Avgustovske kiše, posebno one u drugoj polovini osmog meseca, nisu bile od velike koristi suncokretu ali, i te kako su značile proizvođačima koji su pripremali zemljište za setvu uljane repice.
-U Srednjem Banatu najvećim delom njive su pripremljene za setvu ove uljarice. Ne dešava se svake godine da ratari koji u svoju setvenu strukturu uvrste uljanu repicu mogu lepo i kvalitetno da pripreme zemljište za setvu ovog useva. A upravo je kvalitetna priprema zemljišta za setvu ključan fator u uzgoju ove industrijske biljke. Zbog dobrih uslova setve ove godine očekujemo i nešto veće površine pod uljanom repicom u Srednjobanatskom regionu, kaže Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.
Kako smo saznali od Rajačićeve 2018/2019. godine ovaj usev je kasno nicao, došlo je do njegovog izmrzavanja tokom zimskog perioda te je od posejanih 2.000 usev opstao na svega 200 hektara. Prošle jeseni srednjobanatski ratari uljanu repicu su posejali na 1.750 hektara, većih problema u proizvodnom ciklusu nije bilo tako da je ova uljarica požnjevena na vreme. Prema najavama proizvođača ove godine će uljana repica u regionu Srednjeg Banata biti posejana na 1.000 hektara više nego lane. Ključno je da se ovaj posao odradi u prvoj polovini septembra kako bi se usev do zimskog perioda dobro razvio i time obezbedio dobro prezimljavanje.
Pored blagovremene setve na sitnoj posteljici sa minimalno 50 biljaka na kvadratnom metru, izuzetno je važna upotreba deklarisanog, sortnog semena, ali i pravilno podešena sejalica. Seme uljane repice je izuzetno sitno, te je preporučena dubina setve od 2 do 3 centimetara. Seme sadrži veliku količinu ulja, što zanči i veliku količinu energije. Takve biljke ubrzano rastu. Uljana repica voli azot ali prvo treba uraditi analizu zemljišta. Agronomi podsećaju poljoprivrednike da nakon setve redovno obilaze useve i štite ih od insekata koji bi se mogli pojaviti u jesenjem periodu.
Uljana repica je biljna vrsta koja ima najkraći period između žetve i setve i ratarima donosi prve značajnije prihode u vegetacionoj sezoni. Dobra i stabilna cena, kao i mogućnost otkupa te uljarice, ohrabrili su mnoge poljoprivredne proizvođače da ove godine seju ovu ozimu kulturu.
Trenutno se beleži manje uljane repice na zalihama širom sveta i postavlja se pitanje da li će cene ove uljarice prevazići 390 evra za tonu. Zalihe uljane repice u Kanadi smanjene su na 2,7 miliona tona dok je prošlogodišnja zaliha bila 4,2 miliona tona – na lageru je manje1,5 miliona tona što će sigurno doneti više cene na berzama.
Ne treba podsećati da je uljana repica biljka koja ima sve veći značaj u poljoprivrednoj proizvodnji i industriji. Primera radi, za proizvodnju biodizela u Evropi se najviše koristi seme uljane repice, više od 80 odsto, dok se u Americi najviše koristi soja.
Ranije je uljana repica najčešće upotrebljavana kao stočna hrana, a retko za konzumno ulje. U nekom proseku seme uljane repice sadrži 40-48 odsto ulja i 18-25 belančevina. Ulja iz semena sadrže različite masne kiseline od kojih su neke vrlo pogodne za proizvodnju biodizela. Posle ekstrakcije ulja iz semena dobija se sačma uljane repice koja sadrži 35-40 odsto belančevina i značajnu količinu lizina i metionina, vrlo dobrih za proizvodnju stočne hrane.
Uljana repica pored ulja i sačme daje i značajne količine slame koja se može zaorati i to je preporuka stručnjaka. Sem toga, slama se može koristiti i kao sirovina u industriji i građevinarstvu. Za slamu je zanimljivo da može upiti i do osam puta veću količinu vode od slame žita.
U Srbiji se uljana repica gaji i kao krmno bilje i to upotrebom u zelenom svežem stanju. Zastupljena je i u organskoj proizvodnji, najčešće kao zelenišno đubrivo jer se brzo razlaže i popravlja kvalitet zemljišta.
Autor: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay