Na području delovanja Regionalnog centra Čačak usevi ozime pšenice i ječma nalaze se u fazi od nicanja do četiri razvijena lista.
Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo beskrilnih jedinki i krilatih formi vaši -Aphididae i cikada -Cicadellidae u niskim brojnostima.
Ove štetočine pored direktnih šteta koje nanose sisanjem biljnih sokova, veoma su značajne kao prenosioci fitopatogenih virusa. Biljke pšenice i ječma zaražene virusom zaostaju u porastu, dolazi do žućenja i nekroze listova, a može doći i do izostanka klasanja narednog proleća.
S obzirom da se u narednom periodu najavlju vremenski uslovi sa padom temperature, koje će nepovoljno uticati na razvoj i širenje lisnih vaši i cikada hemijske mere zaštite se ne preporučuju.
Na području delovanja Regionalnog centra Leskovac, usevi ozime pšenice se, zavisno od vremena setve i primenjenih agrotehničkih mera, nalaze u različitim fazama razvoja, od faze klijanja, do faze 2-3 lista razvijena.
Vizuelnim pregledom useva uočeno je prisustvo krilatih formi i beskrilnih jedinki lisnih vaši -Aphididae na do pet odsto biljaka i cikada – Cicadellidae na do četiri odsto biljaka.
Prag štetnosti prema EPPO standardu 2/11/1, u ovim fazama razvoja strnih žita, iznosi 10 odsto biljaka naseljeno sa jednom ili više vaši.
Lisne vaši i cikade pored direktnih šteta koje nanose sisanjem biljnih sokova tokom svoje ishrane, veoma su značajne kao prenosioci fitopatogenih virusa.
Hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja navedenih štetočina se ne preporučuju, s obzirom da su vizuelnim pregledima useva pšenice registrovane njihove niske brojnosti i da se u narednom periodu najavljuje pad temperature sa pojavom mraza, koje će nepovoljno uticati na njihov dalji razvoj i širenje.
Vizuelnim pregledom useva nije registrovano prisustvo simptoma bolesti.
Na terenu Regionalnog centra Kragujevac usevi ozimog ječma nalaze se u fazi 1-3 lista razvijeno. Monitoring se vrši na dve lokacije, Petrovac u opštini Kragujevac i Veliko Krčmare u opštini Rača. Vizuelnim pregledom nije registrovano prisustvo simptoma bolesti ni na jednoj od lokacija. Prisustvo cikada uočeno je na lokaciji Petrovac na 3 odsto biljaka, dok su lisne vaši prisutne na 5 odsto biljaka. Na lokaciji Veliko Krčmare nije primećeno prisustvo štetočina. Ni na jednoj lokaciji nije primećeno prisustvo aktivnih rupa glodara.
Lisne vaši su prenosioci virusnog oboljenja žute patuljavosti ječma. U zavisnosti od momenta infekcije ispoljavaju se različiti simptomi. Najopasnija je jesenja infekcija, jer u tom slučaju prinos može potpuno izostati. U slučaju kasnijih infekcija dolazi do pojave kržljavosti biljaka, žutila listova i smanjenja prinosa. Topla jesen, blaga zima i izostanak oštrih mrazeva pogoduje aktivnostima lisnih vaši i povećava mogućnost pojave infekcije. Nakon mrazeva, čija se pojava prognozira u naredom periodu, populacija lisnih vaši znatno opada i smanjuje se opasnost od pojave ovog oboljenja i zbog toga se ne preporučuju hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja ovih štetočina.
Vizuelnim pregledima useva pšenice i ječma na području Regionalnog centra Pirot uočeno je prisustvo štetnih glodara, poljskog miša – Apodemus sylvaticus i poljske voluharice -Microtus arvalis.
Ovi glodari spadaju u polifagne štetočine, što znači da prave štete na velikom broju biljnih vrsta na poljoprivrednim zemljištima. Štete na ozimim usevima u jesen su u vidu uništavanja mladih biljaka izgrizanjem, pa sve do potpunog uništenja biljaka, stvarajući lako uočljive oaze u polju. U vreme klijanja i nicanja biljaka hrane se semenom i klijancima. Ukoliko su vremenske prilike u jesen povoljne, oštećivanje se može nastaviti do kasno u jesen što dovodi do smanjenja prinosa za narednu godinu. Poljski glodari prave velike štete od momenta setve, pa sve do žetve. Tokom zimskog perioda ne hiberniraju već samo usporavaju svoju aktivnost. Karakteriše ih brzo prenamnožavanje i ukoliko se na vreme ne redukuju suzbijanjem postižu visoku brojnost i tada je veoma teško zaštititi useve i sprečiti štete koje nanose. Velikoj brojnosti doprinose povoljni klimatski uslovi, nesistematsko suzbijanje, dostupnost hrane nakon kombajniranja, neadekvatna obrada zemljišta.
Proizvođačima se preporučuje da obilaze parcele i prate prisustvo glodara. Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. Suzbijanju treba pristupiti ukoliko se registruje brojnost iznad praga štetnosti. Aktivnost rupa se utvrđuje zatrpavanjem otvorenih rupa i njihovim praćenjem. Ukoliko u sledećem obilasku rupe ponovo budu otvorene ubrajamo ih u aktivne. Suzbijanje izvršiti nekim od registrovanih mamaka. Mamci se postavljaju u jame i prikriju se zemljom da ne bi došlo do trovanja divljači i stoke. Takođe, treba ukloniti uginule jedinke i ostatke konzumiranih mamaka sa parcele.
U suzbijanju ovih štetočina prednost treba dati agrotehničkim merama borbe kao što su:
– blagovremena žetva strnih žita sa što manje osipanja zrna,
-zaoravanje strništa,
– uništavanje korova i
– duboko oranje.
Na području delovanja Regionalnog centra Vrbas, usevi ozime pšenice se u zavisnosti od rokova setve i primenjene agrotehnike, nalaze u fenofazama do pet razvijenih dok se usevi ozimih ječmova iz ranijih rokova setve nalaze u fazi do tri razvijena stable.
Vizuelnim pregledom useva pšenice nisu registrovani simptomi bolesti, dok se u usevima ječma registruju početni simptomi mrežaste pegavosti lista ječma, Pyrenophora teres, na do 65 odsto biljaka i simptomi rđe ječma, Puccinia hordei, na do 5 odsto pregledanih biljaka.