Iako su se usevi tokom jesenjeg i zimskog perioda dobro razvijali, sitaucija se promenila samo posle nekoliko hladnih dana. Polja pod pšenicom i ječmom u regionu srednjeg Banata su se zažutela. Došlo je do velikog oštećenja lisne mase i velikim delom do izmrzavanja. Dobro je poznato da biljke pšenice otpornost na niske temperature i na mraz stiču procesom kaljenja i u zavisnosti u kakvim uslovima tj. pri kakvim temperaturama sam proces protiče, zavisi i kakvu će otpornost biljke steći. Priprema biljaka da bi preživele niske temperature počinje još u jesen, kada se u noćnim časovima snižava temperatura vazduha. Proces kaljenja u tom periodu odlikuje se povećanjem sadržaja šećera u listovima, a naročito u čvoru bokorenja ozime pšenice. Mehanizam ove pojave sastoji se u tome, što u toku jeseni, u vreme sunčanih dana pšenica pri pozitivnim temperaturama može da vrši proces fotosinteze, dok se u večernjim i noćnim časovima pri niskim temperaturama u biljkama usporavaju procesi disanja i rasta, što dovodi do nakupljanja šećera. U zimskom periodu pod snežnim pokrivačem biljke koriste šećer u cilju snižavanja tačke mržnjenja ćelijskog soka, ali i za disanje. Sorte otpornije na zimu karakterišu se ne samo visokim sadržajem šećera u jesen i u prvoj polovini zime, već i manjim gubitkom na kraju zime.
Skoro da ne postoji parcela pod pšenicom koja nije pretrpela oštećenje lisne mase
Posle velikog kolebanja temperatura tokom zimskog perioda u februaru su zabeležene niske temperature kojima je prethodio period sa dosta padavina i temperaturama iznad proseka za taj period godine. Pšenica je tokom ove zime imala kratak period mirovanja, dok je veći deo zimskog perioda rasla, što znači da je trošila rezerve šećera na proces disanja, a time je smanjila i svoju otpornost prema mrazu.
Temperature vazduha ispod 00C zabeležene su u periodu od 12.02. do 17.02.i kretale su se od -3.90C do -120 C na 5 cm iznad površine zemljišta (RHMZ), dok je najniža temperatura zemljišta bila znatno veća i iznosila -10C i nije mogla da načini nikakve štete čvoru bokorenja.
Nakon otopljavanja primećena su značajna oštećenja. Na pojedinim parcelama došlo je do potpunog izmrzavanja nadzemnog dela. Skoro da ne postoji parcela u ataru pod pšenicom koja nije pretrpela oštećenje lisne mase. Razlike postoje između rokova setve, između sorti i razvijenosti useva. Najviše je uništena lisna masa kod najrazvijenijih useva, najbolje izbokorenih iz najranijih rokova setve. Manje oštećenje je kod slabije razvijenih useva i kod useva iz najkasnijih rokova setve.
Pored toga što je lisna masa velikim delom oštećena nije došlo do oštećenja čvora bokorenja i do izmrzavanja celih biljaka. Čvor bokorenja ostao je neoštećen čak i kod onih biljaka koje su plitko posejane, a poznato je da te biljke lakše izmrzavaju jer nisu zaštićene zemljištem. Jedino je uočeno izmrzavanje biljaka čije seme je ostalo na površini zemljišta.
Pšenica se oporavlja posle izmrzavanja lisne mase
Situacija se zahvaljujući višim dnevnim temperaturama popravila i pšenica je počela sa rastom, tako da se i opšti izgled biljaka na poljima promenio. Izmrzli listovi će svakako odumreti, ali novi, mladi će nastaviti i preuzeti svoju funkciju.
Obično je februar mesec kada se prihranjuju ozima strna žita. Veliki deo proizvođača je odradilo prihranu početkom meseca, pre nastupanja hladnog vremena i to se sada pokazalo da je dobro, zbog nedostatka padavina i viših temperatura u drugoj polovini meseca.
One pšenice koje nisu prihranjene trebalo bi odmah prihraniti, ne može se više čekati. Kiše u narednom periodu bi bile od velike koristi kako bi hrana koju smo dali biljkama bila dostupna.
Preporuka je da se za prihranu u martu primenjuju sva azotna đubriva osim uree.
Kojom brzinom će se biljke oporavljati će svakako zavisiti od temperature i količine padavina u narednom periodu.
Pšenice koje su posejane u optimalnom roku dobro su izbokorene, ali pretrpele su i najveća oštećenja lisne mase, dok su pšenice iz kasnijih rokova setve slabije razvijene i manje oštećene. Valjanje može da bude od koristi kao mera nege, naročito za slabije razvijene useve.
PSS Zrenjanin
Savetodavac: Zorica Rajačić