Sindrom iritabilnog kolona predstavlja poremećaj funkcije debelog creva kod kojih nema organskih lezija ili one nastaju sekundarno ili se nalaze u drugom planu.
One su uglavnom najčešći uzrok posete gastroenterologu (25-50%), češće su u gradovima, dva puta češće kod žena. Uzroci su uglavnom nepoznati, najčešće su emocionalne i psihogene prirode, ili nakon neke infekcije – bacilarna dizenterija, alimentarna dizenterija, nekritična upotreba laksativa, neuromuskularni poremećaj creva…
Simptomi i znaci su bolovi u trbuhu, nadimanje, poremećaj stolice, ostipacija ili dijareja.
Postoji nekoliko oblika “nervoznih creva”.
Spastični oblik
Prisutan je bol u trbuhu različitog trajanja i intenziteta, precipitirajući faktori su najčešće stres, određena hrana, duvan, alkohol, upotreba laksativa… Pacijenti često opisuju bol kao pečenje, paljenje, tištanje. Bolovi najčešće prestaju nakon defekacije, flatulencije ili grejanja trbuha. Takođe od simtoma prisutno je i neuredno pražnjenje koje je obično udruženo sa bolom. Pražnjenje je na 3 do 7 dana, feces je u vidu ,, brabonjaka“, može postojati i analni spazam- fesec u vidu ,,olovke“.
Atonični oblik
Kod ovog oblika često nema bolova u stomaku, pacijenti imaju osećaj punoće, pritiska, nadutosti u trbuhu usled gasne distenzije, osećaj nedovoljne ispražnjenosti nakon defekacije, stolica je obilnija.
Dijaroični oblik
Kod ovog oblika prisutne su kašaste, vodenaste, sluzave stolice, naročito prisutne u jutarnjim časovima nakon doručka, pacijenti imaju osećaj pražnjenja na hitno, obično je prisutan bol. Za razliku od drugih bolesti sa sličnim simptomima, početak ove bolesti je uglavnom pre pedesete godine, simptomi se dugo održavaju, nisu prsutni u toku noći, ne postoji nagli gubitak u telesnoj težini, bez primesa krvi ili masnih stolica, bez povišene telesne temperature. Može se reći da kod iritabilnog kolona ili dominira dijareja, ili dominira zatvor ili bol i nadimanje.
Postavljanje dijagnoze i lečenje
Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka koje pacijent daje, tj. anamneze, fizičkog pregleda, koprološkog, mikrobiološkog i parazitološkog pregleda stolice koji treba da isključe druge uzročnike za pojavu simptoma i terapija je u tom slučaju ciljana na uzročnike, zatim za dijagnozu je potreban nalaz rektosigmoidoskopije, irigografije i na kraju, ako je potrebno i kolonoskopije.
Lečenje iritabilnog kolona može da bude komplikovano i zahtevno zbog nekada neprepoznatih simptoma i kasnog javljanja lekaru, loših životnih navika ljudi, načina života i prisutnosti stresa. Tako da terapija treba da bude sveobuhvatna: psihoterapija, dijeta i medikamentozno lečenje.
Od medikamenata: kod zatvora se preporučuje- Lactuloza 30-100ml dnevno, kod dijareje- mekinje u maloj količini (1-2 kašike dnevno), kod bolova- spazmolitici, Mebeverin 3×1 dnevno.
Ono što je takođe bitno je da intolerancija na određenu hranu često prati iritabilni kolon. Neka hrana zaista pogoršava simptome, to su najčešće mleko i neki mlečni proizvodi, mahunarke, čijom se razgradnjim stvaraju velike količine gasova. Kod sumnje na intoleranciju, najbolje je primeniti takozvanu ,, eliminacionu dijetu“ kojom sistemski isključujemo iz ishrane određenje grupe namirnica.
Suština je u balansiranoj i zdravoj ishrani. Trebalo bi povećati unos svežeg voća i kuvanog povrća, povećati unos vode i biljnih čajeva. Obroci bi trebalo da budu redovni ali ne obilni. U ishranu je preporučljivo ubaciti i integralne žitarice. Naravno, alkohol, kafa, duvan, slatkiši samo pojačavaju simptome bolesti i treba ih izbaciti.
Akutna dijareja i iritabilni kolon
Na ovaj problem naroćito treba obratiti pažnju u letnjim mesecima, pogotovu na putovanjima bez obzira da li neko ima iritabilan kolon tj. ,,nervozna creva“ ili ne. Problem može da nastane zbog upotebe nekada nedovoljno opranog voća ili povrća., zatim, na visokim temperaturama se mikroorganizmi brže zazmnožavaju i može doći do kontaminacije namirnica. Ukoliko putujemo u drugu državu treba voditi računa o upotrebi vode za piće i lokalne hrane na koju naš organizam nije navikao. Najčešći uzročnici infektivne akutne dijareje su Salmonela, Shigella, Clostridium difficile, Roravirus i Adenovirus. Kod akutne dijareje od hrane koju bi trebalo koristiti se preporučuje: kuvani integralni pirinač, banane jer se lako vare i ne opterećuju creva, imaju visok sadržaj kalijuma, zatim kuvana šargarepa jer reguliše rad creva i i bogata je pektinom, jabuke i kruške jer takođe imaju pektin koji ima svojstvo apsorbenta, zbog čega blagotvorno deluje na kolitis i dijareju, jogurt sa probioticima i naravno treba koristiti kapsule probiotika sve vreme dok traju simptomi ali i nekoliko dana nakon prestanka simptoma da bi se obnovila crevna flora tj. dobre bakterije u crevima.
Autor: dr Biljana Bogdanović
Foto: Unsplash