U zasadu višnje Zemljoradničke zadruge „Beška“ , iz istoimenog sremskog mesta, koji se prostire na 26 hektara u toku je berba.
Kako se parcele ove zadruge nalaze na obroncima Fruške gore, na nadmorskoj visini od 130 do 150 metara i veoma ocednom zemljištu, one su idealne za voćarsko-vinogradarsku proizvodnju.
Direktor ZZ „Beška“ Dragan Lončar, kaže za Agroportal.rs da je reč o oblačinskoj višnji i visokomehanizovanoj proizvodnji. A to je veoma važno zbog opšteg nedostatka radne snage na ovom terenu.
ČITAJTE I: ZZ „Paprika“ žanje od aprila do novembra
Posle maline, višnja je najtraženija na evropskom tržištu
Prema njegovim rečima, pre 5 godina, kada je ova zadruga zasadila višnju, tržišni uslovi su govorili da je ona, odmah posle maline, najtraženija kultura na evropskom tržištu. Sa partnerom, hladnjačarem iz Iriga, dogovorena je dugoročna saradnja. Zbog navedenih razloga ova proizvodnja je, za sada, stabilna.
-Naše opredeljenje je da sve što radimo, radimo nadprosečno. Mi na našoj ekonomiji moramo pokazati ljudima kojima smo autoriteti i koje savetujemo, da ono što radimo, i pokažemo. Zbog toga smo i u stručnom u i organizacionom delu ispratili sve ono što je bilo potrebno uraditi u ovim veoma složđenim klimatskim uslovima. To podrazumeva intenzivnu zaštitu, negu, jačanje imuniteta, rad na izgledu krošnje višnje, kaže Lončar.
Svi znaju da bez alata nema ni zanata, a to znači da je koncept precizne poljoprivrede i te kako zastupljen u ovoj zadruzi i daje rezultate u pedantnosti, jer se navođenjem preko satelita, detektuju mikro i makroelementi i ove informacije se koriste za prihranu biljaka. Kod višnje sve je regulisano kao infuzija – sve što je biljkama potrebno daje im se kroz zalivni sistem. Sem toga, radni dan je „produžen“, a to znači da sada nema opterećenja noćnim radom.
U zasadu višnje nalaze se solarni paneli koji električnom energijom snabdevaju pumpe za vodu.
-Solarne panele smo postavili jer je naš odnos sa elektroprivrednom bio veoma složen. Iako dalekovod prolazi pored njive bilo je veoma komplikovano dobiti dozvolu za korišćenje električne energije. Ali, kako vreme brzo prolaz, bili smo prinuđeni da tražimo druga rešenja. Sada, daljinski upravljamo zalivnim sistemom, odnosno iz kancelarije, pomoću kompjutera, upravljamo i vodom i hranivima, objašnjava naš sagovornik.
Takođe, svi zadružni traktori imaju navigacione sisteme pa negu i kultivaciju mogu da obavljaju i danju i noću bez bojazni od štete.
Zasad višnje formiran je u tri godine – išlo se korak po korak.
-U početku smo probali različite forme, pa smo imali višnju kalemljenu na magrivi, na sopstvenom korenu, sa jednim oblikom rezanja, sa krunom na manjoj ili većoj visini, sa gušćom ili ređom sadnjom… Sve je sada u osmatranju. Puni rod se očekuje za dve godine kada se višnja u gustom zasadu pretvori u špalir, sastave se krošnje i kada mašina koja ubira višnje nema prekide u radu. Tada se mogu očekivati ozbiljni prinosi, kaže direktor ove zadruge.
Otkupna cena višnje, godinama unazad, zna se tek sredinom ili krajem berbe. Sada postoji najava da će ona biti 55 dinara za kilogram plus PDV.
Kodeks ponašanja obavezan je za sve zadrugare
Za Zemljoradničku zadrugu „Beška“ može se reći da je osnovana dva puta. Kako objašnjava Dragan Lončar, prvo osnivanje zabeleženo je 1950. godina kada su očevi i dedovi sadašnjih zadrugara formirali zadrugu koja je stvorila dobar deo sadašnjih kapaciteta. Sadašnja zadruga je pravni sledbenik one poslerarne koja je do 1974. godine funkcionisala u ambijentu socijalizma kada je bila favorizovana od strane društvenog uređenja. Te godine zadruga je, kao i ostale u tadašnjoj državi, ušla u oblik poslovanja tzv. udruženi rad u kojem je u velikoj meri bila sputana. Drugo osnivanje bilo je 1990. godine kada je ova zadruga izašla iz delovanja udruženog rada i kada je postala autonomni subejat u privrednom ambijentu u kojem je kreirala svoje planove i ideje.
