Pod zelenim operacijama u vinogradu podrazumevaju se sve mere koje se izvode na čokotima tokom vegetacije a to su: lačenje – uklanjanje suvišnih lastara, prekraćivanje lastara – zalamanje, prekraćivanje i uklanjanje zaperaka, prstenovanje loze, proređivanje cvasti, grozdova i bobica i defolijacija -uklanjanje listova.
ČITAJTE I: Zaštita vinove loze od plamenjače i peplnice
Lačenjem se uklanjaju suvišni zeljasti lastarići sa čokota. Ova mera se izvodi početkom vegetacije dok su lastari još mali (nekoliko cm dužine), lako se očenjuju i ne ostaju velike rane na čokotu. Obavlja se ručno, a može i mašinski. Uklanjaju se lastari sa stabla, glave čokota, sa krakova i kordunica i lastari izbili iz suočica zimskih okaca.
Tom merom se umanjuju negativni efekti samozasenjivanja, postiče se optimalna fotosintetička aktivnost listova, obezbeđuje dobra provetrenost špalira i smanjuje rizik od napada gljivičnih bolesti i štetočina. Lačenje se izvodi nekoliko puta u toku vegetacije.
Tokom vegetacije lastari se usmeravaju na gore i provlače između udvojenih žica. Kada prerastu poslednji (najviši) nivo žica a pre početka njihovog savijanja na dole potrebno ih je prekraćivati.
Prekraćivanje (zalamanje) lastara je mera koja se izvodi nekoliko puta u toku vegetacije sa ciljem da se spreči zagušivanje špalira i nepotrebna potrošnja hranljivih materija.
Prekraćivanje se obavlja na 30-40 cm iznad poslednjeg nivoa žica čime se obezbuđuje dovoljan broj listova na lastarima. Za normalno sazrevanje grožđa i lastara i dobar kvalitet, potrebno je od 10-12 zdravih listova iznad poslednjeg grozda na lastaru.
Zalamanje se izvodi 2-4 puta u zavisnosti od uslova u toku vegetacije. Može se izvoditi ručno i mašinski.
Prekraćivanje i uklanjanje zaperaka (lastara drugog reda) je takođe značajna mera kojom se sprečava zagušenje špalira.
Tokom vegetacije uklanjaju se svi zaperci u zoni grozdova a iznad te zone se prekraćuju na 2-4 lista. Ostavljeni listovi na zapercima su fotosintetički aktivniji u odnosu na donje listove glavnih lastara čime se obezbeđuje bolje sazrevanje grožđa i lastara.
Prstenovanje spada u dopunske ili specijalne mere koje se praktikuju u proizvodnji stonog grožđa a posebno kod besemenih sorti u cilju dobijanja krupnijih bobica i ranijeg sazrevanja grožđa.
Izvodi se specijalnim makazama na lukovima ili stablu čokota tako što se uklanjaju kora i floem u vidu prstena širine 2-5 mm, to jest čokot se povređuje. Time se sprečava da hranljive materije stvorene u lastarima iznad mesta prstenovanja odlaze u druge delove čokota. Na taj način se ubrzava porast i sazrevanje bobica u grozdovima iznad prstenovanog dela. Treba biti vrlo obazriv u izvođenju ove mere jer štete mogu biti veće od koristi naroĉito ako se ova mera izvodi kasnije. Krajnji rok je do dve nedelje po precvetavanju loze.
Proređivanje cvasti, grozdova i bobica takođe spada u specijalne mere kojima se postiže bolji kvalitet naročito u proizvodnji stonog grožđa. Kod stonih sorti se preporučuje uklanjanje svake treće cvasti na lastaru.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Defolijacija je mera zelene rezidbe koja podrazumeva uklanjanje listova sa lastara.
Vreme izvođenja i količina uklonjenog lišća zavise od cilja koji se želi ostvariti. Najčešće se ova mera primenjuje kada su godine hladne i vlažne. Uklanjanjem nekoliko donjih listova sa lastara, u vreme sazrevanja grožđa, obezbeđuje se bolje sazrevanje grožđa i provetravanje špalira čime se smanjuje rizik od napada truleži na grožđu. Ova operacija zahteva stručnost i iskustvo i ne treba je obavljati po svaku cenu i samoinicijativno.
Piše: Dipl.inž Goran Đorđević PSSS