Dok se socijalno zadrugarstvo u Evropui širi ono je u Sribji još u povoju. Ove zadruge se osnivaju u najsiromašnijim delovima Srbije. Zadruge su dužne da najmanje polovinu dobiti, ostvarene obavljanjem delatnosti, ulažu u unapređenje i ostvarivanje postavljenih ciljeva. Udruživanje je jedni način da se osnaže oni koji su slabi.
Donošenjem novog Zakona zadrugarstvu, 29. decembra 2015. godine, u Srbiji je omogućeno formiranje i socijalnih zadruga. Prema ovom Zakonu socijalne zadruge obavlјaju različite delatnosti, radi ostvarenja socijalne, ekonomske i radne uklјučenosti. Socijalne zadruge su dužne da najmanje polovinu ostvarene dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima, ostvarene obavlјanjem delatnosti, ulažu u unapređenje i ostvarivanje postavlјenih socijalnih cilјeva. U Srbiji trenutno posluje mali broj socijalnih zadruga, jer ambijent za njihov rad nije povolјan, zbog nedostatka strateške podrške. Zadruge su autonomna udruženja osoba ujedinjenih radi ispunjenja zajedničkih ekonomskih, socijalnih i kulturnih cilјeva. Cilјeve postižu kroz preduzeća u zajedničkom vlasništvu i na demokratski način upravlјanja.
Pionirski koraci razvoja
Ako se sa socijalnim zadrugarstvom uporedimo sa zemlјama EU, kojima težimo, vidimo da se nalazimo na samom dnu. Jer, u Srbiji postoji samo osam ovih zadruga. Primera radi u Italiji postoji 13.000 socijalnih zadruga. Inače, u Evropi posluje oko dva miliona socijalnih preduzeća koja upošlјavaju više od 11 miliona stanovnika. Važno je naglasiti da više od 40 odsto stanovništva u Srbiji živi u ruralnim sredinama koje se svakodnevno prazne. U njima se oseti odlazak svakog mladog čoveka iz te sredine, a takvih iz zemlјe godišnje ode više desetina hilјada kaže Dejan Mitić, direktor socijalne zadruge u Kamenici kod Niša. U okviru ove zadruge radi i prva polјoprivredna socijalna zadruga. Mi očekujemo, dodaje Mitić, da će u narednim godinama biti najmanje 50 ovakvih zadruga u Srbiji.
-Ovo je prva polјoprivredno socijalna zadruga. Dakle, nalazi se među pionirima u socijalnom zadrugarstvu Srbije. Osnovana je u cilјu prerade voća i povrća prvenstveno iz sirovina koje proizvedu mladi proizvođači, koji žive u selima na zapadnim obroncima Svrlјiških planina (sela severoistočno od Grada Niša). Zadruga je formirana kao socijalna upravo radi realizacije cilјeva u oblasti zapošlјavanja mladih na selu. Zadruga raspolaže sa pogonom za preradu voća, povrća, a za sada stalno zapošlјava jednu osobu, povremeno tri, a u svojstvu kooperanata ima 20 mladih proizvođača. Mi podjeddnako brinemo o ekonomskoj održivosti kao i socijalnim ciljevima. Smatramo da je zakonsko rešenje za ove zadruge dobro, i da je definicija socijalna zadruga data u članu 11 zakona o zadrugama na niovu evropskioh rešenja, navodi Mitić.
U njoj je posebno aktivna Romska socijalna zadruga ,,Eko aktiv“. Očekuje se da se u buduće ovakve zadruge uklјuči što više Roma. Predsednik Udruženja Roma u Srbiji, dr Dragolјub Acković, kaže da prema zvaničnimm statističkim podacima u Srbiji živi više od 169.000 Roma.
-Mi verujemo da je ta brojka znatno veća i da se kreće čak i do 1,5 miliona Roma, navodi on. Oni su čergari, stalno se sele, nema ih u zvaničnim popisima i podacima, ali su tu među nama i sa nama, navodi Acković. Cilј osnivanja socijalnih zadruga je da se pomogne mnogobrojnim sezoncima, posebno u agraru, da se radno osposobe i ostvare prava koja im pripadaju po osnovu radnog angažovanja, kaže Acković.
Raslojavanje u društvu
-U društvu je sve vidlјivije raslojavanje na bogate i siromašne, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije i dodaje da je udruživanje jedini način da se osnaže oni koji su slabi. Jer, zadrugarstvo po svojoj definiciji služi za zadovolјavanje ekonomskih, socijalnih i kultrurniuh interesa članova i zato je dobro da se otvara što više ovakvih zadruga.
Socijalne zadruge u Srbiji imaju potencijal u privlačenju razvojnih partnera iz različitih sektora, u korist različitih ugroženih grupa. Efektivnost zadružne forme organizovanja u kombinaciji sa integrisanim socijalnim ciljevima, navela je značajan broj zemalja članica da prilagode zakone o zadrugama u korist socijalnog zadrugarstva: Francuska (zadružno društvo od kolektivnog interesa);, Republika Češka, Mađarska, Italija i Poljska (socijalne zadruge);, Nemačka (socijalne i kulturne zadruge);, Grčka (zadruge sa ograničenom odgovornošću i socijalna zadružna preduzeća);, Portugal ( socijalno solidarne zadruge); i Španija (zadruge za socijalnu inicijativu;, Belgija je uvela nacionalnu šemu za akreditaciju socijalnih preduzeća, koja omogućava identifikaciju socijalnih zadruga sa jasnom socijalnom svrhom.
Piše: Branislav Gulan, publicista i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije
Foto: Jasna Bajšanski