-ZZ „Beška“ posluje na zadružnim principima i neguje zadružđne vrednosti. Ovi principi precizno su definisani zadružnim pravilima i to je kodeks ponašanja u ovom sektoru. Negujemo zadružne vrednosti, a to su pre svega solidarnost, briga za lokalnu zajednicu, a to znači ne apsolutnu profitabilnost, već povezivanje i empatičnost, reči su našeg sagovornika.
Zemljišni kapacitet je nasleđen i iznosi 450 hektara obradivog i 200 hektara ritskog zemljišta kojim gazduje JP „Vojvodinašume“. Mašinski park sa savremenom mehanizacijom, nadogradnja je od 1990. godine od strane sadašnjih zadrugara. Zadruga organizuje proizvodnju svojih zadrugara i kooperanata na 1.500 hektara sopstvenih površina, povezujući sitne i srednje poljoprivredne proizvođače kako bi ostvarili sopstvene proizvodnje.
-U toj funkciji svojim zadrugarima i kooperantima obezbeđujemo repromaterijale, skladištenje njihove robe, prodaju na berzama, pomažemo im u administraciji vezanoj za njihova gazdinstva ali i u iznalaženju rešenja njihovih problema koji su sociološkog, pedagoškog, edukativnog karaktera. Mi takva gazdinstva povezujemo i na taj način pravimo višećelijski organizam, kaže Lončar.
Zadrugari ZZ „Beška“ su oni poljoprivrednici, odani članovi zadruge, koji su sklopili tzv. zadružne ugovore što podrazumeva da svoju celokupnu proizvodnju plasiraju preko zadruge. Njih je 50 dok je broj kooperanata 200 i oni sa ovom zadrugom sklapaju jednogodišnje ugovore koje po želji obnavljaju. Pomoć jednako stiže i jednima i drugima i to ne samo vezano za njihove ideje u poljoprivredi već i za problematiku njihovog života u selu.
Šećerna repa ove godine „najslađi“ ratarski usev
Poštovanje plodoreda, koji je nakad tropoljni, nekad četvoropoljni, a nekad i petopoljni, i na zadružnim kao i na njivama zadrugara ubraja se u prioritete. Godinama unazad zadruga ima određenu kvotu sirovina koju nudi i skladištarima i prehrambenoj industriji.
Ove godine u plodoredu se, pored pšenice, kukuruza i suncokreta, našla i šećerna repa koja je interesantna jer doprinosi boljem sledu ratarskih useva. Ona je visokoakumulativna kutura ali predhodnih godina je izostala njena proizvodnja zato što visina ulaganja u šećernu repu, kako objašnjava Lončar, u konkurenciji sa drugim ratarskim kulturama, nije opravdavala profitabilnost.
I u ataru Beške do sada je zabeležena natprosečna količina padavina. Tako je u maju palo od 205-250 litara kiše po kvadratnom metru. Na njivama sa šećernom repom palo je 220 litara što je za ovaj usev odlična situacija jer se nalazi na ocednom zemljištu.
U trenutku naše posete ZZ „Beška“, šećernoj repi, koja je posejana na 65 hektara, davana su hraniva, zaštitna i stimulativna sredstva da bi se u uslovima vlažnog i toplog vremena pojačao njen imunitet i zaštitio je od bolesti i štetočina.
-Sada imamo krah cena žitarica, a kod šećerne repe se može ugovoriti cena ali i drugi parametri. Tu pre svega mislim na subvencije u iznosu od 35.000 dinara po hektaru prijavljene i zasejane šećerne repe, a najviše do 500 hektara za ostvareni prinos od najmanje 50 tona po hektaru plative šećerne repe. Ovaj potez države svakako pozdravljamo, kaže Dragan Lončar.
Kod kooperanata ZZ „Beška“ ova proizvodnja još uvek nije zaživela, a sirovinskom sektoru je interesantna kada su u pitanju veće površine, pre svega zbog neophodne upotrebe gabaritne mehanizacije.
Prošlogodišnja zabrana izvoza reflektovaće se i na ovogodišnje cene pšenice
Žetva pšenice samo što nije počela i, kako kaže direktor ove zadruge, prošlogodišnji rod je prodat zahvaljujući dugogodišnjem, stabilnom partneru na duge staze koji je ujedno i skladištar, mlinskoj kući iz Inđije. Pre dva meseca pšenica roda 2022. godine je plasirana ali po daleko nižim cenama od prošlogodišnjih.
-Ali, kada je ponderišemo, i nije tako loša u odnosu na trenutnu. Kada se izračunava profitabilnost kultura ona se u ratarstvu ne može meriti na godišnjem nivou već se mora uzimati u obzir četvorogodišnji ili petogodišnji prosek što zavisi od plodoreda. Predhodne godine smo imali izuzetan profit u ratarstvu sve dok ukrajinska pšenica nije preplavila tržišta. Ova problematika biće aktuelna i u danima pred nama ali imamo viziju kako da je prevaziđemo, kaže sagovornik Agroportal-a.
Na zadružnoj ekonomiji ove godine pod pšenicom je 180 ha. Zbog tržišnih cena pre zabrane izvoza, svi su zasejali više pšenice nego uobičajeno ali, kako kažu u ovoj zadruzi, bitno je imati kvalitetan proizvod pa se nadaju da će zahvaljujući kvalitetu naći mesto na tržištu.
Zadružna mehanizacija je mašinski prsten za zadrugare i kooperante
Zadružni mašinski park koncipiran je tako da bude na rapolaganju i zadružnoj ekonomiji i zadrugarima i kooperantima. On je kapacitetom pojedinačnih mašina prilagođen srednjem i malom posedu, od 2 do 10 hektara, ali i ekonomiji koja ima ozbiljne table zemljišta. I priključne i pogonske mašine imaju zadatak da nadomeste sve ono što prevazilazi ekonomske potrebe pojedinačnog domaćinstva.
-Mi zapravo primenjujemo ideju mašinskih prstenova. Zadrugari i kooperanti sve više koriste naše usluge. Ostavljaju samo svoje brojeve telefona i kažu da na njihovim njivama uradimo sve onako kako radimo na parcelama zadružne ekonomije. Takođe, preko naše agronomske stručne službe obaveštavamo ih i kada trebaju da urade tretmane zaštite bilja i koje preparate da koriste. Na kraju, mi samo napravimo troškovnik i oni znaju na čemu su. Zapravo koristimo ideje mašinskih prstenova i kooperativa iz Srednje Evrope, objašnjava Dragan Lončar.
To je razlog zbog kojeg u okviru ove zemljoradničke zadruge posluje i poljoprivredna apoteka čiji karakter je, na prvom mestu, savetodavni. Trgovina nije primarna jer poljoprivrednici zaštitna sredstva mogu da kupe i na drugom mestu.
Da li teško doći do novca?
Ne propušta se prilaka da zadruga aplicira za namenska sredstva putem različitih konkursa. U najvećoj meri ovako obezbeđen novac iskorišćen je za jačanje mašinskog parka. Preko konkursa za uvođenje koncepta precizne poljoprivrede došlo se i do novca za zalivni sistem u voćnjaku.
-Nama su odavno potrebni skladišni kapaciteti. Da bismo bili svoj na svome moramo imati i skladištenje i doradu poljoprivrednih proizvoda. To obezbeđuje prisutnost na tržištu i kvalitetom i kvantitetom, objašnjava Lončar.
Na pitanje da li zadruge lako ili teško dolaze do novca, direktor ZZ „Beška“ je odgovorio da je to individualna stvar.
-Zahvaljujući korektnom odnosu prema dobavljačima i otkupljivačoma, mi smo postali sigurna kuća za svoje kooperante, zadrugare i poslovne prtnere, uključuju i banke. Zbog naših završnih računa lako možemo da dođemo do finansijskih sredstava, a sada već biramo banke sa kojima ćemo raditi i pregovaramo oko uslova, dodaje on.
Formula zadrugarstva rešava mnoge probleme
Dragan Lončar je i član Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine pa je poseta ZZ „Beška“ bila prilika da porazgovaramo i o njegovom viđenju položaja zadružnog sektora u Srbiji.
-Naše društvo apsolutno ne prepoznaje zadrugarstvo. U Evropi to je proces koji objedinjuje milione proizvođača i to ne samo u poljoprivredi kao što mi to ovde radimo. Zadrugarstvo ili kooperativa je ekonomska formula koja isključuje, našim rečnikom govoreći, gazdu. Svi članovi imaju jednaka prava bez obzira na svoj ulog, a raspodela se radi prema doprinosu u stvaranju profita. Kod nas je zadrugarstvo odavno obrukano i anatemisano, i u socijalizmu i u sadašnjem liberalnom kapitalizmu, kaže on.
Dalje objašnjava da je u evropskim zemljamo ono prisutno u svim granama. Proces ujedinjenja u zadruge Lončar opisuje kao stvaranje višećelijskog organizma od velikog broja jednoćelijskih. Prema njegovim rečima, i ako živimo u vremenu u kojem je individualizam sve izraženiji, u svetskoj ekonomiji se odvija neprekidno ujedinjavanje dok je na našim prostorima prisutna stalna atomizacija i razjedinjavanje.
Primenjujući formulu zadrugarstva mnoge stvari bi mogle biti rešene.
-Kao primer navodim neprepoznavanje zadrugarstva od strane knjigovodstva i računovodstva. Primera radi, kada naša zadruga pruža usluge ili izdaje repromaterijal, svakom zadrugaru istog dana moramo da izdajemo fakturu i fiskalni račun i platimo porez. To je apsurno. Logično je da to uradimo kada proizvođač na tržište izađe sa svojim krajnjim proizvodom, a mi nastupimo kao pravno lice. To govori da ni poreska politika nije prepoznala zadrugarstvo.
U srednjoevropskim zemljama, u poljoprivredi postoji posebna poreska politika za zadrugarstvo, posebna za makro ekonomske agregate. Država mora da prepozna benefite udruživanja u zadruge kao pravna lica jer se objedinjavanje ne dešava smo po sebi.
Na pitanje kako vidi dalji razvoj zadrugarstva u Srbiji, Lončar kaže da ono ne može da bude deklarativna ideja, već grana koja je ozbiljno ekonomski stimulisana jer zadruge u velikoj meri pune republički budžet.
-U odnosu na kapacitete zadruge imaju po jedinici površine najveće učešće u državom budžetu. Država preko zadruga može da kontoliše životnu sredinu, količine robe kao i da favorizuje proizvode koji su interesantni za tržište. Sa takvim odnosom, zemljoradničke zadruge bi spasle mnoge sitne posede od propadanja, poručuje Lončar.
On dodaje da zadruge moraju imati ozbiljnu ekonomsku motivaciju i od strane samih zadrugara koji će u određene kapacitet uložiti i vlastita sredstva što im donosi mnogo veću profitabilnost od individualnih ulaganja.
Dok se u Evropi i svetu organizuje na međudržavnom nivou, zadrugarstvo kod nas je, kako kaže, na najnižoj lestvici.
-Naša država sa svojim zakonodavstvom samo smeta razvoju zadrugarstva, a najbolje bi bilo da ne smeta. Zamislite situaciju kada 5 ili više lica formira zadrugu i pri prvoj raspodeli repromaterijala, ta zadruga mora da plati porez na kraju meseca i ako nije ni počela da ostvaruje zaradu. To je apsurdno. Nove zadruge na startu imaju barijeru neprepoznavanja specifičnosti zadrugarstva, objašnjava sagovornik Agroportal-a.
ZZ „Beška“ ima 22 stalno zaposlena radnika i kako kaže njen direktor, ima obavezu da očuva zadrugarstvo i da ga afirmiše jer je ono u Beški prisutno duže od jednog veka. Prve zadruge u ovom mestu bile su štedno-kreditne što govori da je ideja udruživanja sredstva radi postizanja zajedničkog ekonomskog cilja još tada zaživela.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
-Nadamo se da smo uspeli u teškom vremenu kada zadruge nisu mažene i pažene, kada je u vremenu privatizacije bilo mnogo pokušaja da one budu uništene, kada i danas u katastrima ne mogu da urade upis svoje svojine ili kada na svojini koju su kupili ne mogu da instaliraju proizvodne kapacitete. Da je sve ovo rešeno svako selo bi od svoje zadruge imalo više koristi, poručuje Dragan Lončar.
ZZ „Beška“, kao i većina vojvođanskih zadruga pomaže kulturni i sportski život u svom selu kao i zadravstvo i školstvo i druge segmente koji uvećavaju kvalitet života u seoskoj sredini.
Piše: Jasan Bajšanski
Foto: Agroportal.rs i Pixabay