Kongresni centar Master tokom ovog Poljoprivrednog sajma riznica je znanja i novih dostignuća. Veliki broj učesnika, slušaoca i novinara budno slušaju teme o aktuelnostima u agrarnom sektoru.
Senzori za merenje vlažnosti ili temperature tla, upotreba dronova, lasera i UV-zraka za detekciju bolesti kod biljaka, robotizovana poljoprivredna mehanizacija s navigacijom i meteorološkim stanicama, robotizovana mobilna laboratorija, aplikacije na mobilnim telefonima i računarima – neka su od rešenja koja pomažu poljoprivrednicima na velikim ali i malim parcelama.
ČITAJTE I: Dve decenije Društva agrarnih novinara na Poljoprivrednom sajmu
To je rečeno na seminaru o novim tehnologijama u srpskoj i italijanskoj poljoprivredi, koji je organizovala Italijanska agencija za spoljnu trgovinu ITA/ICE. Ukazano je da su farmeri budućnosti oni koji veruju novim tehnologijama u proizvodnji i preradi postali stvarnost i da su poljoprivrednici koji se koriste robotima i veštačkom inteligencijom farmeri sadašnjosti.
– Italija i Srbija imaju dobru ekonomsko-trgovinsku saradnju, a cilj je da se ona poveća, naročito u naučno-istraživačkoj oblasti – rekao Luka Gori, ambasador Italije u našoj zemlji. – Zato su važni memorandumi koje su na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu potpisale kompanije i instituti koji se bave novim tehnologijama u poljoprivredi u obema zemljama.
O delatnost Instituta Biosens govorila je šefica laboratorije Jovana Stanojev, koja je ukazala da se grupa stručnjaka na tom institutu bavi obradom slika sa satelita, odnosno da se za potrebe poljoprivredne proizvodnje koriste i podaci iz svemira. Na seminaru je bilo reči i o korišćenju veštačke inteligencije u poljoprivrednoj proizvodnji, simulatorima za preciznu poljoprivredu koji virtuelno prikazuju šta može da se desi ako se promeni neki parametar u digitalnoj poljoprivredi.
Vremenske nepogode – velik problem u poljoprivredi
Vremenske nepogode, mahom nastale zbog klimatskih promena, jedan su od većih problema u poljoprivredi, budući da je reč o napornom i kompleksnom poslu koji se izvodi pod otvorenim nebom. Kako bi profit i kvalitet proizvedenog bio zagarantovan, na Sajmu je organizovana Panel-diskusija Deset akcija za ublažavanje uticaja klimatskih promena u poljoprivredi.
Organizatori su bili Kancelarija FAO Ujedinjenih nacija i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, kao i Evropska unija.
– Situacija nije sjajna: poljoprivreda je i dalje fabrika pod otvorenim nebom, zavisi od spoljašnjih faktora, a Srbija je nažalost u delu Evrope gde se klima najbrže menja, najbrže raste temperatura – istakao je koordinator Nacionalnog programa FAO Aleksandar Mentov. – Danas je najvažnije da predstavimo koliko su borba i prilagođavanje klimatskim promenama multisektorska disciplina, pa su tu predstavnici nauke, poljoprivrede, instituta i srednjih škola jer će jedino tako biti rezultata.
Kako ostvariti ciljeve putem praktične edukacije i razmene znanja, uspostaviti mehanizme podrške, multisektorsku saradnju, implementirati teme kroz javne politike i pravni okvir, ulagati u klimatski pametnu poljoprivredu – bile su teme jučerašnjeg skupa. Razgovaralo se i o inovacijama i znanju, formiranju poljoprivrednih organizacija, uređenju zemljišnih poseda i putne infrastrukture – samo su neke od akcija koje treba preduzeti radi ublažavanja klimatskih promena. Zato je važno jačati svest o očuvanju prirodnih resursa i što pre informisati mlade o tome.
Srednjoevropska mreža za privredni razvoj
Komparativni prikaz procesa agrodigitalizacije između Srbije i Mađarske, kao i dinamična trgovinska saradnja dveju država zahvaljujući mađarskim know-how i tehnološkim transferom u sektoru, bila je tema Stručne konferencije Agrodigitalizacija 2023. Konferenciju su organizovali novosadsko i subotičko regionalno predstavništvo CED – Srednjoevropske mreže za privredni razvoj, a otvorio ju je ambasador Mađarske u Beogradu Jožef Mađar.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Privrednike i poljoprivrednike pozdravili su i generalni konzul Mađarske Ester Čalokezi, predsedstavnici OTP banke Srbije i Fondacije Prosperitati.
Na konferenciji se razgovaralo o integrisanoj tehnologiji precizne poljoprivrede, o mađarskoj praksi u agrodigitalizaciji, o praktičnom elektronskom obrazovanju u poljoprivredi i o značaju banaka za razvoj poljoprivrede. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Atila Juhas govorio je o elektronskom registru agroekonomije, a zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Robert Otot o podršci tehničko-tehnološkom razvoju u poljoprivredi.
