Proizvođači i trgovci poljomehanizacijom iza sebe su ostavili uspešnu 2022. i suočili se sa „mršavom“ 2023. godinom, kaže za Biznis.rs generalna sekretarka Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Marija Antanasković.
Tokom prošle godine uvezeno je čak 3.137 novih traktora, kao i rekordnih 135 novih kombajna, ali ove godine očekuje se slabija prodaja zbog niza nepovoljnih okolnosti, upozorava ona.
– Nismo očekivali da će 2022. biti tako dobra godina, s obzirom na sve što se dešavalo, a što je uticalo na proizvodnju i prodaju poljoprivrednih mašina. Bilo je puno kašnjenja zbog nedostatka pojedinih komponenti, ujedno je došlo i do poskupljenja sirovina za proizvodnju mašina, pa su cene bile više, a rokovi isporuke produženi – kaže Antanasković.
ČITAJTE I: Nagrade Poklon igre stigle do svojih vlasnika
Podseća da su prošle godine cene poljoprivrednih proizvoda bile povoljne, dok su u sezoni koja je prethodila poljoprivrednici ostvarili dobar prinos, što je rezultiralo prodajom proizvoda uz dobit.
– Mnogi poljoprivrednici su zarađeni novac uložili u nabavku mehanizacije. Takođe, u prošloj godini mogli su da iskoriste konkurse za nabavku nove mehanizacije i opreme, poput „50:40:10“ i IPARD 2, što je sve pomoglo da prodaja mašina bude bolja – objašnjava Antanasković.
Prevedeno u brojke, u 2022. godini uvezeno je 3.137 novih traktora, među kojima je većina i prodata, dok ih je, poređenja radi, u 2021. uvezeno 2.285. Povećano je i učešće proizvođača iz zapadne Evrope, SAD i Japana što, prema rečima Antanasković, znači da se radi o sofisticiranim i tehnološki složenijim traktorima, spremnim za efikasniju poljoprivrednu proizvodnju.
– Da je tražnja zabeležila skok vidljivo je i kod žitnih kombajna – uvezeno je 135, što je najviše na godišnjem nivou još od 2013. godine – ističe Antanasković i dodaje da nabavku kombajna poljoprivrednici finansiraju sami, pošto nema programa podrške niti subvencija kao za traktore.
U 2023. godini, međutim, tržište je stalo što se tiče uvoza traktora, osim što se završavaju zaostale isporuke iz 2022. kao i one preko IPARD 2 programa.
– Očekivanja za 2023. nisu optimistična. Cene poljoprivrednih proizvoda su na niskom nivou, poljoprivrednici nisu prodali robu od prošle godine, a nisu raspisani programi za subvencionisanu kupovinu poljomehanizacije ni za biljnu ni za stočarsku proizvodnju, što se sve oseti na tržištu. Program IPARD 3 najavljen je tek za poslednji kvartal ove godine, kao i eventualni nastavak programa „50:40:10“ – kaže Antanasković.
Često se u javnosti barata podatkom da su traktori u Srbiji u proseku stari barem dve decenije, a Antanasković je ranije za Biznis.rs objasnila da je takva statistika rezultat uvoza polovnih traktora.
– Više puta smo kao poslovno udruženje, u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, razgovarali kako da ograničimo taj uvoz starih traktora – po godini proizvodnje ili po emisiji izduvnih gasova, međutim još nije pronađeno rešenje. Polovni traktor, inače, može da se uveze samo na ime fizičkog lica, dok pravno lice ne može, kao što je to kod automobila, da ima plac polovnih traktora pa da poljoprivrednici mogu da odaberu. Pri tome, kod polovnih traktora najtraženija je kategorija do 75 kilovata, a dve trećine uvezenih traktora ima oko 40 godina, i tako stalno dolazimo do one prosečne starosti koja nikako da se „pomeri“ – objašnjava Antanasković.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Tokom 2022. je na novih 3.137 uvezeno 1.612 polovnih traktora, što je više od 50 odsto u odnosu na nove.
– Evidentno je da raste tražnja za polovnim mašinama, i to ne samo kod nas nego i u drugm zemljama, recimo u Italiji. Cena nove mehanizacije je u poslednjih godinu dana značajno porasla, od 30 do 40 odsto, baš zbog svih dešavanja još od izbijanja pandemije do danas – rasta cena sirovina, nedostatka i posledičnog poskupljenja elektronskih komponenata, kao i rasta cene energije. Sve to čini novu mehanizaciju manje atraktivnom, ali nove mašine su potrebne i ljudi ih kupuju i kupovaće ih, pošto je kod nas evidentan problem nedostatka radne snage – kaže Marija Antanasković.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Agroportal.rs i Pixabay