’ tog aspekta je i osetljivija, odnosno prilikom njene proizvodnje mora se voditi računa o potrebama tržišta. Okolina Beograda je jedan od posebno poznatih regiona po proizvodnji trešnje u koji dolaze i otkupljivači iz inostranstva. Ipak, kod uzgoja ovog voća potrebna je i određena doza opreznosti, pre svega zbog tržišta, kaže naša sagovornica.
Prema rečima prof. dr Vere Rakonjac, podizanje višegodišnjih zasada iziskuje velika ulaganja, a zbog klimatskih promena ono je veoma kopleksno jer se mora predvideti šta nas očekuje naredne dve ili tri decenije. A kada se govori o uslovima za proizvodnju višnje, profesorka Rakonjac smatra da ona predstavlja značajnu voćnu vrstu koja je dugo prisutna. Njeni zahtevi, u pogledu zemljišta i klime su relativno skromni tako da postoji značajan broj rejona u kojima bi mogla da se gaji, a to potvrđuje i praksa. S’ druge strane, u skladu sa ekonomskim značajem koji višnja ima, profesorka tvrdi da ova voćna vrsta kod nas nije dovoljno zastupljena.
-Smatram da je to opravdano. Kada se govori o intenzivnoj proizvodnji, višnja je veoma zahvalna vrsta za plantažni uzgoj. Tu pre svega mislim na oblačinsku višnju jer je ona relativno umerene bujnosti te je moguće raditi mehanizovanu berbu što je pokazalo dobre rezultate na plantažama u našoj zemlji. Za razliku od višnje, trešnji je potrebno više godina da prorodi ali i proteklih godina intenzivno se radilo na smanjenjeu njene bujnosti što joj pruža šansu za plantažni uzgoj, a kako je ovo voće namenjeno svežoj potrošnji, berba se mora odraditi na pravilan način. Čuvanje njenih plodova u kontrolisanim uslovima je moguće ali ne tako dugo kao što je to slučaj kod jabuke ili kruške. Zbog toga, ko hoće ozboljno da se bavi proizvodnjom trešnje, plantažno gajenje je opravdano, poručuje Rakonjčeva i napominje da su prednosti gajenja višnje i trešnje i manji broj hemijskih tretmana u odnosu na druge voćne vrste jer je period od precvetavanja do berbe relativno kratak. Naravno da i kod višnje i trešnje postoje bolesti, poput monilije, koje mogu naneti veliki ekonomske štete i stoga se biljke, posebno kod plantažnog uzgoja, moraju tretirati kako bi se zaštitile i za narednu godinu.
Naša sagovornica kaže da je važno reći da je tzv. domaće, lokalne sorte, poput feketićke višnje, odabrala prirodna selekcija i one pokazuju veću otpornost na bolesti i štetočine, a samim tim sve više dobijaju ekonomski značaj.
Višnja i trešnja veliki izvozni potencijal
Velike površine pod višnjom nalaze se u južnoj i istočnoj Srbiji, Mačvi, delovima Šumadije, Sremu, severu Bačke i srednjem Banatu. Višnja je jedna od retkih voćnih vrsta koja je zastupljena u istočnoj Srbiji. Opštine sa najvećom proizvodnjom višnje su Prokuplje, Merošina, Leskovac, Knjaževac i Šabac. Kao što je poznato, uglavnom se gaji oblačinska koja je namenjena zamrzavanju ili različitim vidovima prerade.
Višegodišnji prosek iznosi 82.436 tona, što Srbiju stavlja na četvrto mesto u Evropi po obimu proizvodnje.
Za razliku od trešnje, u proizvodnji višnje postižu se slabiji ekonomski rezultati. Niski prinosi, praćeni lošim kvalitetom plodova, niske ili po godinama promenljive otkupne cene i često neadekvatni odnosi između proizvođača i otkupljivača uticali su na nerentabilnost gajenja, pa čak i krčenje zasada pojedinih godina. Uprkos nesigurnom plasmanu, uočava se i trend podizanja novih zasada oblačinske višnje na području jugoistočne Srbije, gde gotovo 90 odsto porodica ima svoje višnjike. Pošto se zasadi podižu uglavnom od neselekcionisanog materijala, trebalo bi uraditi individualnu klonsku selekciju, doći do predosnovnog i osnovnog sadnog materijala. Najveći deo proizvedene višnje koristi se prvenstveno kao zamrznuta (sa košticom ili bez nje), konzervisana, a dosta i za proizvodnju sokova. Klonovi oblačinske višnje i cigančice čine gotovo 85 odsto ukupne proizvodnje višnje u Srbiji, dok preostali deo čine sorte krupnog ploda (Cerović i Radičević, 2008), od kojih su najzastupljenije reksele, hajmanova konzervna, keleris 14, šumadinka (Milatović i sar., 2011). Isti autori navode da se u grupu sorti koje se preporučuju za komercijalno gajenje u Srbiji mogu svrstati i erdibotermo, lara i ujferhetifurtoš.
Proizvodnja višnje u Srbiji ima izvanrednu perspektivu, naročito u pogledu izvoza. Poboljšanje strukture sortimenta (uvođenje krupnoplodnih sorti), tehnologije gajenja i prerade višnje (uz obavezno uvođenje standarda), uz istovremeno kreiranje podsticajnog ambijenta (investiciona podrška, bolje pozicioniranje srpske višnje na tržištu, promovisanje udruživanja sitnih proizvođača i sl.), mogu voditi višnjarstvo od ekstenzivne i poluintenzivne ka intenzivnoj proizvodnji. U poslednjih nekoliko godina ograničavajući faktor, pogotovu na jugu Srbije (Leskovac, Knjaževac, Merošina), predstavlja pojava žilogriza koji nanosi velike štete u zasadima višnje.
Piše: Jasna Bajšanski
Izvor: Dobro jutro
Foto: Pixabay i Agroportal – znanje je moć