Srpski naučnici smanjili emisiju metana kod krava za skoro polovinu

 

Uz pomoć prirodnih dodataka ishrani, tim naučnika u Srbiji, u okviru projekta MitiMetCattle uspeo je da smanji emisije metana za skoro polovinu i da poveća proizvodnju mleka kod krava.

U okviru specijala “Naučnice protiv klimatskih promena” portal Klima 101 razgovarao je sa dr Danijelom Kirovski sa Fakulteta veterinarske medicine, koja je sa svojim timom, a uz pomoć prirodnih dodataka ishrani, uspela i da smanji emisije metana i da poveća proizvodnju mleka kod krava.

 

 

ČITAJTE I: Nacionalna laboratorija za mleko od iduće godine naplaćuje usluge

 

 

Dr Kirovski je redovni profesor na katedri za fiziologiju i biohemiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, više od 20 godina se bavi metabolizmom visokomlečnih krava, a poslednjih par godina je i rukovodilac projekta MitiMetCattle, koji je podržao Fond za nauku Republike Srbije. Ranije ove godine, tokom marta i aprila, njen istraživački tim sproveo je glavni projektni ogled i dobio izrazito upečatljive rezultate.

 -Smanjili smo emisiju metana kod krava za 46%, kaže Danijela.

Rešenje je pre svega u ishrani krava braon morskim algama pri čemu umesto metana kao proizvod nastaju propionati, jedinjenja koji su sastavni delovi glukoze. A glukoza je jedan od sastavnih delova laktoze, mlečnog šećera.

-Naš ogled smo postavili tako što smo imali pripremni period od 10 dana. Zatim smo dodavali nutritivne dodatke, i kad su u pitanju braon morske alge, mi smo posle 15 dana primene tih algi u ishrani primetili smanjenje emisija od 35%, a posle 30 dana smanjenje od 46% u odnosu na kontrolnu grupu krava koja nije dobijala taj dodatak, ističe dr Danijelom Kirovski.

-Nama je cilj da na osnovu naših rezultata napravimo model koji bismo ponudili farmerima, a koji bi njima ponudio procenu emisija metana njihovih životinja na osnovu nekoliko ključnih parametara, kao što su tip ishrane, proizvodnja mleka, nekih biohemijskih parametara… a model bi se zasnivao i na realnim rezultatima koje smo dobili tokom istraživanja u Srbiji.

Savremeno stočarstvo je na različite načine ”vruća” tema, gde se sukobljavaju prehrambene navike, velike industrije, države i državne subvencije, politički pokreti koji zagovaraju drastične promene u ljudskoj ishrani, pa i etika. Međutim, prema rečima dr Kirovski, ta odavno poznata suprotstavljenost između proizvodnje sa jedne strane, i etike prema životinjama sa druge, dobrim je delom – nepostojeća.

-Često govorim o kravi kao životinji koja je u funkciji ljudi i možda se tu stiče utisak o odsustvu neke etičnosti ili borbe za prava životinja. Ali ja sam, kao i većina mog istraživačkog tima, veterinar, i nama je dobrobit i zdravlje životinja na prvom mestu, kaže ona.

-Bila sam na toliko farmi i videla – imate životinje koje su genetski predisponirane za visoku proizvodnju mleka. Visokomlečne krave mogu da daju 50 do 60 litara mleka dnevno, ali na farmi one daju samo 20 litara. To su, verujte mi, zanemarene životinje, i obično se drže u uslovima koji su sasvim neadekvatni. Sa druge strane, imali smo i suprotan, divan primer, gde je krava davala 80 litara mleka dnevno. Ali to je bio farmer koji se o njima danonoćno brinuo, koji bdi nad tim životinjama, napominje profesorka.

Pitanje održive proizvodnje je pitanje za svaku državu ponaosob, pošto se navike, tehnike, poljoprivreda uopšte drastično razlikuju od društva do društva.

Kada je u pitanju održiva proizvodnja, naša naučnica kaže da je teško ponuditi odgovore koji bi odgovarali čitavoj planeti.

-Postoji nešto što se zove HALF indeks, kaže profesorka.

HALF je skraćenica za Human Appropriation of Land for Food, grubo prevedeno: ljudska upotreba zemlje zbog hrane. Ovaj indeks je osmišljen pre nekoliko godina kao mera količine poljoprivrednog zemljišta potrebnog za ishranu jednog čoveka – u zavisnosti od zemlje u kojoj taj čovek živi.

-Globalna vrednost tog indeksa je mislim 35,1, što je ekvivalent 0,65 hektara poljoprivrednog zemljišta za ishranu jednog čoveka, u proseku. Međutim, kada uporedite brojke po zemljama, otkrivate da je taj indeks za jednog stanovnika SAD 97, a da je za stanovnike Indije taj indeks 15. Kako kaže UN, kada bismo se svi hranili kao stanovnici SAD, nama bi trebalo 178% više poljoprivrednog zemljišta da bismo prehranili čitavo čovečanstvo. Ali ako bismo svi jeli kao Indijci, trebalo bi nam 55% manje.

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

 

 

Samim tim, kada su u pitanju intervencije u proizvodnji, u navikama, u stočnim fondovima, sve zavisi od toga o kom tačno društvu govorimo.

-Mislim da je za nas, kao zemlju u kojoj je poljoprivreda važna grana industrije, ključno da država o tome razmišlja, kaže dr Kirovski.

Izvor: Klima 101