U poslednje vreme se stalno propagira zdrav način života, zdrave navike, zdrava hrana, fizička aktivnost. Ali, da li je u praksi stvarno tako, koliko samo pričamo o tome, a koliko to zaista primenjujemo. Da li je lakše doći kući posle posla i uz tv, nakon obilnog ručka, uzeti još i kesicu nekih grickalica i nešto slatko i nakon toga odremati. Da, u praksi je uglavnom tako, na žalost.
Mislimo da za sve bolesti postoji lek i ako popijemo lek da je to sasvim dovoljno. Ono što ne znamo ili ne želimo da prihvatimo, a svi lekari to propagiraju ili bi bar trebalo da propagiraju je da: ,,Niti jedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost, a fizička aktivnost i zdrav način života mogu da zamene mnoge lekove“.
Od kardiovaskularnih bolesti u svetu godišnje umre oko 17,5 miliona ljudi i taj broj se stalno povećava. Očekuje se da će 2030. godine broj smrtnih slučajeva biti oko 30 miliona.
Promene koje se dešavaju u našem organizmu počinju od samog rođenja. Primer je ateroskleroza. To je proces koji zahvata obično srednje i velike arterije, promena na unutrašnjem zidu arterija se sastoji od nakupljanja masnoće, delova mrtvih ćelija, produkata krvi i kalcijuma u vidu naslaga i žarišta na unutrašnjem zidu arterija. Ove promene na arterijama kreću rano u detinjstvu i povećavaju se sa godinama. Ateroskleroza je multifaktorijalnog nastanka a zavisi od naćina života, bioloških i fizioloških karakteristika, kao i od starosti, pola, rase… Posledice ateroskleroze mogu da budu fatalne: infarkt miokarda, šlog i ostalo. Na neke faktore ne možemo da utičemo ali na neke i te kako možemo. Vodeći faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti je ipak povišen krvni pritisak (hipertenzija). Dokazano je da kada se nekom otkrije povišen krvni pritisak, on već ima bar neko početno oštećenje ciljnih organa. Osim hipertenzije, na pojavu kardiovaskularnih bolesti utiču i loše navike; pušenje, unos alkohola, gaziranih pića, kao i unos soli. Unos soli ne bi trebao da bude više od 5gr dnevno. Bitan faktor je i povišena glikemija i holesterol, naročito LDL holesterol u narodu poznat i kao,, loš holesterol“.
Da se vratimo na hipertenziju za koju smo rekli da je vodeći faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Preporuka je da vrednosti pritiska budu 120-129/80-84mmHg. Za normalno povišen pritisak smatraju se vrednosti od 130-139mmHg/85-89mmHg. Sve preko 140/90mmHg je povišen krvni pritisak.
Uzroci hipertenzije mogu da budu primarni (esencionalni), kada se ne zna tačan uzrok i sekundarni (bolesti bubrega, feohromocitom, Kušingova bolest, hipotireoidoza, sleep apnea, kao i upotreba nekih lekova tipa kontraceptiva, antidepresiva. Ali i sa godinama života se krvni pritisak menja.
Ono što je važno, a mnogi možda ne znaju iako deluje vrlo jednostavno je kako meriti krvni pritisak. Zabluda je, a mnogo puta sam čula da se pritisak meri samo na levoj ruci. Ne, pritisak može da se meri na obe ruke. Najbolje bi bilo da prvo merenje pritiska bude i na jednoj i na drugoj ruci i da na onoj ruci na kojoj je viši krvni pritisak na dalje merimo. Može da se meri i u ležečem i u sedećem položaju, razlika je mala 2-3mmHg. Bitno je i kako merimo pritisak, ruka ne bi trebalo da visi nego da bude u nivou srca, npr. ako merimo u sedećem položaju, položena na sto. Manžetna kojom se meri trebalo bi da odgovara obimu ruke, mada je to u praksi zaista teško izvodljivo. Zatim, ono što je bitno, ne meriti pritisak nakon fizičke aktivnosti, već sačekati 10-ak minuta pa onda meriti, kada se malo odmorite. Vrednosti pritiska mogu da budu različite u kućnim uslovima i kada odete kod lekara. Postoje tzv. ,,hipertenzija belih mantila“ ali i ,,maskirna hipertenzija“. ,,Hipertenzija belih mantila“ je ona kada kod kuće merimo normalan pritisak, a kod lekara povišen. To je strah od belih mantila. Ali, opasnija je za nas lekare ona ,,maskirna hipertenzija“, kada kod kuće merite povišene vrednosti a kod lekara normalne vrednosti pritiska. Na neke ljude odlazak kod lekara deluje umirujuće i te vrednosti budu nešto niže. Da bismo imli pravi uvid u vrednosti krvnog pritiska možemo uraditi monitoring krvnog pritiska, može biti 24h ili 48h-ni. Ono što je nekada bolje i od monitoringa krvnog pritiska je dnevnik krvnog pritiska, koji svako od nas može da napravi. Da u toku npr. 7 dana 3 puta dnevno meri pritisak, znači: ujutru, popodne i uveče. Tako se najbolje vidi kretanje pritiska jer ne podnosi svako dobro monitoring i te vrednosti nekada mogu da ne budu one koje zaista jesu i da zavaraju lekara u donošenju odluke o terapiji. Nekome taj aparat za monitoring smeta prilikom nošenja, ne može da spava pa te vrednosti budu više ili obrnuto….
Važno je ne uvoditi sam lekove za snižavanje krvog pritiska, nego se obratiti lekaru. Nisu svi lekovi dobri za svakoga. Sve zavisi i od samog stanja bolesnika, od pridruženih bolesti, godina starosti i ostalo…. Naravno da su preporuke da bi idealan krvni pritisak trebalo da bude 120/80mmHg. Ali, kao i sve ostalo, ne treba to bukvalno shvatati, niti su te vrednosti za mnoge uvek dostižne. Neko jednostavno ima urođen snižen krvni pritisak tako da bi ove vrednosti za njega bile visoke. Ili ako se hipertenzija otkrije u kasnijim godinama, posle 65. godine, ciljne vrednosti bi bile 130-140/70-80mmHg, a ne 120/80mmHg. Opet,sve je individualno.
Ako su vrednosti krvnog pritiska blago povišene, a pacijent nema nekih pridruženih bolesti, uvek treba, pre uvođenja lekova, predložiti promenu životnih navika, zdrav način života, zdravu ishranu i fizičku aktivnost. To je ono što uvek zanemarujemo pod različitim izgovorima, ili nemamo vremena ili nam je to teško ili nemamo uslova ili novca. Ali za zdrav život i navike je u suštini potrebno mnogo manje novca nego za lekove, a o popravjanju kvaliteta života ne treba ni pričati. Nije uvek neophodno ići u skupe teretane, mogu se primenjivati mnoge druge vežbe, šetnja i brzi hod su jedna od osnova ali uz dinamičke treba raditi i statičke vežbe. To je cela jedna nauka, ali u praksi lako izvodljiva. Možda se čini da je hrana skupa ali priprema zdravih obroka ne iziskuje mnogo para, možda samo malo više vremena…..Sam zdraviji način života i fizička aktivnost luče hormone sreće (endorfine) samim time i stres, koji je, moramo priznati, u današnje vreme neizostavan deo života, nakon fizičke aktivnosti je mnogo manji.
Što se tiče terapije, dokazano je da je nabolje za postizanje ciljnih vrednost krvnog pritiska primenjivati kombinacije lekova. Tipa ACE inhibitora i Ca antagonista ili ACE inhibitora i diuretika, nekada i tri ili četiri leka u zavisnosti od hipertenzije. Danas na tržištu postoje te fiksne kombinacije lekova koje u jednoj tableti sardrže sve kombinacije i to je mngo komotnije za pacijenta. Naravno i ovde je sve individualno, treba pratiti pacijenta ali ga i edukovati da sam prati svoj pritisak, uz takvu saradnju i malo vremena i strpljenja, moguće je pronaći i pravu kombinaciju lekova za svakog.
Ali, na kraju, još jednom da ponovimo:,, fizička aktivnost i zdrav način života mogu da zamene mnoge lekove ali ni jedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost i zdrav način života“!
Autor: dr Biljana Bogdanović
Foto: Unsplash