Klaster akvakulture „Naša riba“ nastao je zajedničkim dogovorom 12 najvećih šaranskih ribnjaka, ozbiljnih registrovanih proizvođača koji plaćaju vodne doprinose i iza kojih stoje dozvole. Cilj ovakvog vida organizovanja je iznošenja i rešavanja najvećih problema u ovoj proizvodnji kroz povećanje potrošnje domaće ribe koja je izuzetnog kvaliteta.
Model organizovanja i delovanja članovi klastera videli su kod naših suseda Mađara. Oni su pre 8-9 godina pokrenuli ozbiljnu kampanju koja se bazirala na potenciranju domaće proizvodnje i domaće ribe. Zahvaljujući intenzivnoj kampanji u prve četiri godine povećali su potrošnju domaće ribe za 20 odsto što je pokazala i opširna analiza urađena na državnom nivou.
Žolt Pinter: Šaran se može pripremati na mnogo zanimljivih načina
-Ozbiljna medijska kampanja uskoro će početi i kod nas, nastojaćemo da našem stanovništvu objasnimo koliko je za zdravlje bitno konzumirati ribu i na koje načine je pripremati. Kod nas je najprisutnije kuvanje riblje čorbe i prženje ribe, a mi želimo ljudima da pokažemo da se ova namirnica može pripremati na još mnogo interesantnih načina. Želimio da dva puta nedeljno plasiramo nove recepte i načine pripreme, kaže za Agroportal – znanje je moć Žolt Pinter, predsednik Upravnog odbora Klastera „Naša riba“.
On naglašava i drugi, ravnopravni cilj ove organizacije – prikazati proizvodnju ribe od mlađi do ribarnice.
-Ovo je posebno važno jer se godinama povlači paralela između cene ribljeg i živinskog mesa. Gotovo 80 odsto naših građana ne zna da je šaran težine 2,5 kilograma od mresta do izlova u ribnjacima bio najmanje dve, a veoma često i tri godine. To govori da proizvodnja šarana i proizvodnja piletine ni u jednom segmentu ne mogu da se porede. Mi svakako nastojimo da proizvedemo što jeftiniju ribu ali građanima moramo prezentovati kako izgleda ceo proces proizvodnje da bi oni shvatili i o kojem kvalitetu se radi, poručuje Pinter.
Njegov kolega Darko Kenđel koji je član UO Klastera „Naša riba“ u ovom poslu je pune četiri decenije, bavi se proizvodnjom mlađi i njegovo dugogodišnje iskustvo u akvakulturi i ribarstvu govori da je neophodno ujedinjenje svih nivoa plasmana ribe do same trpeze.
Darko Kenđel: Brendiranje naše ribe osnovni je cilj klastera
-Prioritet je proizvesti kvalitetnog i dobrog šarana. Zbog toga je brendiranje naše ribe osnovni cilj klastera. Razlozi su povećanje proizvodnje, podizanje njenog kvaliteta i standardizacija našeg proizvoda. Zbog toga nam je veoma važno da ujedinimo kako nas proizvođače ribe, i šarana i pastrmke, tako i proizvođače hrane za ribe koji nas snabdevaju, transport, preradu ribe i tržište i marketing, kaže Kenđel.
On napomiinje da postizanje ovog cilja podrazumeva dobijanje informacija sa svih pomenutih nivoa. U celoj ovoj priči veoma je bitno na brend koji klaster plasira na tržište pre svega služi povećanju proizvodnje, plasmana i potrošnje šarana. Na ovaj način su i Poljaci povećali potrošnju ribe za više od 30 odsto.
Kenđel: Moramo imati i edukativnu ulogu
-U ovom trenutku imam veoma dobru saradnju sa Bugarima koji nemaju dovoljno ribe za sopstveno tržište, a između ostalog se bave i izvozom. Ista situacija je i u Rumuniji. Mi imamo idealne uslove za povećanje proizvodnje šarana. Ipak, imamo kontraefekat koji je, po meni, nastao zbog neozbiljnosti države prema ribarstvu i akvakulturi, a odražava se smanjenjem površina pod ribnjacima, smanjenjem same proizvodnje ribe koja je u ovom trenutku za 50 odsto. Sada je krajnji trenutak da pokušamo da zaustavimo pad i da povećamo proizvodnju i plasman. Moramo imati i edukativnu ulogu ali proizvođači to ne mogu sami. Da bi se ona ostvarila potrebno je i direktno uključivanje trgovaca, poručuje Kenđel.
Kenđel: U poslednjih 10 godina prepolovljena je proizvodnja šarana
Prema njegovim rečima proizvođači su shvatili da trgovac može da uveze ribu, da je deklariše kao našu i da je proda. Ako se proizvođači ne povežu sa trgovcima koji će našu ribu deklarisati da je proizvedena u Srbiji i da je odgovarajućeg kvaliteta, ništa nije urađeno. Cilj je da sve bude transparentno jer u suprotnom od ovih želja neće biti ništa.
-Pred nama je dugotrajan i mukotrpan put jer se kod nas pojedine stvari veoma sporo odvijaju, rešavaju i završavaju. Znamo da to neće biti lako, 40 godina sam u ovoj branši i znam kako je do sada ona prolazila. Na žalost, u poseldnjih 10 godina imamo velike promene u ribarstvu počevši od tehnologije, preko tržišta, pa do uslova življenja. Rezultat svega navedenog je prepolovljena proizvodnja, zaključuje Darko Kenđel.
Vidak Milošević takođe je član UO Klastera „Naša riba“, u ribarstvu je 14-15 godina i ima dovoljno iskustva da se složi sa svojim kolegom Darkom Kenđelom i potvrdi da je ribarstvo u ozbiljnom problemu čemu u prilog govori činjenica da je izgubljena polovina površina pod ribnjacima.
Vidak Milošević: Saradnja sa naukom je neophodna
Milošević: Vreme je da se pišu nove knjige o ribarstvu
-Jedan od puteva da uspemo u nameri da se ova situacija promeni je saradanja proizvođača šarana i naučnih institucija. Poslednjih 6-7 godina u srpskom ribarstvu, pored nabrojanih problema, desetkovanju proizvodnje doprinelo je i prisustvo virusa. U saradnji sa Institutom za ribarstvo iz Beograda Ribnjak „Sutjeska“ u kojem radim, planira da počne rad na vakcini koja bi pomogla u smanjenju gubitaka. Sada je na sceni neko novo ribarstvo o kojem bi trebale da se napišu neke nove knjige i mi moramo da pojačamo saradnju sa naukom, kaže Milošević.
Petar Pejčić: Želimo da sarađujemo sa vrhunskim nutricionistima
Drugi vid saradnje sa naukom je, kako kaže, saradnja sa nutricionistima prevashodno da bi se promenila lažna slika da je šaran mastan, da se oseća na mulj i da nema dobre nutritivne vrednosti.
-Sve ovo je neistina i, slobodno mogu da kažem, izrečena od nestručnih ljudi. Da bi se otklonila ova negativna senka koja je pala na upotrebu šarana u ishrani, potrebna nam je saradnja sa vrhunskim nutricionistima, poručuje Milošević.
Petar Pejčić je predsednik skupštine Klastera „Naša riba“, njegova delatnost je proizvodnja hrane za ribe i on kaže da postoji specifična veza između proizvođača hrane za ribe i proizvođača ribe. Na neki nači to je, kako kaže, zajednička proizvodnja jer jedni druge podržavaju.
-Proizvodnja ribe je višegodišnji ciklus da bi ona dospela do konzumne veličine i nama je neophodna edukacija krajnjeg potrošača kako bi se njegova svest o konzumaciji ribe promenila. Živimo u vremenu u kojem ljudi sve više shvataju koliko je značajna ishrana. Ali, na žalost, riba sa našeg područja je neprepoznatljiva kao značajna namirnica. Ona se najviše konzumira tokom postova i posnih krsnih slava i to prevashodno u unutrašnjosti. U velikim gradovima ishrana se svela na brzu hranu, kaže Pejčić.
On napominje da do sada nije bila praksa deklarisanje ribe kao i da se u predstojećem periodu to mora promeniti.
-To znači da ćemo našem kupcu reći šta će on jesti pre nego što da svoj novac. Naš klaster želi da promoviše konzumaciju domaće ribe i to kako šarana tako i amora, tolstolobika i pastrmke koja se takođe uzgaja na našem podneblju. Ključna stvar kod domaće ribe je njena svežina što joj daje konkurentsku prednost u odnosu na bilo koju zamrznutu ribu. Kada se uradi hemijska analiza naše sveže ribe koja se uzgaja u kontrolisanim uslovima rezultati pokazuju da se dobija izuzetno kvalitetan proizvod bogat omega masnim kiselinama, poručuje Petar Pejčić.
U Klasteru akvakulture „Naša riba“ pozivaju i proizvođače pastrmke da im se pridruže jer, kako kažu, „zajedno smo jači“, a želje i ciljevi jesu zajednički.
