Merama zabrane izvoza pšenice i kukuruza svi smo ugroženi, počev od poljoprivrednih proizvođača do zemljoradničkih zadruga. Zadruge ne treba posmatrati kao trgovce jer su one i veliki proizvođači žitarica ali i neko ko brine o malim proizvođačima i selu. Ovo poručuju vojvođanski zadrugari u svom prošlonedeljnom obraćanju javnosti, ali i nadležnima.
-Prošla godina za nas je bila veoma teška, prvenstveno zbog suše. Osim nekoliko zapadnopodunavskih opština, Vojvodinu je pogodila velika suša. Isto se dogodilo i 2020. godine, a 2019. pamtimo po gradu. Od četiri, iza nas su tri teške godine. Umanjeni prinosi i nenormalno povećanje cena inputa koji padaju na grbaču malog poljoprivrednika, jedino se moglo nadomestiti cenom, rekao je predsednik UO Zadružnog saveza Vojvodine i direktor ZZ „Bač“ iz Bača Miloš Vuković i naglasio da aktuelna dešavanja već utiču na program setve.
ČITAJTE I: Mere zabrane izvoza poljoprivredu bacaju na kolena
-Zbog cene inputa, kukuruza će svakako biti 20-30 odsto manje posejano jer ovu kulturu bez veštačkog đubriva ne vredi sejati. A cena mineralnog đubriva još jesenas je uvećana 300% u odnosu na predhodno leto, cena nafte je 100 odsto poskupela, seme 50 odsto. Ne teba zaboraviti ni cene rezervnih delova za poljoprivredne mašine kao i troškove koje zadruga imaju kao i svaka druga firma. Zabranom izvoza ograničavaju se cene naših proizvoda, a to nanosi veliku štetu.
Sem toga, kako kaže Vuković, zabrana izvoza uticaće na prolećnu setvu.
-Mi ovde govorimo ne samo u ime zemljoradničkih zadruga već svakog malog poljoprivrednog proizvođača u čijim rukama zajedno sa sitnim otkupljivačima je još uvek 50 odsto prošlogodišnjeg kukuruza. Seljak je još 90-ih godina naučen da čuva robu jer, za razliku od novca, ona uvek vredi. To je domaćinsko poslovanje koje primenjuju i uspešne zemljoradničke zadruge. Treba kupiti đubrivo za sledeću godinu, sada su potrebni nafta, seme, zaštitna sredstva, rezervni delovi za poljoprivrednu mehanizaciju, uplata osiguranja useva. Sem toga treba platiti radnike, a pare nisu na gomili. Zadruge imaju robu koju su htele da prodaju kako bi obnovile proizvodnju, rekao je on.
Zabrana izvoza je, kako još kaže, dovela do pada cene za četiri dinara po kilogramu ali, što je još gore, do prestanka prometovanja ovom robom na Produktnoj berzi. Sve to nepovoljno utiče na plan setve, koja će sasvim sigurno, biti redukovana – i u količini veštačkog đubriva i u operacijama koje su potrebne da bi se ostvario dobar prinos.
Zbog svega ovoga sasvim je sigurno da će, uoči setve kukuruza i soje, površine pod kukuruzom biti smanjene za 20 odsto zbog cene veštačkog đubriva. Sem toga, sa otkupnom cenom od 25 dinara za kilogram ljudima se ne isplati da gaje ovu ratarsku kulturu. Ali, ako kilogram kukuruza prodaju za 35 dinara, to je već druga situacija. A 35 dinara se može dobiti ako se oslobodi izvoz. Na ovaj način i seljaku se šalje poruka da je isplativo da sada poseje kukuruz, a na jesen pšenicu. Ukoliko se to ne dogodi mnogi poljoprivrednici će ili odustajati od setve ili će je redukovati. A to znači da ukoliko se ne uradi adekvatna prihrana mineralnim đubrivima, prinos će biti veoma loš. Pa tako, umesto 6 tona po hektaru, rod pšenice će biti 2-3 tone po hektaru i to nekvalitetnog zrna. Ako se otkupne cene merkantilne robe vrate na nivo od jesenas, teško će se zasnovati nova proizvodnja.
Prema Vukovićevim rečima situacija sa setvom i ovogogodišnjom proizvodnjom kukuruza je još drastičnija i ovim merama sami sebi skačemo u stomak. Pre nekoliko meseci ministar poljoprivrede izneo je jedan iznenađujuće dobar podatak – da je Srbija od izvoza poljoprivrednih proizvoda prošle godine prihodovala pet milijardi evra što je višestruko više u odnosu na period od pre 10 godina.
-Da li sad Srbija treba da se vrati na te godine kada je izvoz bio jedna milijarda evra? A ako se ova uredba pod hitno ne promeni upravo to će se dogoditi. Bojim se da malo onih koji donose odluke čuju glas ljudi, naših malih poljoprivrednika. Upravo zbog toga smo odlučili da održimo konferenciju za novinare u Zadružnom savezu Vojvodine. Mi iz zadruga u neposrednom smo i svakodnevnom kontaktu upravo sa tim ljudima.
Vuković podseća da seljak mnogo radi i mnogo se trudi, a od njegovog rada i truda zavisi svega polovina proizvodnje, druga polovina zavisi od Boga. Zbog toga apeluje na nadležne da se država ne meša na način koji donosi direktu štetu svakom poljoprivredniku već da prepusti situaciju tržištu.
Piše: Jasna Bajšanski