Korišćenje lekovirih svojstava biljaka zabeleženo je u drevnoj medicini. Žalfija je jedna od prvih koja se upotrebljavala za ove namene.
Latinsko ime joj je Salvia officinalis L.. i ubraja se u grupu najlekovitijih biljaka na svetu. Stari Rimljani su je veoma cenili zbog njenih antibaktersijskih, antivirusnih i antifiguracionih svojstava. Za nju se kaže da je prirodni lek za zdravu i lepu kožu i kosu, odnosno za lep izgled.
ČITAJTE I: Pčele vole borač
Osim što je sakupljaju berači lekovitog bilja ona se gaji i plantažno. Ova toploljubiva biljka uspeva na svim tipovima zemljišta ali joj najviše odgovaraju srednjevezani tereni sa dobrim vodnim i vazdušnim kapacitetima.
Višegodišnja je biljaka i na istom mestu se gaji 4-5 godina. Proizvodi se direktnom setvom za koju je potrebno 8-10 kg semena po hektaru ili iz rasada sa međurednim razmakom od 70 cm i razmaku između biljaka od 30 do 40 cm.
U veme kosidbe, koja se radi mehanizovano, potrebno je lepo i suvo vreme. Suši se u zaštićenom prostoru na promaji ili u sušarama na temperaturi od 60 stepeni.
Na jednom hektaru ostvaruje se prinos 5-6 tona suve herbe ili 2,5 do 3 tone suvog lista. Poznato je ulje od žalfije dobija se iz biljaka pokošenih u fazi cvetanja i to 20-30 kilograma po hektaru.
Piše: Jasna Bajšanski