Pod sojom ove godine našlo se nešto više od 220.000 hektara, a najveće površine su u Vojvodini.
Na području delovanja Poljoprivredne stručne službe Vrbas koja svojim radom pokriva opštine Vrbas, Kulu, Bečej i Srbobran, ova leguminoza proletos je posejana na oko 32.600 hektara. Žetva je završena, a o prinosima i oceni ove proizvodne godine za Agroportal priča savetodavac ove službe dipl. ing Katarina Radonić.
-Prinosi su dobri i na nivou su proseka za poslednjih desetak godina što znači od 3,5 do 4,5 tone po hektaru. Na višim terenima prinos je bio do 3, dok je na ostalom delu terena dostizao i 4,5 tone po hektaru. Izuzetno povoljne vremenske prilike doprinele su da je žetva obavljena bez problema, a na mestima prijema nije bilo većih gužvi . Najveći problem u proizvodnji soje u 2020. godini predstavljala je zaštita od korova. Dugi period kiša u drugoj polovini vegetacije isprovocirao je nicanje mnogih korova, prvenstveno ambrozije i pepeljuge, koje u toj fenofazi soje nisu mogle da se hemijski suzbijaju. Mnogi proizvođači su ručno plevili useve pošto je njihova brojnost znatno ugrožavala prinos. Pred zrenje uočena je značajna pojava Sclerotinia sclerotiorum, bele truleži soje, što je dodatno smanjilo prinos, kaže Katarina Radonić.
Rast cena kukuruza, korekcija cena sojinog zrna i odsustvo trgovanja pšenice obeležili su predhodnu nedelju na novosadskoj Produktnoj berzi. Za razliku od prethodne dve nedelje kada je povećana potražnja uticala na povećane cene sojinog zrna, prošle sedmice povećana ponuda gurnula je cenu naniže. Berzanski ugovori početkom zaključeni su od 43,00 do 43,60 dinara za kilogram bez PDV-a, odnosno od 47,30 do 47,96 dinara za kilogram sa PDV-om. Krajem prošle nedelje ponuda je bila na nižem cenovnom nivou od 42,50 dinara za kilogram bez PDV-a.
Kako je objavljeno na Agro Info Netu izveštaj Ministarstva poljoprivrede SAD kaže da na zalihama ima manje soje i u očekivanjima ovogodišnje žetve. Procene su da će soja zabeležiti rod od 117 miliona tona. Zalihe su takođe niže od ranijih projekcija – sada su na 15,5 miliona tona. Svetske zalihe su na nivou od 96 miliona tona.
Uz manji rod soje na našim njivama i rastu tražnje kupovine ove leguminoze od strane Kine na tržištima SAD, Rusije i Ukrajine i naši ratari mogu solidno proći kada je cena u pitanju.
Autor: Jasna Bajšanski
Foto: PSS Vrbas