Zadrugari žele nova znanja i izlaz iz preteške situacije u poljoprivredi

 

U Organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine održana je „Treća zadružna škola – Bač – Bački Gračac – Doroslovo 2023“.

Domaćin svečanog otvaranja i okruglog stola „Stanje i izazovi u zadrugarstvu“ bila je ZZ „Zadrugar“ iz Bača, a primeri dobre prakse mogli su se videti i u ZZ „Agrolika“ iz Bačkog Gračaca i ZZ „Nagyret“ iz Doroslova.

Opšti zaključak učesnika škole zadrugarstva  je da se poljoprivreda u celini nalazi u izuzetno kompleksnoj situaciji i zadrugarstvo zajedno sa njom. Ipak, izlaz iz ove teške situacije može se naći jedino udruženim snagama, u zadrugama. Da bi se u potpunosti shvatio značaj zadrugarstva, neophodna je edukacija, složili su se svi.

 

 

ČITAJTE I: Zadruge suočene sa mnogim problemima – ZSV upitio predloge Ministarstvu poljoprivrede

 

 

 

-Samatram da je edukacija, u najširem smislu reči, uvek veoma važna i potreba za njom nikada ne prestaje. Posebno je važno govoriti o primerima dobre prakse koji su sastavni deo ove naše zadružne škole i podrazumevaju posetu zemljoradničkim zadrugama koje uspešno posluju i imaju kapacitete koji doprinose njihovom poslovanju. Uz tu sliku treba da ide i reč njihovih direktora koji obarlažu na koji način ih koriste u svom radu, poručila je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov – Bizonj.  

Ova zadružna škola je, kako je rekla Nestorova,  prilika za zadrugare koji je pohađaju da od najuspešnijih u zadružnom sektoru čuju kako su oni uspeli, da prenesu svoja iskustva i znanja u svoje zadruge i da ih implementiraju.

-Ne treba zaboraviti segment stručnih predavanja, jer i nauka i struka svakodnevno napredjuju i razvijaju se, a za zadrugare je veoma važno usavršavanje. Ovogodišnja novina je okrugli sto na temu „Stanje i izazovi u zadrugarstvu“.  Poruke ove zadružne škole biće upućene i državnim i drugim organima, pre svega u vidu predloga za unapređenje stanja u poljoprivredi i zadrugarstvu, rekla je predsednica ZSV.

Poljoprivrednici su postali socijalna kategorija

Na pitanje koji su ključni izazovi zadrugarstva danas, Miloš Vuković direktor  ZZ „Zadrugar“ iz Bača, zadruge koja je ovogodišnjoj školi zadrugarstva bila jedan od domaćina,  rakao je da je najveći izazov spasiti poljoprivrednika.

-Za sadašnju situaciji u poljoprivredi ne može se reći da je samo delikatna. Ona je izuzetno teška. Poljoprivrednici su ove godine bukvalno postali socijalna kategorija. Skup repromaterijal koji je proletos uzet, sada, sa izuzetno lošim i prinosima i cenama, doveli su do toga da ljudi ne mogu da se razduže. Trenutno niko ne može da kaže gde je izlaz iz ovakve situacije. Skok cena na svetskom tržištu možda bi nešto i popravio. Međutim, polovina kooperanata nema sredstava da se razduži u zadruzi i takvu situaciju nikada nismo imali, kazao je Vuković.

On je napomenuo da zadrugama niko nije ublažio kredite niti ponudio bilo kakvu drugu pomoć, i da su one ostavljene na milost i nemilost tržišta.

-Odavno je trebalo započeti sevtu pšenice. Ljudi su mahom ostavljali svoje seme, ove jeseni zabeležiće se najmanja potrošnja veštačkog đubriva što ukazuje i na upitan kvalitet tog žita. Sasvim je izvesno da naredne godine nećemo imati kvalitetne pšenice. Mislim da o tome niko ne razmišlja. Subencije su zaista isplaćene ljdima ali, u ovakvoj situaciji to izgleda kao da neko u Sahari pusti 3 kapi vode na dlan i kaže: sad izdrži do kraja, rekao je direktor ZZ „Zadrugar“ iz Bača.

Prema njegovim rečima, sadašnja situcija u poljoprivredi izgleda kao da je bezizlazna Na zadrugama je da se bore, a one su prve na udaru poljoprivrednika koji su izuzetno deprimirani.

