28 februara, 2021

ZA TOMIĆE IZ JARKOVCA PČELARSTVO JE LJUBAV, ZADOVOLJSTVO I PORODIČAN POSAO

Granice se pomeraju spajanjem tradicije i inovacija

„U Panonskoj niziji, prošaranoj pitomim rekama Tamiš, Begej, Tisa i kanalima, nalazi se Deliblatska peščara, baš između padina Karpata i reke Dunav gde naše pčele, poput ljudi iz ovih krajeva, vredno i marljivo rade da biste Vi bili u prilici da uživate u našem medu.“

S’ poštovanjem,

Porodica Tomić

Ovim rečima Tomići iz Jarkovca, sela u opštini Sečanj, pozdravljaju sve dobronamerne ljude. Ova porodica svoje prve korake u pčelarstvu napravila je davne 1961. godine, kada je Vladimir skinuo sa grane svoj prvi pčelinji roj. Ni sam Vladimir nije znao da će pčelarstvo postati njegova ljubav i strast, da će toliko zavoleti ta mala predivna bića i da će mnogo godina nakon toga napraviti temelje na koje se do dana današnjeg dogradjuju spratovi. U rad sa pčelama uključio je i svoju suprugu Božanu. Njegova vizija bila je da uči, prisvaja znanja i široko ih deli i prenosi svojim najbližima. Vremenom, Vladimir je dosao do 390 pčelinjih zajednica na kojima je marljivo i predano radio do poslednjeg dana života. Znao je Vladimir da uporedi pčelarstvo sa sportskom disciplinom, a kako vreme prolazi njegovi naslednici, sin Zlatomir i snaja Biljana, u potpunosti razumeju tu njegovu rečenicu – „U ovom „sportu“ pobedjuju znanje i disciplina, čovek se takmiči sa sobom od juče da bi sutra znao još više i mogao da odoli svim izazovima, kojih je sve vise i vise“.

Biljana Tomić
Biljana Tomić

Zlatomir i Biljana, druga generacija pčelara u porodici, nastavili su da proširuju svoj pčelinjak, te sada imaju 650 pčelinjih zajednica. Uspeli su da nasledjenu armiju oprašivača i letećih farmaceuta skoro udvostruče i da ih održavaju uprkos svim izazovima.

Zlatomir Tomić
Zlatomir Tomić

-Kada sam pre 17 godina iz grada došla da živim u malo selo, Jarkovac, nisam ni slutila da će se roditi takva vrsta ljubavi i strasti prema pčelama i pčelinjim proizvodima. Suprug i ja svu svoju snagu usmeravamo na gradjenje zdravih temelja bavljenja pčelarstvom  za našu decu. Ćerka Andjela ima 16 godina i zajedno sa petnaestogodišnjim bratom Vladimirom i nama dosta je angažovana oko pčela. Samoinicijativno i bez imalo straha deca, kada im to slobodno vreme dozvoli, idu sa nama na pčelinjake, ne plaše se uboda pčela i učestvuju u svim radovima u toku sezone, priča Biljana.

Sve je više izazova u pčelarstvu

Zlatomir Tomić kaže da su u pčelarstvu godine sve teže i teže ali i da uvek postoji nada da će ona naredna godina biti bolja.

-Izazovi su razni, svaka godina je priča za sebe. Drago mi je što pčelari imaju podršku države koja nas prati kroz razne podsticaje i subvencije. Inače, proizvodna godina 2020. bila je izuzetno „slaba“ u svakom smislu. Na to su uticali mnogi faktori, od ljudskih do vremenskih. Tokom pandemije virusom korona potražnja za našim proizvodima bila je veća, bar kada su u pitanju med i pčelinji proizvodi. Kada klimatski i pašni uslovi pogoduju, jako smo srećni i zadovoljni, objašnjava Zlatomir.

Svoj asortiman proizvoda porodica Tomić je sa pčelinjaka  u svom izvornom i nepromenjenom obliku upakovala u lepu ambalažu. Tu su razne vrste medova, mešavina meda i lekovitog bilja, zatim mešavine meda i drugih pčelinjih proizvoda, propolis kapi, propolis sprej, melemi na bazi propolisa, matični mleč, perga, sapuni, ukrasne sveće na bazi pčelinjeg voska, kreme, medenjaci.

– Med pakujemo u tegle Saveza pčelarskih organizacija Srbije vodjeni idejom da med spakovan u brendirane tegle zaista daje potrošačima dodatnu garanciju i sigurnost da su kupili čist proizvod, a ne falsifikat. Do tegle Saveza može doći samo pčelar, a ne nakupac ili trgovac. Ulažemo u ambalažu, u propagandni materijal, važno nam je da naši potrošači budu zadovoljni. Naši proizvodi su predhodnih godina osvojili 24 medalje i tri pehara za kvalitet, kako u našoj zemlji, tako i u regionu. Priznanja nisu izostala ni na prošlogodišnjem novosadskom Poljoprivrednom sajmu, i ako on nije održan u formi na koju smo navikli, objašnjava naša sagovornica i dodaje da su oni do sada bili učesnici na mnogobrojnim sajamskim manifestacijama, kako u zemlji tako i u regionu i da je štand Tomićevih uvek prepoznatlji, pleni vedrinom, zdravljem i ljubavlju.

Ni pčelarima ne teku med i mleko

Jugoslav je predsednik Pčelarskog društva „Banataska Matica“ u Sečnju i predstavnik regije Banat u Izvrsnom Odboru SPOS-a.

– Kroz SPOS pčelari mogu da se edukuju putem časopisa „Srpski pčelar“ ali i predavanja, mogu ući u standard dobre pčelarske prakse. Samim otvaranjem Pogona „Nas med“ došli smo do realnih otkupnih cena koje nikada nisu bile veće u našoj zemlji. Apelujem na sve pčelare Srbije da se učlane u SPOS jer zajedno smo jači, poručuje Jugoslav.

Kao rezultat višedecenijskog rada i iskustva, Tomići su 2013. godine došli na ideju da započnu i proizvodnju hrane za pčele, pogača i sirupa za prihranu pčela. Osnovali su firmu Apis Plus doo koja se bavi proizvodnjom hrane za pčele i satnih osnova, prodajom rojeva, pčelinjih drustava, pčelarske opreme i pčelinjih proizvoda. Registrovali su proizvodnju, uveli HACCP standard, dobiili veterinarski broj i vodjeni idejom da sve što rade prvenstveno za svoje pčele s’ ljubavlju prezentuju i šire određenom krugu potrošača. Kako kažu, koriste vrhunske sirovine. Svi njihovi proizvodi su ispitani i kontrolisani od strane akeditovanih laboratorija u zemlji. Ambalaža i pakovanja su takodje netipični,veoma inovativni i zanimljivi.

– Dve godine nakon registrovanja proizvodnje kupili smo i mašinu za proizvodnju hladno valjanih satnih osnova za svoje potrebe, kako bi došli do njihovog što boljeg kvaliteta. Unapredili smo naše pčelarsko poljoprivredno gazdinstvo aparatom za prikupljnje pčelinjeg otrova. Kovid virus je, kako sam rekao, doveo do povećane potražnje za medom i drugim pčelinjim proizvodima ali je zato zabeležena slabija potražnja opreme za pčelarstvo, kaže Jugoslav.

Konstantnim razvojem i nadogradnjom znanja i iskustva, puni elana i entuzijazma, spajajući tradicije i inovacije, Tomići žele da novim idejama pomeraju granice pčelarstva u regionu. Ipak podsećaju da u pčelarstvu ne teku med i mleko i kažu da je teško biti pčelar jer je pčelarstvo grana poljoprivrede koja je nisko profitabilna i visoko rizična.

Da li kriminal uništavati pčelinjake?

Da nema pčela, ne bi bilo ni biljnog i životinjskog sveta, pa ni ljudi. Ali, izgleda da ima i onih koji ovo ne znaju. U to se porodica Tomić uverila kada je zatekla spaljen pčelinjak.

– Pčelinjak od 65 proizvodnih društava zapaljen nam je 2019. godine. Taj čin shvatila sam kao atak na moju porodicu, na našu egzistenciju. Odlučila sam da zajedno sa suprugom taj nemili događaj u našim životima, prevaziđem jedino radom. Odlučila sam da pobedim. Teško je verovati ali sva snaga je, hvala dragom Bogu, iz umnih kapaciteta. Do dana današnjeg počinioci nisu pronađeni, verujem da će biti, sa tugom kaže Biljana Tomić.

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *