Na samom početku 90. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu Zadružni savez Vojvodine tradicionalno je bio domaćin zadružnim savezima i zadrugarima iz zemlja regiona.
Ovakvi skupovi uvek su prilika da se razgovara o položaju zadrugarsva u svakoj od ovih zemalja, mogućnostima međuzadružne saradnje i njenog unapređenja.
ČITAJTE I: Direktor ZZ „Agro-Klek“ Radovan Bokić: Otvoreno o problemima mlečnog govedarstva
-Svesni smo da je zadrugarstvo u istom položaju kao i celokupna poljoprivreda što znači da se svi problemi u poljoprivredi preslikavaju na zadrugarstvo, te ono snosi deo njihove težine, rekla je Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Kako je Nestorov Bizonj rekla, s’ druge strane, bez zadruga, poljoprivrednici se u ovim teškim uslovima tržišnog poslovanja u kojem su inputi za proizvodnju sve skuplji, a sve jeftini gotovi proizvodi, teško mogu snaći.
-Sve to ima svoje granice ali svakako je sa zadrugama lakše opstati na tržištu i smatramo da je i ova situacija jedna od mogućnosti za apel da se poljoprivrednici udružuju. Samo udruženi na tržištu mogu ostvariri svoje ciljeve. Naravno da postoje neki međunarodni faktori i drugi uticaji koji remete tržište ali oni su privremeni, napomenula je Jelena Nestorov Bizonj.
Ona je naglasila da na celokupnu situaciju treba gledati tako da je poljoprivredna proizvodnja stalna delatnost i da se kroz udruživanje može napredovati. To je zajedničko za sve poljoprivrednike i zemljoradničeke zadruge u regionu.
-Još nešto je zajedničko svima, a to je da nas države ne prepoznaju dovoljno u svojim propisima bez obzira da li je reč o državama članicama EU ili onim koje to nisu. A zadrugama je neophodno dati mnogo kvalitetnije mesto u razvoju poljoprivrede, u regionalnom razvoju i u svim drugim oblastima koje su direktno ili indirektno vezane za poljoprivredu, naglasila je Nestorov Bizonj.
U Hrvatskoj je najveću problem napravila ukrajinska pšenica
Božo Volić, predsednik Hrvatskog poljoprivrednog zadružnog saveza kazao je ovom prilikom da su se predsednici zadružnih saveza regiona pre mesec okupili na Poljoprivrednom sajmu u Bjelovaru, te da je i tada, a i sada je sasvim bilo jasno da poljoprivrednici kao pojedinci ne mogu ostvarivati svoje ciljeve.
-To se videlo i prilikom protesta poljoprivrednika u Srbiji koji su iskazali svoje nezadovoljstvo ne samo cenama poljoprivrednih proizvoda već i različitim organizacionim oblicima. To je samo još jedan znak da su zadruge od velike važnosti kako kod vas u Srbiji, tako i u našim zemljama. One su potrebne da ukrupne „male seljake“ i da ih predstavljaju u različitim institucijama, počev od resornog ministarstva pa na dalje, rekao je Volić.
Na pitanje šta je to što tišti hrvatske poljoprivrednike Volić je odgovorio da je cela Evropa u krizi i trenutno je na tržištu najveći problem napravila ukrajinska pšenica.
-Njen uvoz se vezuje i za druge proizvode što se vrlo negativno odražava na inpute u poljoprivrednoj proizvodnji. To će se naročito osetiti u sledećoj godini. Svi tržišni viškovi koji kod nas dolaze iz inostranstva imaju veoma upitan kvalitet i to ne samo kada je reč o žitaricama već i kada se govori o voću i povrću. Primera radi, Srbija je u celom svetu poznata po proizvodnji voća i povrća i umesto mi iz okruženja da razmenjujemo proizvode, nažalost uvozimo ih iz drugih zemlja, naglasio je Volić.
Republici Srpskoj potreban mehanizam zaštite domaćih proizvoda
Rajko Kulaga, predsednik Poljoprivrednog zadružnog saveza Republike Srpske sa žaljenjem je rekao da njihove prvobitne tzv. „stare zadruge“ nestaju sa scene, a poljoprivredno zadrugarstvo se fokusira na one novoosnovane.
-Mi smo, donošenjem zakona o poljoprivrednim zadrugama 2008. godine do danas registrovali 162 zadruge koje su orijentisane na kooperativnu proizvodnju, otkup, plasman i preradu primarnih proizvoda. Moram da istaknem izuzetno veliku podršku vlade Republike Srpske i našeg Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje kroz Pravilnik o podsticajima svake godine podržava zadruge, naglasio je Kulaga.
On je dodao da se pojedine članovi ovog pravilnika odnose samo na poljoprivrede zadruge mada zadrugari mogu aplicirati i po svim drugim odredbama Pravilnika.
-Idemo korak po korak, uspostavljamo novi sistem. Naravno, problema ima, i oni su slični kao i u drugim zemljama u regionu. Najveći problem je na tržištu jer nemamo mehanizam zaštite domaćih proizvoda. Prisutan je uvoz roba sumnjivog kvaliteta koji ugražava našu poljoprivrednu proizvodnju i plasman naših proizvoda, rekao je Rajko Kulaga.
Zadrugari Severne Makedonije traže da država prepozna njihov značaj
Dragi Pamukov iz Asocijacije zemljoradničkih zadruga Severne Makedonije rekao da su se na zajedničkom sastnaku svi složili da su problemi manje-više isti.
-Ne možemo biti konkurenti državama EU, a ni značajnom broju drugih zemalja. Pojednično ne možemo ništa da uradimo i postignemo. U našoj zemlji je fokus na formiranju zemljoradničkih zadruga. Gledamo kakva je organizacija u Vojvodini, Hrvatskoj, Republici Srpskoj i kako zadrugarstvo napreduje, rekao je Pamukov.
On je dodao da Severna Makedonija mora da uloži napor, da osniva zadruge i da sistem funkcioniše poput ovog u Vojvodini.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
-Složio bih se sa svojim kolegom iz Hrvatske da je žalosno što međusobno nedovoljno razmenjujemo poljoprivredne proizvone Naš region je sjajno podneblje – imamo dobru zemlju, vazduh, klimu i svi žitelji regiona međusobnom trgovinskom razmenom mogu da jedu kvalitetnu i zdravu hranu, poručio je Dragi Pamukov.
Na pitanje u kojoj meri institucije u Severnoj Makedoniji prepoznaju zadrugarstvo, Pamukov je odgovorio da je ono, na žalost, minimizirano. Ima davanja za zadruge ali su ona daleko manja od onih u regionu i u EU.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal.rs