-Svi mi čekamo da se pojavi neki zrak sunca ili put kojim bi krenuli. Ali, sada nema ni naznaka da će ga biti. Sad zadruge trabaju da odigraju ključnu ulogu. Mi smo letos pšenicu plaćali 1,5 dinar više u odnosu da sve ostale otkupljivače kako bi olakšali našim poljoprivrednicima vraćanje dugova. Ove godine smo i soju platili 2 dinara više. Ono što možemo, mi to i radimo. Međutim, slabi smo mi za popravljanje ovakve situacije, zaključio je Vuković.

Na pitanje koliko je značajna edukacija poljoprivrednika, on je rekao da je sreće bilo, pa da se sa njom počelo pre 30 godina. Još onda je ljudima trebalo objašnjavati koliko je zadrugarstvo bitno i koje prednosti donosi svima. Prema njegovim rečima, da je to tada učinjeno, sada verovatno ne bismo imali razjedinjene poljoprivrednike koji su prepušteni sami sebi. Mnogi ljudi koji su u predhodnom periodu napustili zadrugu ove godine su došli da se ponovo učlane. Uvideli su da zadruge nose napredak celom selu.

Četiri stuba za buduću agrarnu politiku

Zadružni savez Srbije uvek ističe ono što je najvažnije, a na osnovu iskustava i predloga sa terena.  Znanje, stočrstvo, udruživanje poljoprivrednika i investicije su četiri stuba na kojima treba da stoji naša agrarna politika – poruka je Nikole Mihailoviča, predsednika ZSS.

-Smatramo da na prvom mestu treba sačuvati naše institute, od severa do juga naše zemlje. U poslovnim kontaktima sa ino kupcima uglavnom se traže dve stvari – semenska proizvodnja i mesna prerada. Zbog toga je i naša preporuka, kada se govori o budućoj agrarnoj politici, okretanje u tom smeru. A zadruge su uvek bile pravo mesto da se razmene iskustva i razmišljanja, od svetskih tema do situacije na terenu, kazao je Mihailović.

On je napomenuo da su sada najaktuelniji cenovni dispariteti i naglasio da je ova godina jako teška u svim sferama proizvodnje. Kroz zadrugu se teškoće lakše prevazilaze. Sem toga, zemljoradnička zadruga je najbolja za tranfer znanja i iskustava.

Ne treba izmišljati, treba prepisati od uspešnih

Ovo je potvrdilo i obraćanje jednog od naših najpriznatijih stručnjaka u povrtarstvu, prof. dr Žarka Ilina sa  Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu koji je poručio povrtarima da je sada najvažnije prepisati neke modele iz Holandije, Francuske, Španije, Nemačke, Italije, Izraela, a pogotovo Austrije i Slovenije. Reč je o principu po kojem u 90 odsto slučajeva funkcioniše poljoprivreda u razvijenom svetu.

-To podrazumeva izuzetno razvijenu i organizovanu proizvodnju, kroz zadrugu, najraznovrsnijih povrtarskih vrsta na malim površinama, ne većim od 1-3 hektara po jednom profesionalnom proizvođaču. Potreban je veliki broj proizvođača sa velikim brojem biljnih vrsta u toku jedne vegetacione sezone. Onda se za 50-1.500 proizvođača organizuje jedan skladišni prostor, sa jednim kalibratorom koji može biti upošljen čitave godine. U tehnološkom procesu kod primarne proizvodnje nastoji se da se ostvari visok procenat prve klase. A onda se povrće ovde otkupi, pakuje, distribuira širom sveta, objašnjava Ilin.

On dalje dodaje da se na tu proizvodnju naslanja prerađivačka industrija – hladna prerada, topla prerada, sušenje odnosno dehidracija, fermentacija ili najmoderniji način prerade liofilizacija. Tako se dobijaju vrhunski proizvodi sa dodatnom vrednošću. Ovakve zadruge obavezno prate razvojno-istraživački centri u kojima rade studenti master studija i doktori nauka čiji cilj je da za svoje korisnike obezbede najproduktivnije sorte, odnosno hibride, koji će se koristiti u tehnološkom procesu proizvodnje.

-A da bi sve moglo funkcionisati u sastavu zadruge potrebna je i banka koja direktno i, po najpovoljnijim uslovima finansira primarnu proizvodnju, preradu, plasman širom sveta, dodaje Ilin.

On je napomenuo da ništa ne treba da izmišljamo, potrebno je samo da prepišeno način rada u najbližim zemljama EU i da to primenimo u praksi  što će sigurno dati odlične rezultate.

Do bolje pozicije na tržištu doći zbijanjem redova

Udruživanje i kooperacija moraju da budu na prvom mestu – ovo je poručio predsednik Privredne komore Vojvodine, Boško Vučurević. On je rekao da smo svi svesni koliko je teška situacija danas, posebno u poljoprivrednoj proizvodnji, a pre svega zbog veoma složene geo-političke situacije u svetu.

-Dva najveća proizvođača pšenice i kukuruza na svetu, Rusija i Ukrajina, pored toga što ratuju na frontu, ratuju i robama, odnosno cenama na tržištu. Te cene su dampingovane jer se obe zemlje bore za prevlast na određenim tržištima. To se preliva i kod nas, a mi nismo tako veliki proizvođač da bi ostali imuni na takve stvari. Prošlogodišnji rod koji se izdvojio od desetogodišnjeg proseka obezbedio je 3.500.000 tona pšenice i gotovo 7 miliona tona kukuruza što je dovoljno za prehrambenu nezavisnost naše države, rekao je Vučurević.

Prema njegovim rečima, uslovi na tržištu, prevashodno zbog cena, a i zbog logistike koja je danas izuzetno teška, nisu dobri. Konstanca, kao otpremna luka za izvoz naših žitarica, danas je potpuno zagušena ukrajinskim robama, a potpuno su nezadovoljavajuće i cene lučkih troškova.

-Samo zbijanjem redova kroz udruživanje dobija se mnogo bolja pozicija na tržištu. Sada se maksimalno mora raditi na produktivnosti, a tu zadrugarstvo mora da dođe do izražaja i da pokaže sve svoje pozitivne argumente. Zajednički nastup poljoprivrednicima podiže i kreditnu sposobnost kako bi mogli da finansiraju svoju proizvodnju. Na svakom koraku se mora štedeti i dobijati što bolji rezultati u poslovanju. To je jedini način koji obezbeđuje opstanak u ovako kriznim godinama, naglasio je Vučurević.

Za pospešivanje zadrugarstva potreban još jedan konkurs

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivrevredu i šumarstvo kroz realizaciju svog programa za zaštitu i uređenje poljoprivrednog zemljišta i programa ruralnog razvoja prepoznaje zadruge i poljoprivredna gazdinstva koja su njihovi članovi i oni mogu da apliciraju na rapisane konkurse.

-Mi dajemo dodatne bodove zadrugama i zadrugarima. Naravno da je potrebno više sredstava za ove namene. U budućnosti je potreban jedan konkurs koji bi bio namenjen samo zadrugama kako bi pospešili zadrugarstvo. Smatramo da je to veoma bitno, pogotovo sada, kada vidimo u kakvoj situaciji je poljoprivreda. U svakom segmentu ulaganja troškovi su izuzetno veliki, a potrebe poljoprivrednika za mehanizacijom i skladištima postaju sve veće. Možda se kroz zajednička ulaganja može doći do svega toga, rekao je Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

On je kazao da su jednako bitne i škola zadrugarstva koju organizuje ZSV kao i poljoprivredne škole  i fakulteti koji bi trebali da organizuju što više edukacija na temu zadrugarstva u Vojvodini i Srbiji.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

 

 

Za opstanak sela nužne su zadruge

-Mali i usitnjeni posed u proseku 5,4 hektara, kakav je u Srbiji, nameće potrebu za udruživanjem u zadrugu kao najprimereniji oblik ekonomske organizacije, koji omogućava da poljoprivrednici postanu uspešni robni proizvođači, istakao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, otvarajući u Baču „Treću zadružnu školu Bač – Bački Gračac – Doroslovo 2023.

On je i ovog puta iskoristio priliku da naglasi da su zadruge nužnost opstanka sela. Praksa potvrđuje da svuda gde postoje uspešne zadruge i sela su živa – sa bogatim kulturnim i sportskim životom.

 

Piše: Jasna Bajšanski

Foto: Agroportal.rs