Recept za uspeh u svinjarstvu i ratarstvu prepisuje se od “Hollo company” i ZZ “Nagyed” iz Doroslova

 

Poljoprivrednici kažu da je ovogodišnja prolećna setva najteža za koju znaju. Da bi pronašli odgovor na pitanje zbog čega je to tako, ekipa Agroportal.rs uputila se u Doroslovo, selo samo 20-ak kilometara udaljeno od Sombora.

Naš cilj bio je da pronađemo Zemljoradničku zadrugu “Nagyed”, što u prevodu sa mađarskog na spski jezik znači “Veliki rit”, a njeno ime odnosi se na potez zemljišta Doroslovo-Bački berg-Stapar, za koji direktor Ronald Holo kaže da je najkvalitenija zemlja na svetu.

 

 

ČITAJE I: Od 2025. godine cеna tovljenika zavisićе od mеsnatosti

 

 

Već sada je jasno da se ratari neće hvaliti prinosima

Poljoprivredni koji se bave isključivo ratarstvom imali su 10 godina lepu dobit koja im je omoćila rast proizvodnje. Međutim, u poslednje tri godine sve je krenulo u kontra smeru. Prema Holovim rečima 50% poljoprivrednika poslednje dve godine je na infuzijama. A da bi se izvukli iz pšihičke, fizičke i finansijske iscrpljenosti sada su im potrebni i dobri prinosi i dobra cena primarnih ratarskih proizvoda.

-Nažalost, vidimo da je već sada lose. Za setvu je bilo izuzetno malo vlage u zemljištu. Pre 1. aprila ječam je počelo da formira klasove, a sada već i pšenica. Kako ovi usevi igledaju znači da će žetva ječma biri završena maja, a tu sreće nema jer ni roda nema. Sem toga, skupi inputi doveli su do toga da ljudi zbog viskoh cena već drugu godinu ne koriste veštačko đubrivo i gledaju da uštede na svkom koraku. Sve to odraziće se na prinos što dodatno pogoršava već lošu situaciju, kaže Ronald Holo, direktor ZZ  “Nagyed”.

Prolećna setva počela je neslavno. Pre poslednje kiše mnogi ozbiljni proizvođači razmišljali su, kako kaže Ronald, da prekinu ovaj posao da seme ne bi stavljali i potpuno suvu zemlju. Na zadružnim njivama vlage je bilo toliko da se moglo sejati na dubinu do 5-6 cm.

-Na našim njivama još je bilo vlage. Ali, mi poslednjih 9 godina ne koristimo plug. Radimo mulč telnologiju čijom primenom mnogo bolje čuvamo zemljišnu vlagu. Počeli smo da navodnjavamo ratarske useve pa tako na 100 ha imamo sistem “kap po kap”. Sve to nas je prošle godine i spaslo, a ratarstvo je bilo u plusu zbog semenske proizvodnje kukuruza. Pomoć stiže i od stočarskog dela proizvodnje u “Hollo company”, svinjarstva, koja nam obezbeđuje veliku kolićinu osoke i dobru kondiciju njiva, objašnjava naš sagovornik.

Smanji se broj zadrugara, a povećao broj hektara

Inače, Zemljoradnička zadruga “Nagyed”, zaživela je pre 20 godina. Statistika kaže da je ova zadruga u početku imala 200 kooperanata što je duplo više nego danas ali, sada je njiov broj mani dok je broj hetara veći nego pre dve decenije. Ovaj podatak ukazuje na to da su se posedi uvećevali čemu je najviše doprinela izmena demografske slike sela. Kako su stariji poljoprivrednici odlazili da oru neke nebeske njive, mladi ljudi koji su ostali u Doroslovu počeli su da obrađuju i njihove oranice. U ovom selu sada živi oko 900 ljudi i svi oni se bave poljoprivredom. A ne tako davno, svoj dom u Doroslovu imalo je 3.000 meštana.

Razlog zbog kojeg je zadruga osnvana je problem koji su meštani ovog sela imali sa otkupom njihovih primarnih poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivrednici su svoje žitarice odvozili na otkupna mesta koja su bila 15-20 kilometara udaljena od Doroslova.

Ronaldov otac tada je okupio 20 većih poljoprivrednika iz sela, osnovali su zadrugu sa ciljem da za nekoliko godina naprave otkupno mesto i silose u Doroslovu. Međutim, kada je došao taj trenutak, većina zadrugara nije želela da rizikuje davanjem adekvatnih finansijskih garancija. Celu odgovornost na sebe je preuzela porodica Holo. Tada je nastala i “Hollo Company” koja je izgradila silose i vagu i na korišćenje ih ustupila zadruzi. Pojavio se još jedan otkupljivač žitarica, a da je ova odluka, ili tačnije rečeno rizik, koju je porodica Holo preuzela na sebe, bila dobra potvrđuje podatak da obe firme, bez obzira na konkurenski odnos, posluju i danas.

ZZ “Nagyred” okuplja poljoprivrednike i finansira nabavku repromaterijala, skladišti, suši i čuva žitarice.

Misija: Svesti hemijska sredstva na minimu, smanjiti karbonski otisak

Paralelno, porodica Holo razvijala je stočarstvo i sada je njihova firma lider na tržištu kada je reč o genetici, priplodnim grlima i semenu svinja.

-Može se reći da smo mi zagovornici regenerativne poljoprivrede jer nastojimo da iz ratarske i stočarske proizveodnje sve više iz upotrebe izbacujemo sredstva na bazi hemije. Zbog toga smo ove godine uložili veliki novac u najbolje špartače, robote… kako bi hemiju sveli na minimum. Moje razmišljanje je da kranji potrošač ima posledice od upotebe hemije u poljoprivredi. Naši trektori imaju najnovije motore jer želimo da maksimalno smanjimo karbonski otisak odnosno emitovanje CO2, objašnjava Holo.

Firma porodice Holo, koju zajedno sa majkom Reginom koja je zvanično vlasnik, i dva brata – Ronald, zadužen za menadžment i svinjarsku proizvodnju i Roland, zadužen za ratarstvo,  ove godine obrađuje skoro 2.000 ha i na tako velikim površinama, kako kaže Ronald, nemoguće je u potpunosti izbacijiti hemiju ali treba koliko-toliko napraviti balans. Holovi zbog toga gledaju dugoročno kako bi sačuvali najveće blago koje imaju – zemljište.

Zbog toga su hemijske analize zemljišta neminovnost. Naš domaćin objašnjava da uprkos primeni precizne poljoprivrede i rezultata analiza, u poslednje dve godine nisu smanjili unos veštačkih đubriva i ako zemlji daju organsko đubrivo iz farme svinja.

-Vidomo da u zemljištu ima viška nekih elemenata ali to je zbog jako malo padavina u poslednje dve godine, pa đubriva, ni veštačko ni organsko, nisu mogla da se rastvore. Očigledno je da je npr. grčaka klima stigla do nas. To praktično znači da ko sada počene da ravna njive setvospremačem, završio je posao jer izvlači vlagu na površinu. Sve ovo ukazuje na to da moramo menjati tehnologije proizvodnje jer su klimatski uslovi – padavine i njihov raspored, vrućine, vetrovi… daleko drugačiji u odnosu na one od pre 10 godina, kaže Ronald.

Trošak navodnjavanja u semenskoj proizvodnji je opravdan

On dodaje da su se poljoprivrednici pre 10-15 godina borili da ostvare prinose od 13 do preko 16 tona suvog zrena po hektaru. Sada se ovaj rod teško osvaruje i sa navodnjavanjem čija primena takođe povećava troškove proizvodnje. Međutim, iskustvo Holovih od prošle godine pri proizvodnji semenskog kukuruza, govori da je ovaj trošak opravdan.

-Mi 100% zavisimo od izvozničke cene. Sada govorimo o žitaricama iz Rusije i Ukrajine ali, nama uvek neko ruši cenu. Kada sam pre 15 godina bio u Nemačkoj i video kukuruz na istovaru rekao sam da takav kvalitet mi ne otkupljujemo. Smatralo se da ova zemlja ne može da proizvede kvalitetan kukuruz jer u uslovima koji tamo vladaju, ne može da sazri. Međutim, sve se menja, pa se sada u Nemaočkoj seje kukuruz FAO 400 koji je kvalitetan. Mi 1.000 ha imamo na višim i isto toliko na nižim terenima. Na gornjim terenima sejemo FAO 400 i FAO 300, a u ataru Doroslova gde je zemljište kvalitenije i hladnije zastupljene su FAO grupe zrenja 500 i 600, kaže naš sagovorik.

Ove godine na njivama Holovih nema semenskog kukruza ali gaji se semenska pšenica i soja. U proteklih 7 godina svoje mesto u plodoredu imali su sirak i stočni grašak, a ove godine na gornje terene vraća se suncokret kako bi se izbeglo dvopolje, odnosno smena kukuruza i pšenice. Ovogodišnji plodored čine kukuruz, ječam, soja, pšenica i suncokret. Praksa je pokazala da je ovakav odabir biljaka na ovom terenu najbolji.

Kako kaže Ronald, bez obzra što je teško, mora se raditi i obezbediti sigurnost. A da bi imali stočni fond kao pre 15 godina, neophodno je da cena kukuruza minimalno bude 21-22 dinara za kilogram, ječma takođe.

Suština je u balansu između ratarstva i stočarstva

Često se čuje da stočarstvo cveta kada su cene ratarskih useva niske i obrnuto. „Hollo Company“ lider je  na tržištu genetike, priplodnih grla i semena svinja, a Ronald ponavlja da je suština u balansu.

-Dugi niz godina smo novac iz ratarstva prebacivali u stočarsku proizvodnju. Međutim, poslednje dve godine zarada iz stočarstva je potpora za ratarstvo. Firme ili zadruge koje imaju obe poljoprivredne grane svake godine beleže mali rast. Nedavno su oni sa čistom stočarskom proizvodnjom bili u problemu, sada je obrnuto. Jako je teško održati čistu ratarsku proizvodnju. Da nije bilo loše u stočarstvu sada ne bi imali ovako katastrofalnu situaciju. Pre 7 godina ljudi su uništili 300.000-350.000 krmača. Garantujem da ih sada nema više od 75.000 u celoj Srbiji, poručuje Holo.

On je naglasio da sada postoji jako lep paket subvencija za stočare i ko je nameravao da opstane bio je primoran da ih koristi. Zbog toga je, kako Ronald kaže, do sada sigurno umatičeo 80 odsto krmača.

Jedna od najmodernijih farmi u Evropi sa 1.100 krmača rase jorkšir

Ovo je samo uvod za dalji razgovor koji se odnosi na drugi deo proizvodnje– svinjarstvo u koju su Holovi zakoračili pre 25 godina. Posle izvesnog vremena u partnerstvo su ušli sa holadnskim i svetski poznatim genetskim centrom „Topigs Norsvin“, stekli dobre partnere i prijatelje i sada na farmi svinja dominira proizvodnja dobre genetike.

-U početku je bilo jako teško. Tada je 80% proizvodnje u svinjarstvu bilo u minusu, a mi smo kucali na vrata najvećih svetskih kompaija kako bismo ih zasupali u Srbiji. Prve životinje „Topigs genetike“ uvezli smo 2000. godine, pune dve decenije trebalo nam je da napravimo brend i da ljudi prepoznaju kvalitet. Sada ljudi kucaju na naša vrata, objašnjava Ronald.

On dodaje da su se rad, upornost i trud isplatili i sada „Hollo Company“ u Doroslovu već 5 godina ima jednu od najmodernijih farmi u Evropi sa 1.100 krmača rase jorkšir. Nukleus farme ovog tipa imaju isključivo čistu rasu, a da bi se ona održala na svaka 3-4 meseca uvoze se nerastovi. Na taj način se genetski materijal osvežava.

Svako hranidbeno mesto je digitalizovano, štedi se na ventilacijama sa frekventnim regulatorima, ugrađeno je mnogo dodataka koji povećavaju efikasnost i donose uštedu, a ulaže se i dalje. Zbog povećanja energetke efikanosti postavljeni su solarni paneli, napravljena je mini kafilerija. Završavaju se radovi u objektu za uzgoj nazimica koji podrazumevaju primenu inovativnih rešenja. Zbog sigurnosnih mera sve je pod jednim krovom. Koristi se najmodernija tehnologija za hibridni tov, što je retko, a to znači da se životinjama mogu servirati i suvi i tečni obroci. Ovakav način ishrane ima svoje benefite koji pojeftinjuju proizvodnju.

Jorkšir je u svinjarstvu ono što je džip u automobilizmu

Na pitanje zbog čega je na farmi rasa jorkšir, Ronald je slikovito objasnio da je ona u svinjarstvu kao džip u svetu automobila. Na prvome mestu, krmače su jako dobre majke koje imaju dovoljno mleka. Sem tofa A linija jorkšira iz „Topigs“-a, koja se najviše traži u Srbiji, najotpornija je od svih jorkšira i drugih rasa,  na toplotne udare. Šteta može biti svega 2-3% što je izuzetno mali procenat kada se gleda kako druge rase reaguju na velike vrućine.

