Porodica Laslo iz Hajdukova kraj Subotice prva je porodica koja je u Srbiji ozbiljno počela da se bavi vinskim turizmom. Sada je njihov posao punoletan, a kako domaćin Huppert u šali kaže, njihov program je „od čokota do kreveta“ jer ko pije mora da jede, a ko jede i pije mora da spava. S’ obzirom na to da se Hajdukovo nalazi na tranzitnoj ruti, gosti autobusima dolaze iz Poljske, Litvanije, Slovačke, Češke, zastanu u Vinskom dvoru i nastavljaju put ka Grčkoj, Albaniji, Turskoj. Prema rečima domaćina, vinski turizam zasniva se na tome da gost dobije kompletnu ponudu, od hrane, preko vina, do noćenja, pa i prezentacije na italijanskom, nemačkom, mađarskom, srpskom i poljkom, jezicima kojima Laslo odlično vlada.
Zbog korone turizam tavori
-Smeštajni kapacitet je 110 ležajeva u 52 sobe, tako da istovremeno mogu da se smeste putnici iz dva autobusa. Imamo jako dobru ponudu hrane, reč je o vojvođanskim i mađarskim specijalitetima kao što su guščija džigerica, gulaš, perkelt, razna jela od ćurećeg i pilećeg mesa, čuvene šomloi galuške, sve u svemu 80 različitih jela. Kako su naše terase ušuškane u zelenilu gosti jako vole da sede na njima, jedu i pijuckaju vina. Kod nas zbog opuštanja vole da dolaze ljudi koji rade stresne poslove, poput lekara, advokata i drugih. Najčešće ostaju dva dana jer se u blizini našeg Vinskog dvora nalaze Palić i Subotica, a ako je reč o domaćim gostima oni iskoriste blizinu mađarske granice da „skoknu“ do banje Moroholom. Sve ovo funkcionisalo je godinama ali, zbog aktuelne situacije prouzrokovane virusom KOVID -19, ove godine sve se drastično promenilo, kaže Laslova supruga Fodor Erika.
Prema Erikinim rečima, u Vinskom dvoru radi ekipa jako dobrih i vrednih ljudi i svi napori nje i njenog supruga usmereni su na opstanak kako ne bi bili prinuđeni nikome od zaposlenih da daju otkaz. Gosti su u najvećem procentu stranci tako da je celokupan posao preko noći stao.
Don Oliver – šarmantni dženlmen koji osvaja na prvi gutljaj
Ali, proizvodnja grožđa i vina ne stoji. Valja obrati grožđe i napraviti vina izuzetnog kvaliteta, mirisa i ukusa.
-Mi nismo veliki vinari, imamo svega 10 hektara pod vinovom lozom. Nismo robni proizvođači i uzgajam više sorata i široku paletu različitih vina što je i osnova za vinski turizam. Ono što je najvažnije, imamo vina koja drugi nemaju. Od belih vina to su Don Oliver koji se služi kao aperitiv, počinje svoju čudesnu priču o vinima Huppert Laslo, diplomirani inženjer agronomije i nosilac titule viteza Vinskog reda „Arena zabatkiensis“ osnovanog pre 21 godinu kada je i počeo razvoj vinskog turizma koji nalikuje onom u razvijenim zemljama sveta.
Ovo vino je jedinstveno u svetu i ima ga u Hupertovom podrumu. Njegov neponovljiv miris, svežina i prijatna gorčina, podstiču apetit pre jela. Don Oliver je kombinacija dveju mirišljivih sorti koje rađaju na pesku Hajdukova – oršai olivera i čersegi fisereša. Oršai oliver je stona sorta, koju je stvorio mađarski selekcioner Pal Kočiš ukrštajući loze zvane požonji i čabski biser. Sejanac je proizveden 1930, a sorta je priznata 1959. godine. Najviše se gaji u Mađarskoj. Pre dve decenije tamo je zauzimala 2.300 hektara. Grozd ove sorte je srednje veličine, srednje rastresit i lepog izgleda. Bobice su male, zlatnožute, okrugle, s debelom pokožicom, prijatne muskatne arome. Čersegi fisereš je vinska sorta priznata 1963. godine. Odlikuju je lepe kiseline i raskošan buke. Naš domaćin je vino od nje kombinovao sa iršai oliverom, a dobijeno vino nazvao je Don Oliver i svojim gostima ga nudi kao aperitiv.
Malbek – spustio se sa Anda na subotički pesak
-Od crnih sorata naveo bih malbek, poreklom iz Argentine. To je stara sorta koja je u Evropi praktično izgubljena pojavom filoksere. Potiče iz Bordoa ali je proslavila Argentinu. Imao sam problem sa njenom adaptacijom jer je ona preneta iz Francuske u Južnu Argentinu. U Andima na visoravni koja se nalazi na 1.700 metara nadmorske visine veoma je hladno. Kada sam kalemove stavio na vrući pesak, loza je doživela šok. Trebalo mi je dosta godina da je adaptiram. A sada, druga generacija koju sam umnožio u Velikoj Drenovi, fenomenalno uspeva, priča naš domaćin koji je u proizvodnju uveo značajan broj agrotehničkih mera koje drugi ne koriste.
Huppert kaže da ima dosta izuma i u tehnologiji proizvodnje grožđa, a i vina i ako ne gleda Internet, ne čita stručnu literaturu, već samo razmišlja.
-Na fakultetu sam veoma dobro naučio fundamentalne naučne discipline što mi mnogo pomaže. Kada svojim sedmim čulom osetim da nešto nije logično, onda razmišljam. Čitava naša porodična priča o grožđu, vinu i Vinskom dvoru manje je zasnovana na našim znanjima, a više na intuiciji. Među ljudima koji koriste intuiciju nema mnogo konkurencije. Nekada mi se desi i da u tim razmišljanjima „puknem“ ali to pokazuje da sam još uvek normalan, kroz šalu priča Laslo.
Vizijom do inovacije i visokog kvaliteta
Među njegovim izumima je i mašina za saturaciju ugljen-dioksida u vino zahvaljujući kojoj može da proizvodi proseko. Kada je kupio turbinu za stvaranje ozona, montirao ju je na atomizer i pre berbe poprskao grozdove. Ovako je stvorio mogućnost da se grožđe bere po velikoj vrućini, a da ne izgubi kvalitet, odnosno da 2-3 dana ostane sveže. Morao je smisliti kako da njegova mašina za sat vremena napravi jedan gram ozona koji je jak antiseptik, a pri tom je bezaopasan. Inovativno je to što je na atomizer montirao transformator i struju sa akumulatora podigao na 220 V, turbina od 0,6 A to može da podnese i tako se u hodu lepo stvara ozon. Kod sorte malbek korisiti mikorize, što predstavlja simbiotski odnos između gljive i korena od kojeg oba učesnika simbioze imaju koristi. Prednosti simbioznih asocijacija između mikoriznih gljiva i vinove loze je visokomeđuzavisna veza u kojoj vinova loza ima višestruku korist jer mikorizne gljive proizvode antibiotike, te štite biljke od patogenih gljiva i bakterija u tlu, povećava se efektivna zona apsorpcije korena putem hifa, veća otpornost biljaka na stres uzrokovana sušom, splet hifa oko korena vinove loze fizički štite koren od napada parazita… dok gljive imaju samo jednu korist – dobiju fotosintezom nastale spojeve ugljika – produkte fotosinteze konvertovane u trihelozu, manitol i glikogen. S’ obzirom na to da je Laslo fitopatolog po struci odmah po kupovini kalemova napravio je hranljivi rastvor i u njega 10-ak dana držao kalemove čime je isprovocirao sistemičnu zarazu nakon čega je usledila sadnja. Rod dobija već u drugoj godini jer lozu ne reže na dva okca, pušta je kako ne bi došlo do gubitka materijala. Ovo su samo neke inovacije koje našem domaćinu, koji kaže da se ne oslanja na knjige već na praksu, olakšavaju posao.
U Huparrtovim vinima nema alergenata i histamina, crvena vina, napravljena od soti cabernet sauvignon i merlota ne filtrira, ne upotrebljava centrifugalnu već koristi peristatičnu pumpu, a fermentaciju radi na niskoj temperaturi.
Sve u svemu, vina proizvedena u ovoj vinariji su pitka i nemaju mnogo alkohola, a kako je reč o biodinamičkoj proizvodnji grožđa bez upotrebe hemijskih sredstava, to se oseti na prvi gutljaj jer ukus ne može da laže. Huppert se nije registrovao kao organski proizvođač i, kako kaže, njemu je kvalitet vina najvažniji što potvrđuju posetioci koji dolaze u Vinski dvor.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski