03 decembra, 2020

Tradicija porodice Crepajski iz Bavaništa je proizvodnja lekovitog bilja

Teritorija Srbije, zahvaljujući svom geografskom položaju, geološkoj i pedološkoj raznolikosti, kao i uticaju različitih klimatskih faktora, jedan je od najznačajnijih centara biodiverziteta u svetu. Tu biološku raznovrsnost flore čine 3.272 vrste od kojih je 700 lekovito. Zvanično je registrovano i opisano 420, dok se u prometu nalazi 280.

Do lekovitog bilja dolazi se gajenjem i sakupljanjem u prirodi. Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 hektara godišnje, pri čemu se najviše gaji 20-25 vrsta kao što su pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija… Procenjuje se da je u ovoj proizvodnji angažovano oko 50.000 ljudi. Sakupljanjem lekovitog bilja bavi se i od toga živi 4.000-5.000 stanovnika, dok otkup organizuje 30 do 40 manjih i većih firmi. Najviše se prikupi kleke, lipe, zove, hajdučke trave, kantariona, belog sleza i majkine dušice. Procenjuje se da površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinjskim biljem u Srbiji mogu biti i dva-tri puta veće. O isplativosti ove proizvodnje svedoči podatak da je u prvih šest meseci 2014. godine Srbija izvezla 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 7,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 1.184 tone u vrednosti od 4,4 miliona dolara. Uvozimo eterična ulja, kozmetičke i druge prerađene proizvode od lekovitog bilja. Izvoz se povećava iz godine u godinu. Tako je u 2017. iz Srbije izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara. Šanse za veću proizvodnju su u povećanju izvoza, ali i supstituciji uvoza. Preporuka stručnjaka je da se lekovito bilje u Srbiji u plantažnoj proizvodnji može uspešno gajiti na celoj teritoriji republike, uz obaveznu primenu dobre poljoprivredne prakse -GAP i principa organske poljoprivrede.

A kako to izgleda u praksi pitali smo porodicu Crepajski iz Bavaništa kojoj je proizvodnja lekovitog bilja porodičan posao. Dejan je nosilac poljoprivrednog gazdinstva i ovaj posao nasledio je od pokojnog oca. Roditelji ovog mladog poljoprivrednika svojevremeno su radili u pogonu „Centroproizvod“-a za lekovito bilje koji se nalazio u ovom južnobanatskom selu. Otuda i interesovanje za proizvodnju lekovitog bilja. Dejan kaže da je najveći kapital koji je nasledio zapravo iskustvo njegovih roditelja jer oni koji ovu proizvodnju započnu od nule sve promašaje moraju da osete na svojoj koži.

Crepajski su oko 10 hektara zemlje opredelili za proizvodnju lekovitog bilja.

– Nana se na njivi sadi iz talona i taj posao se radi krajem decembra. Miloduh se seje mesec dana kasnije. Kopriva se takođe sadi iz talona sredinom januara. Matičnjak je višegodišnja biljka i on je prošlogodišnji. Plodored je veoma važan. Primera radi, nana se dve godine može saditi na istoj parceli, a zatim se mora napraviti pauza od najmanje godinu dana. Životni vek matičnjaka je pet godina i opet se proizvodnja može zanoviti na istoj njivi ali mi to ne radimo. Miloduh je takođe višegodišnja biljka, objašnjava Dejan.

Priprema zemljišta za proizvodnju lekovitog bilja ista je kao i kod ratarskih kultura. Proizvodnja podrazumeva izostanak upotrebe herbicida, tako da se zasadi okopavaju. Ipak, za prihranu ovaj domaćin koristi veštačka đubriva. Ovo je jedan od razloga zbog kojeg se njegova proizvodnja ne može svrstati u organsku. Kao drugi, ne manje bitan je, kako kaže, nemogućnost da parcele zaštiti od tretiranja useva hemijskim sredstvima komšijskih njiva.

Sem primarne proizvodnje, Dejan se bavi i otkupom od drugih primarnih proizvođača i doradom. Bilje osuši u vlastitoj sušari i selektira ga odvajanjem stabljike i listova koje razvrstava na krupnije i sitnije. Prva klasa svakog bilja je krupan list.

-Najveći problem u ovom poslu je plasman. Ja imam unapred obezbeđene kupce. Određene količine proizvodim za Institut za lekovito bilje „Josif Pančić“, firme „Jeligor“, „Herba“ i druge. Sa predstavnicima ovih firmi početkom godine se dogovorim koja će biti otkupna cena, mada je ona stabilna u poslednjih 20 godina. Razlika može biti 10-15 dinara po kilogramu. Nasuprot otkupnoj ceni sve ostalo je poskupelo uključujući naftu, đubrivo i radnu snagu. Primera radi, od jednog lanca zemlje pod lekovitim biljem moglo je da se živi, a sada jedva i od 10. Kilogram krupnog lista prodaje se za 400 dinara, ostalo je jeftinije. Dakle na cenu utiče koji deo biljke se prodaje, granulacija i još neki faktori, kaže Dejan.

Njegova računica pokazuje da je zarada od lekovitog bilja ravna zaradi povrtarske proizvodnje koja je zahtevnija i nemoguća je bez zalivanja, a veća je od zarade u ratarstvu za 30 odsto.

Primarna proizvodnja i dorada podrzumevaju pune ruke posla tokom cele godine. Prošlogodišnji peršun obran je aprila, slede kopriva, zova, kamilica, krajem juna i početkom jula skidaju se matičnjak i nana… Ceo posao, uključujući doradu, pakovanje i isporuku završava se novembra kada se radovima na njivi pokreće novi ciklus.
Autor: Jasna Bajšanski

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *