Od ukidanja poljoprivrednih kvota na šećer u Evropskoj uniji 2017. godine došlo je do hiperprodukcije ove strateški važne prehrambene sirovine u zemljama članicama Unije ali se negativno odrazilo na domaću i regionalnu industriju šećera, rečeno je na stručnom skupu i predstavljanju rezultata studije „Sektorska analiza grane šećera u Srbiji“ koju je izradio Ekonomski fakultet u Beogradu.
Predstavnici Privredne komore Srbije, kompanija, i resornih ministarstava, razgovarali su o modelima kako da se sektor industrije šećera u narednom periodu unapredi.
Prema rečima Aleksandra Bogunovića, sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, studija pokazuje da industrija šećera u našoj zemlji i regionu godinama unazad beleži negativan trend u gotovo svim segmentima.
– Od ukidanja kvota u EU, nastala je hiperprodukcija šećera. Velike količine šećera dovele su do pada cene gotovog proizvoda što je u velikoj meri uticalo i na poziciju ne samo naše industrije već i u okruženju – rekao je Bogunović.
Preporuke su, kaže, da se zadrži postojeća carinska stope na uvoz šećera, da se omogući dugoročni zakup državnog zemljišta, a kao jedna od indirektnih mera predlaže se podrška proizvođačima pri izgradnji sistema za navodnjavanje površina pod šećernom repom.
Takođe, proizvođačima šećerne repe bi pomogle direktno ciljane subvencije, rešavanje pitanja u domenu primene posebnih pesticida i formiranje fonda podrške kako bi mogli da ispune uslove iz Poglavlja 27 za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.Edukacija lokalnih proizvođača, udruživanje i novi modeli osiguranja useva, takođe mogu doprineti boljem stanju u industriji šećera, rečeno je na skupu.
Petros Gemintzis, direktor kompanije Hellenic Sugar navodi se smanjuju površine pod šećernom repom kao i izvoz šećera.
– Problem je što je cena šećera niska i ima negativan trend, a troškovi rastu. Tražimo rešenja, pogotovo kada pričamo o zelenoj energiji i očuvanju životne sredine – navodi Gemintzis.
Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podseća da od 16 šećerana u Srbiji, koliko ih je bilo 2000. godine, rade četiri.
Od 2016. do 2020. godine domaći proizvođači šećera su u državni budžet po različitim osnovama uplatili 315,8 mil EUR. Svaki dinar od prodatog šećera u maloprodaji kreira dodatnih četiri dinara u BDP-u, naveo je Lončar.
– Beleži se godišnje smanjenje površina zasejanih pod šećernom repom od sedam odsto, a prinosa za tri procenta. Proizvodnja šećera je svake godine manja za prosečno 14% dok se u EU beleži trend povećanja površina pod šećernom repom od oko četiri procenta svake godine – ukazao je Lončar.
Evropa i region beleže trend zatvaranja šećerana proteklih decenija što ilustruju podaci da je od nekadašnjih 147 fabrika u Evropi i regionu, sa radom nastavilo 99.
Izvor: eKapija
Foto: Agroportal – znanje je moć