Zbog čega je značajno ljuštenje strništa

 

Prva agrotehnička mera redovnog obrađivanja zemljišta je ljuštenje strnjišta. Tako praktično započinje jesenja obrada oranice posle strnina.

Zaoravanje strnjike ima veliki značaj u polusušnim uslovima. Dobri domaćini su davno usvojili tu aktivnost kao najvažniji posao posle žetve.

 

 

ČITAJTE I: Javni poziv za besplatnu kontrolu plodnosti zemljišta u Vojvodini

 

 

Oni drugi ostavljaju strnjiku na kojoj slobodno rastu korovi i osipaju svoje seme, a voda kapilarnim putem ubrzano, za vreme letnje žege, isparava iz zemljišta.

Naročito je velika šteta gubitak dragocene vlage, što se jasno vidi u smanjenju prinosa sledeće biljke.

Navedeni podaci pokazuju pad prinosa skoro svih useva ako se ljuštenje uradi mesec dana nakon žetve, a posebno ako se ova mera uopšte ne primeni.

Nakon žetve treba zaorati strnjište na dubinu od 10 do 15 cm, zavisno od tipa i vlažnosti tla i količine žetvenih ostataka. Preporučuje se da se zajedno sa zaoravanjem doda i azot u količini od 20 do 50 kg/ha. Navedena količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka. Takođe se može prionuti i na oranje na punu dubinu do 25 cm. Istovremeno je neophodno uneti mineralno đubrivo i stajnjak. Posle oranja brazdu treba zatvoriti upotrebom drljače ili setvospremača da bi se zemljište izravnalo i time umanjio gubitak vlage.

Zaoravanjem žetvenih ostataka popravlja se plodnost i kvalitet zemljišta. Povećava se sadržaj organske materije, humusa, hraniva u zemljištu i njegova mikrobiološka aktivnost. Popravljaju se vodno-vazdušne i fizičke osobine tla, njegova struktura i povećava se dreniranost.

Negativna, ali česta pojava na našim njivama je da se žetveni ostaci spaljuju. To ugrožava susedne useve, a često i živote ljudi, životnu sredinu, divljač, kvalitet vazduha, narušava stanja zemljišta kao osnove poljoprivredne proizvodnje. Najveća šteta je što se gubi nivo humusa u zemljištu koji je teško nadoknadiv.

Visoke temperature koje se razvijaju u požaru uništavaju korisne mikroorganizme i na taj način trajno smanjuju plodnost tla.

Spaljivanje žetvenih ostataka na otvorenom je strogo zabranjeno po osnovu više zakona i predviđene su visoke kazne. Paljenje strnjike je krivično delo izazivanja opšte opasnosti.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

 

Vlasnik poljoprivrednog gazdinstva zbog paljenja gubi pravo na podsticaje u poljoprivredi na period od dve godine. Novčane kazne za fizička lica su od 100 hiljada, a za pravna od 300 hiljada dinara.

Piše: Dipl. inž. biljne proizvodnje Ivan Nan, PSS Zrenjanin