-Otac je čist norveški landras. Ukrštanjem jorkšira i norveškog landrasa dobijaju se buduće majke F1 TN70, najbolje za proizvodnju tovljenika. Norveška je bogata zemlja ali, ona nikada nije imala dovoljno hrane, pa ni žitarice i zbog toga su u ovu rasu mnofo uložili da bi konverzija hrane bila dobra. Tamo farme imaju od 50 do 200 svinja, a podloga za životinje i danas je slama. Kada su se spojile dve genetike dobila se jako kvalitetna svinja koja se jednako ponaša i u dobrim i u malo lošijim uslovima. Krmače se same prase, same izdoje prasad koja su vitalna i otporna, priča Holo.

Dokazano je u svetu da je reč o najekonomičnijoj rasi i za farmera i za klaničara i finansijski. Amerikanci su uradili studiju koja je pokazala da je svinja od 110 kg rase jorkšir TN 70 klaničarima prodala mesa za 9 dolara više u odnosu na neku drugu pasminu.

Cilj je da se čista rasa izvozi u zemlje regiona

Na ovoj farmi proizvodi se F1 generacija čiste rase. Do avgusta ove i četiri godine unaped postoje dugoročni ugovori kojima su životinje unapred prodate i rezervisane.

-Zbog toga smo ušli u partnerski odnos sa kolegom iz Gornjeg brega koji je napravio novu farmu za 380 krmača. Iz uvoza su dopremljene životinje sa najboljom genetikom i na taj način ćemo proširiti proizvodnju kako bi zadovoljili domaće tržište. Ukoliko pronađemo dobre partnere koji žele da ulažu, proširićemo proizvodnju i za potrebe izvoza. Prošlo je 3-4 godine od kako se svinje ne vakcinišu protiv obične kuge, AKS nam je malo pomešao karte. Moj i cilj naših partnera je da, zbog dobre proizvodnje u Srbiji koju imamo i polako je povećavamo, čistu rasu proizvodimo i za Rumuniju, Severnu Makedoniju, Grčku i druge zemlje, kaže Holo.

On dodaje da je u poslednje vreme transport sve skuplji – jedan kamion za trensport životinja je minimalno 500.000 evra. Sem toga, pre polaska na put kamion mora da pauzira bar 3-4 dana, a zamena filtera kod svakog transporta košta nekoliko hiljada evra.

-Za nas je možda i dobro to što Danska, Nemačka, Holandija i Belgija imaju jak lobi za naplatu kvota za CO2. Predviđeno je da se, zbog karbonskog otiska u tom regionu zatvori više od 300 farmi. Proizvođači dobijaju izuzetno veliku naknadu u visini troškova izgradnje i opremanja farme po najnovijim standardima i čistu dobit za 5 godina. Za uzvrat, oni se obavezuju da se u narednih 20 godina neće baviti svinjarstvom ili govedarsvom. Kako sam čuo, karbonske kvote se otkupljuju za potrebe izgradnje novog aerodroma  u Nemačkoj, priča naš sagovorik.

S’ druge strane, proizvođači koji imaju velike farme, imaju i veliki problem. Njihova deca uglavnom ne žele da nastave porodični posao.

On dalje dodaje da ove države teraju svoje stočare da zatvaraju farme što je suprotno od podatka da je na Zemlji sve više ljudi za koje treba obezbediti hranu.

-Razgovarajući sa prijateljima iz EU došao sam do zaključka da će proizvodnja hrane pripasti Srbiji, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i drugim zemljama u okruženju. Zbog toga bi trebali da budemo pametni i da manipulišemo cenama. Po meni, u dobroj genetici ima najviše novca, kaže Ronald.

Osoka je “hrana” za njive

Holovi imaju jednu od tri „Topigs” nukleus farme u Srbiji. Osim u vlastitoj farmi, svinje tove i njihovi kooperanti koji dobijaju prasad i hranu za životinje. U uslužnom tovu je oko 5.000 svinja i 10.000 na farmi u turnusu. Zbog dobre cene, ove godine je prodat veći broj prasadi od uobičajenog. Godišnje se proizvede 6.000-7.000 priplodnih nazimica. Plan je da se taj broj poveća na 10.000. Kupci priplodnih nazimica su u 60% slučajeva velike farme poput Carnexa, PIK Bečej, Doža Đerđ…

S’ obzirom na to da je reč o velikom obimu stočarske proizvodnje iz farmi se produkuje i velika količina osoke koja može predstvaljati veliki problem ukoliko se njom ne gazduje na adekvatan način.

-Dok smo imali manje obradivih površina i stoke, osoku smo lako rešavali. Napravili smo aplikatore koje smo stavljali međuredno u kukuruz kako mu se list ne bi opržio. Sada su količine osoke velike i ne možemo ih do njiva transportovati cisternama. Pre nešto više od mesec dana probali smo novu tehnologiju. Cevima smo osoku 3 km sprovodili do njive. Uspeli smo da na ovaj način 12 puta veće količine osoke iznesemo nego da smo koristili traktore i cisterne. Troškove transporta na ovaj način smo po kubiku smanjili za oko 80%, objašnjava Ronald Holo.

On dalje napominje da su se za rešavanje problema sa nakupljenom osokom do sad koristile američke tehnologije koje su jako skupe. Zbog toga će se narednih 1-2 godine baviti ovom tematikom.

Do dobitka samo združivanjem stočarstva i ratarstva

Ronald Holo kaže da, kada se u obzir uzmu cene ratarskih i stočarskih proizvoda, računica kaže da ove dve grane poljoprivrede jedna bez druge nikako ne mogu. Ko se bavio i jednom i drugom proizvodnjom u poslednjih 15 godina bio je na dobitku, a da li je računca u većoj ili manjoj meri u plusu, manje je važno, najbitnije je da se ostvari zarada.

-Prema mojim saznanjima do kojih sam došao razgovarajući sa mnogobrojnim stručnjacima, do 2026. godine u ratarstvu se ne očekuju bolje prilike. Ako se situacija tako posmatra, svi treba da se okrenu stočarstvu, poručuje naš sagovornik.

Cena prasadi trenutno je od 550 do 600 dinara po kilogramu žive mere, dok uvozno košta oko 140 evra. Pre tri godine cena tovljenika od 110 kg po komadu nije bila tolika. Tada je kilogram kukuruza bio 30 dinara. Poslednjih nekoliko godina cena priplodnih grala na farmi “Hollo company” je ista – aktuelna cena tovljenika  + 200 evra. Postoji rabatna skala na količinu i ugovor da se farma kupca puni non-stop. Holo kaže da ne može ista cena da važi za kupce koji dođu jednom i one koji kupuju u kontinuitetu.  Dakle, reč je o trgovinskoj i partnerskoj ceni.

Završеn jе Tvining projеkat „Podrška uspostavljanju sistеma klasiranja trupova u skladu sa Zajеdničkom poljoprivrеdnom politikom EU“ čiji jе smisao bio obuka da sе na liniji klanja tovljеnici i govеda klasiraju na osnovu mеsnatosti. U zеmljama gdе jе stočarstvo razvijеno odavno sе mеsnatost svinja i govеda uzima kao glavna kod plaćanja životinja dok jе kod nas to još uvеk tеžina – živa mеra životinja. U 2024. godini, navеo jе, trеbalo bi da sе donеsu Zakon o tržištu poljoprivrеdnih proizvoda i pravilnici, i osnovano Nacionalno kontrolno tеlo kojе ćе pratiti rad opеratеra na liniji klanja i klasifikatorе. Od 2025 godinе projеkat ćе startovati.

Našeg sagovornik samatra da je ovo dobro i da će svi biti iznenađeni koliko se kvalitet svinja u Srbiji povećao jer je dosta genetskih kuća ušlo u našu zemlju.

-Ne može ista cena da bude za izrazito mesnate svinje i one koje imaju dosta masnoće. Takođe ne može ista otkupna cena da bude za one koji svinje isporučuju svakog trećeg meseca i one koji to čine na nedeljnom nivou. Prvi kalkulišu sa kilažom tovljenika, a drugi ako preskoče jednu isporuku, unutar farme nastaje karambol. A to košta, kaže Ronald.

U prilog Holovim rečima ide i podatak da kilogram mišića traži tri puta manjе еnеrgijе nеgo jеdan kilogram masnoćе, a sa drugе stranе plaćaćе sе stvarno na osnovu kvalitеta onoga što primarni proizvođač utovi. Do sada jе plaćеno na osnovu živе mеrе gdе su uglavnom tovljači koji su kontinuirano invеstirali na farmama i  u sеlеkciju bili na nеki način dеstimulisani jеr jе njihova cеna bila ista kao i kod svih drugih proizvođača koji to nisu sprovodili.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

Situacija u svinjarstvu počela je drastično da se pogoršava posle 2012. godine, a kako Holo kaže popravlja se u zadnjih godinu dana. Sada postoji i snažno Udruženje svinjara koje ima zajednički nastup prema državi i u kojem se ne gledaju lični interesi.

Ovo je potvrda da kod vizionarskog pristupa i zajedničkog delovanja rezultati ne mogu izostati. Na državi je da to prepoznana i uradi ono što je potebno. A potrebna je interakcija i međusobno uvažavanje.

Piše: Jasna Bajšanski