Kimatske promene sve više uzimaju svoj danak u svim grnama poljoprivrede, pa tako i u semenskoj proizvodnji povrća.
Na visoke temperature vazduha najneotpornije su biljke iz familije leguminoza – pasulj i boranija, s’ tim što boranije nešto bolje prolaze. Proizvodnja semenskog pasulja u poslednje dve godine suočena je sa velikim problemom koji je direktno vezan za klimatske promene i koji će biti sve izraženiji.
ČITAJTE I: Semena Instituta za povrtarstvo osvajaju svet
Institut za povrtarstvo iz Smederevske Palanke nekada je 80 odsto svoje proizvodnje semenskog pasulja zasnivao u Vojvodini, najviše u selima oko Kikinde i Zrenjanina.
-Na nekoliko načina smo pokušali da se borimo. Jedan način je ranija setva, odnosno njeno zasnivanje čim vreme to iole to dozvoli. Prošle godine u tome smo uspeli. Ove godine situacija je, pre svega zbog velikih kiša tokom celog proleća, bila drugačija. Vreme setve je pomereno i ovaj posao je urađen jako kasno, kaže prof. dr Nenad Đurić, direktor Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke.
Prošle godine, kako za Agroportal.rs kaže Đurić, proizvodnja semenskog pasulja u potpunosti je propala, a ove godine ne u celosti ali, u značajnoj meri jeste.
-Pasulj cveta u vreme kada su dnevne temperature vazduha izuzetno visoke, a polen ove biljke prestaje da bude funkcionalan iznad 300 C. U takvim uslovima ne dolazi do oprašivanja, pojavi se velika zelena masa ali bez mahuna. U Vojvodini je sada zaludno pokušavati proizvoditi semenski pasulj na šta su nam ukazivale i pojedine PSS, objašnjava dipl. ing. Ivan Rakić, rukovodilac semenske proizvodnje Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke.
Direktor ovog instituta, prof. dr Nenad Đurić, naglašava da i njegovi stručnjaci ali i stručnjaci drugih instituta, kao i sama država, moraju ozbiljno da se pozabave rešavanjem ovog problema.
-Pokušaćemo da proizvodnju semenskog pasulja prebacimo na veće nadmorske visine. U klimatkim uslovima, kada imamo ovakve toplotne udare, tople i suve vetrove, ne može da se izvrši oplodnja i pasulji odbacuje cvetove tako da i plod izostaje, objašnjva naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, čak i kada se obezbedi navodnjavanje, ono ne daje garanciju da će proizvođač na kraju ciklusa imati plod za berbu ili žetvu jer nikako ne može da se veštački stvori mikroklimat adekvatan za uzgoj ove biljke.
Proizvodnja i semenskog i konzumnog pasulja svojevremeno je bila izuzetno razvijena, posebno u Banatu. Bio je nemali broj sela u kojima je gotovo svako gazdinstvo na, većoj ili manjoj površini, uzgajalo pasulj koji se ubraja u red osnovnih životnih namirnica. Ukidanjem obaveznog služenja vojnog roka, kada je postojala tzv. „stajaća“ vojska, menzi u fabrikama itd. polako se smanjivala i potošnja pasulja.
-Tradicionalni proizvođači su ipak nastavili da se bave ovom proizvodnjom i nekako su se nosili sa konkurencijom i ako je bilo uvoza iz značajnog broja zemalja. Bojim se da će, sa ovako izraženim toplotnim promenama, jako teško da se nose, kaže Đurić.
On kao primer navodi tri najveća kooperanta ovog instituta iz Kikinde koja su u potpunosti odustala od proizvodnje semenskog pasulja jer već tri godine ne mogu da zarade ni za pokrivanje troškova.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Na pitanje da li je premeštanje na veće nadmorske visine zaista rešenje problema ove proizvodnje, naš sagovornik kaže da ovaj potez donosi duge vrste problema. Na odgovarajućim nadmorskim visinama uglavno se nalaze planinska sela sa malo mladih ljudi.
-Postavlja se pitanje da li ćemo uspeti na nađemo kooperante koji su dovoljno ozbiljni da se bave ovakvom proizvodnjom, zaključuje Đurić.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal.rs i Pixabay