28 novembra, 2022

Šljivovica, viljamovka, orahovača – od Australije do Baltika

 

Prozvodnja jakih alkoholnih pića u Srbiji u poslednjih pet godina raste po stopi većoj od 10 odsto godišnje što upućuje na zaključak da je srpska privreda uvidela svoju šansu u ovom sektoru i na globalnom tržištu, kažu u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

rbija je poznata po o proizvodnji šljive u svetu. Domaća rakija od ove voćke jedno je od najprodavanijih alkoholnih pića u svetu.  Slede rakija od kajsije, kruške, dunje, maline, meda, oraha…  Značajan deo dolazi iz domaće radinosti.

-Procenjuje se da se u Srbiji proizvede između 50 i 60 miliona litara rakije, uključujući i rakiju proizvedenu u sopstvenim domaćinstvima. Najveća proizvodnja je u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju, kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju PKS.

Izvoz rakije od voća je u 2020. godini porastao za 30 odsto, a 67 odsto naše rakije se izvozilo u Nemačku, SAD, Hrvatsku, Crnu Goru i BiH.

Dijaspora voli „ljutu“ iz zavičaja

U međunarodnoj trgovini je primetan trend rasta trgovine jakim alkoholnim pićima. Nemačka i SAD su najatraktivnija tržišta za domaće proizvođače. Slede Australija, Kanada, Austrija i Švajcarska, gde živi veliki broj ljudi našeg porekla.

Proizvođačima iz Srbije su interesantne i baltičke zemlje, zatim Poljska, Švedska i Ukrajina, ističe Igor Kronja iz Centra za spoljnotrgovinsku analitiku PKS. Osvajanje novih tržišta, međutim, predstavlja veoma izazovan zadatak.

-Naša startna pozicija je dobra jer imamo izuzetan kvalitet proizvoda što je dobar preduslov za uspeh, ističe Kronja i napominje da je zajednička marketing strategija u promovisanju rakije kao srpskog brenda mogla da donese mnogo uspeha, posebno ako se bude insistiralo na viševekovnoj tradiciji, po uzoru na škotske proizvođače viskija.

Razvoj gastronomske ponude koja prati rakiju kao piće je još jedan potencijal koji treba istražiti.

Dunjevača u Singapur, šljivovica u Austriju

Kompanija Stara Sokolova je prisutna na svetskim tržištima 15 godina. Kupce imaju od Amerike, Australije i Rusije, zemalja Zapadne i Severne Evrope, do Dubaija i Singapura.

-Kvalitet srpske rakije je na zavidnom nivou upravo zbog jake konkurencije na domaćem tržištu. Zbog toga našu rakiju kupci širom sveta prepoznaju po kvalitetu. To nam omogućava da trajemo i opstajemo, kaže Ivan Bogdanović, vlasnik kompanije.

Ivan Bogdanović, Kompanija Stara Sokolova

Različita tržišta traže različite ukuse. U Rusiju, Dubai i Singapur ide šljivovica, viljamovka i dunjevača. Na tržišta Amerike, Australije i Zapadne Evrope, gde ima dosta ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, plasira se uglavnom šljivovica. Do kupaca dolaze, po preporuci, preko interneta, ali i kroz kontakte i nastupe na sajmovima  koje organizuje Privredna komora Srbije.

-U narednom periodu treba raditi na snažnijem marketinškom predstavljanju srpske rakija kao de luks proizvoda, razvoju onlajn promocije i zajedničkom nastupu srpskih proizvođača, kaže Bogdanović. 

U porodičnoj destileriji „Artisani Destileri“, poznatoj po brendovima Anteria, Jelek i Opanak, ističu da žele da razvijaju uparivanje rakije sa tradicionalnom srpskom i internacionalnom kuhinjom. U realizaciji ove ideje pomažu im subvencije Ministarstva poljoprivrede ali i stručna usavršavanja u oblasti organske proizvodnje.

-Pratimo trendove i smatramo da je organska proizvodnja budućnost. Uvodimo i model cirkularne ekonomije u proizvodnju, jer to smatramo važnim faktorom konkurentnosti na domaćem i svetskim tržištima, imajući u vidu da je očuvanje životne sredine jedan od prioritet, kaže Milica Nedeljković iz destilerije „Artisani“.

U ovoj kompaniji kažu da prate sve trendove pa će se u narednom periodu posvetiti i razvoju gastronomske ponude i uparivanju rakije sa srpskom kuhinjom.

Izvor: Privredna komora Srbije

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor