28 novembra, 2022

Zelena rezidba – vodopije treba ukloniti u pravom trenutku

 

Rezidba voćaka je važna pomotehnička mera koja se primenjuje radi formiranja krune voćaka, njihovog podmlađivanja i regulisanja rodnosti. U zavisnosti od vremena izvođenja, rezidba može biti zimska i letnja i ona se još zove zelena rezidba.

Zvonko Hnatko iz Šida ceo život posvetio je voćarstvu, od završetka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, preko vođenja voćarske proizvodnje u jednoj šidskoj zemljoradničkoj zadruzi do vlastite proizvodnje voća. U ataru sela Bikić Do Hnatko ima zasad krušaka na površini od osam hektara, breskve i jabuke uzgaja na po pet hektara dok trešnje zauzimaju 2,8 hektara. Sa njim razgovaramo o značaju zelene rezidbe.

-Ova mera bitna je iz nekoliko razloga, a jedan od njih je uklanjanje tzv. vodopija, što je posebno važno kako kod kruške, tako i kod breskve. Vodopije ili letorasti su ravne grane koje rastu na mestima na kojima su predhodne godine prilikom rezidbe napravljeni deblji preseci, ne donose rod, nemaju nikakav značaj i samo troše vodu i hranljive materije iz biljke. Sem toga, kada se vodopije ukolone, plodovi breskve dobijaju više sunca i prosotra što doprinosi njihovoj boljoj obojenosti. Kada je kruška u pitanju, primenom ove mere smanjuje se gustina krošnje i voćarima se olakšava prskanje kruškine buve koja u zasadima, ukoliko se ne reaguje blagovremeno, može pričiniti značajne štete. Kada se u zasadima jabuka primenjuju retardanati da bi se smanjila bujnost, zelena rezidba može izostati, priča ovaj uspešan voćar.

Hnatko u svojim voćnjacima zelenu rezidbu radi dva puta i njen značaj je, kako kaže, veći kod bujnijih sorata. Vreme zelene rezidbe zavisi od vegetacije odnosno početka rasta vodopija koje se uklanjaju kada dostignu dužini od 30 do 40 centimetara.

I ako Hnatko kod proizvodnje jabuke zelenu rezidbu praktikuje u manjem obimu, stručnjaci kažu da je ona obavezna i neizostavna u intenzivnoj proizvodnji jer donosi više benefita – utiče na razvoj stabla, smanjuje bujnost i omogućava bolju osvetljenost, te doprinosi boljoj obojenosti plodova. Sem toga, kada se uradi letnja, manja je potreba za zimskom rezidbom. Zadatak ove mere je da obezbedi uslove za obrazovanje rodnih pupoljaka za sledeću godinu. Kao što je i naš sagovornik naglasio, odstranjivanjem suvišnih mladara tzv. letorasta, vodopija, eliminišu se suvišni potrošači vode i hrane i istovremeno vazduh i svetlost lakše dopiru do unutrašnjosti krošnje.

Za bujne sorte jabuka kao što su fudži, gloster, greni smit, elstara, red jonaprisna, deoste i dr. letnja rezidba je posebno preporučljiva. Važno je znati da ova mera dolazi do izražaja samo ako se pravovremeno izvede. Stručnjaci i iskusni voćari, kao što je Zvonko Hnatko, preporučuju da se mladari orezuju nakon završetka aktivnog vegetativnog rasta. Obično je to polovinom juna i početkom jula ali istraživanja naših stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pokazala su da je pravo vreme za ovaj posao u drugoj ili trećoj dekadi avgusta. Rezidba izvedena u ovom periodu depresivno deluje na porast i diferenciranje cvetnih začetaka je bolje za narednu godinu.

Još jedan benefit zelene rezidbe u jabučnjacima je taj što orezane voćke viškove hraniva koriste za dalji razvitak plodova i obrazovanje rodnih pupoljaka za sledeću godinu. Potrebno je odstraniti i jedan deo lišća jer biljke, zbog smanjene vlage u zemljštu i visoke temperature vazduha tokom leta, intenzivno dišu. Preostlom lišću na ovaj način obezbeđuje se normalno snabdevanje vodom i hranom.

Za proizvođače je važno da znaju da, ukoliko se zelena rezidba obavi krajem jula i početkom avgusta, kada su u našoj zemlji temperature vazduha prilično visoke, može da dođe do pojave ožegotina i to posebno u zasadima koji su bez protivgradnih mreža. To je razlog zbog kojeg je letnju rezidbu bolje obaviti u drugoj dekadi avgusta.

Piše: Jasna Bajšanski

Izvor: Dobro jutro

Foto: Pixabay

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor