Ako sve bude teklo po planu, pšenica u srednjem Banatu ove jeseni biće posejana na oko 53.000 hektarau. Prema rečima Zorice Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, to je uobičajena površina za ovaj usev u poslednjih nekoliko godina u ovom regionu. Kako kaže Rajačićeva, dobro je i poželjno da ova strnjina bude u tolikoj meri zastupljena u setvenoj strukturi jer je dobar predusev za većinu ratarskih useva. Prethodne dve godine bile su dosta nepovoljne za nicanje pšenice i ako su poljoprivrednici imali povoljne uslove za setvu, odnosno bilo je suvo, bez padavina, pa ovaj posao nije prekidan i celokupne površine su posejane u optimalnom roku. Međutim, problem je nastao kasnije jer u zemlji nije bilo dovoljno vlage. Zbog toga je pšenica dosta kasno i neujednačeno nicala. Uslovi za setvu ove godine su drugačiji.
-Kiša koja je padala čitavog oktobra, prekidala je radove, pripremu, pa i setvu pšenice tako da, gledajući situaciju na nekim parcelama pšenica je ponikla, a na drugim setva se obavljala između dve kiše. Bilo je pogodnih dana za setvu i to su poljoprivrednici iskoristili. Svima je ovaj posao bio prioritetan kako bi se što veće površine posejale do kraja oktobra. Setva se polako privodi kraju i htela bih da napomenem da, iako smo kalendarski izašli iz optimalnog roka, uslovi za nicanje su povoljni, znatno povoljniji u odnosu na prethodne dve godine, obajašnjava Zorica Rajačić i napominje da se sada dosta polemiše dokle se stiglo sa setvom jer izlazimo iz optimalnog roka. Mi kalendarski jesmo izašli iz optimalnog roka, ali uslovi za setvu su i dalje veoma povoljni. Sada je već izvesno da je veliki deo površina, nekih 80 odsto, posejan do kraja oktobra. To je dobro i povoljno. Sa setvom se ušlo i u prvu nedelju novmebra, ali su sada uslovi za nicanje veoma dobri. Ima dovoljno vlage. Ako budemo imali i tople dane, pšenca će brzo nići. Poučeni iskustvom iz prethodnih godina poljoprivrednici nisu ni planirali ove godine ranu setvu.
Pšenica koja je posejana početkom optimalnog roka, već je ponikla. Ona je u fazi dva lista. Proizvođačima se preporučuje da ove parcele pregledaju kako bi na vreme uočili eventualnu pojavu lisnih vaši i cikada. Rajačićeva preporučuje poljoprivrednicima da shodno tome prate preoporuke prognozno-izveštajne službe o pragu štetnosti i potrebi za insekticidnim tretmanom. Veoma je važno da se na tim usevima na vreme uoči prisustvo ovih štetočina, jer osim direktne, one mogu da dovedu i do indirektne štete jer mogu biti prenosioci fitopatogenih virusa.
-Kao i prethodnih godina, uvek je savet da se koristi deklarisano seme jer se tako zna šta se seje i poznati su parametri kvaliteta semena. Međutim, i dalje ima proizvođača koji koriste seme iz sopstvene proizvodnje. Tu se ne znaju parametri kvaliteta i ide se sa povećanom količinom semena. Kasnije to može da bude problem posebno ako uslovi za bokorenje budu povoljni, što dovodi do pregustih useva, kaže naša sagovornica.
Ova godina je, kažu stručnajci, povoljna i za uljanu repicu. Ona je u Srednjem Banatu posejana na oko 4.000 hektara i to su najveće površine pod ovim usevom u poslednjih nekoliko godina. Tome je doprinela dobra predsetvena priprema u avgustu. Proizvođači su tada samo čekali da padne kiša i da poseju uljanu repicu. Dobar deo njih je posao uradio u drugoj polovini septembra, što je van optimalnog roka. Ali, kao i u slučaju pšenice, bez obzira što se sejalo van kalendarskog optimalnog roka uljana repica je imala dobre uslove za nicanje i sada se dobro razvija.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski