Potpuno je neuobičajena proizvodna godina pšenice pre svega zbog skraćenog njenog vegetativnog života za 20-ak dana.
Ovo ima posledice i na kvalitet zrna i na prinos ali, ne u onoj meri kako je to prvobitno izgledalo. Realno, prosečan prinos je 5t/ha. A cena pšenice roda 2024. u narednoj ekonomskoj godini? Svakako da je to, u ovom momentu, najinteresantnije pitanje za naše proizvođače. Sasvim je jasno da se precizan odgovor na ovo pitanje u ovom trenutku ne može dati.
ČITAJTE I: ZSV: Proizvodna cena pšenice je 29,63 din/kg uz prinos od 5,5 t/ha
Šta se desilo pa su prvi otkosi pšenice ove godine pali još u prvoj dekadi juna, ima li mesta u silosima da prime novi rod, može li se na pšenici dobro zaraditi, koji su to tržišni faktori koji utuču na cenu hlebnog zrna? Ovo su neka od pitanja na koja za Agroportal.rs odgovore daje agrarni analitičar Žarko Galetin.
Koliko ukupno pšenice možemo da očekujemo i kakvog kvaliteta?
Sa terena stižu rezultati o kvalitetu i oni su, pomalo i iznenađujuće, dobri. Hektolitar je iznad minimalne granice od 76, a neretko i iznad 80. Proteini su takođe dobri. Sunčano vreme bez padavina koje je trajalo bazmalo sedam dana omogućilo je kontinuiranu žetvu bez prekida. Ukupno, možemo da očekujemo između 2,75 -3 miliona tona prinosa. Uz prelazne zalihe, koje su prilično velike, i iznose između milion i 1,5 miliona tona, otvara se prostor za solidan izvoz. U ekonomskoj 2024/25 godini on bi mogao da bude oko 1,5 miliona tona.
Kako se desilo da prvi otkosi padnu još u prvoj dekadi juna?
Vegetaciju pšenice prerano su isprovocirali blaga jesen, pa potom zima, pa suvi i topao april. Zelene biljke su prerano prešle iz vegetativnog u reproduktvini period. Majske kiše pale su u pravi čas. Dovoljno vlage omogućilo je dobro nalivanje zrna. Junske temperature omogućile su da ono pređe u voštanu zrelost. Biološki život pšenice ovogodišnjeg roda nam mnogo govori i ne može se završiti konstatacijom da smo imali “nikad raniju žetvu”.
Ako je za životni vek pšenice optimalan period od oko 255 – 260 dana, kako to da je on odjednom skraćen na 230 – 240 dana?
Ovo pitanje pokreće još mnoga druga. Pre više od jedne decenije Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) objavilo da se neke biljne vrste, pre svega žitarice, polako “sele” iz žitnica tzv. “Srednjeg zapada” u severnije predele. Kao razlog navedene su previsoke temperature i olujne nepogode u relativno bezbednije klimatske pojaseve. Kod nas je ova vest protumačena kao nešto što se dešava negde daleko od nas. Međutim, vrlo brzo smo se i mi sučili sa surovim klimatskim promenama. To znači da sada treba brzo razmišljati i reagovati. Da li nas to globalna promena klime opominje da moramo nešto suštinski menjati u pogledu genetike semena, optimalnih agrorokova, primene agrotehnike,…? Ovakva, u najmanju ruku čudna agrometeorološka godina, nam ipak ne daje za pravo da na osnovu tako kratkog vremenskog uzorka kao što je jedna godina, donosimo dugoročne zaključke. Ipak nije na odmet razmišljati na tu temu.
Cena pšenice je nešto što najviše interesuje naše poljoprivrednike. Šta mogu po tom pitanju očekivati?
Posle izveštaja o veoma lošim vremenskim uslovima, u Rusiji i Ukrajini kasni mraz u aprilu, ali i u Evropi koja je bila zahvaćena jakim olujnim vetrovima i velikim količinama padavina, cena pšenice zabeležila je rast. Ali, nakon izveštaja o stabilizaciji vremena, cena je ponovo počela da pada. Tome je doprineo i izveštaj sa tržišta energenata koji je ukazao da je cena sirove nafte pala na četvorogodišnji minimum. A upravo ova dva tržišta – žitarica i energenata, izuzetno su korelativna. Skraćena vegetacija i rana žetva kod nas, na svu sreću nisu mnogo uticali na prinos i kvalitet zrna. Na posejanih 550.000 hektara što je nikad manja površina, prema preliminarnim prognozama možemo očekivati prosečan prinos od oko 5 t/ha. Ukupna domaća potrošnja od oko 1,55 miliona tona, jasno upućuje na zaključak, da bi uz prelazne zalihe u narednoj ekonomskoj godini raspolagali sa izvoznim viškom od preko 1,5 miliona tona. Računica svakako pokazuje da ćemo izvoz ove robe imati približno onoliki koliko nam ostaje za domaću potrošnju. Pšenica je roba koja na svetskom tržištu ima veoma dobru konjukturu. Dakle, to je roba koja u svakom trenutku ima i kupca i prodavca. To je svakako dobra vest za one države koje imaju viškove, kao što je Srbija. Usledila je nova stabilizacija cene pšenice, te je ona na Produktnoj berzi u Novom Sadu u jednom momentu iznosila između 22,5 i 23 dinara za kilogram što je potpuno istovetno kao i prošle godine. Ali, tada je to bila i najviša cena za tu ekonomsku godinu. Ipak očekujem da se tržište vrati u jednu uobičajenu paradigmu te da će ova cena doživeti male korekcije na gore ili na dole ali da će naredne ekonomske godine imati svoje uobičajene cenovne pikove i da će beležiti blagi rast. Na svetskom nivou proizvodnja pšenice, koja jeste rekordna, i dalje je manja od ukupne svetske potrošnje, koja je takođe rekordna. To je dovelo do desetogodišnjeg minimuma zaliha. Na duži rok, to bi trebao da bude osnovni generator blagog rasta cena pšenice u toku ove ekonomske godine.
Cene pšenice na svetskim berzama upravo zbog nesigurnosti u pogledu prvo vremenskih prilika, pa zatim i nestabilne geopolitičke situacije imale su vrlo velika kolebanja. Početkom maja cena pšenice na berzi na MATIF-u u Francuskoj su se kolebale od 186 EUR/t preko 268 EUR/t krajem maja, pa nazad na 224 EUR/t početkom juna.
Ako proizvodnja pšenice nije tako profitabilna, zašto se velike agrarne sile bore da osvoje što veći deo svetskog tržišta?
Pšenica nije prepoznata kao roba na kojoj se može dobro zaraditi. Naravno, ima perioda kada je ekonomska isplativost pšenice dobra, ali to je uglavnom u granicama ne baš tako velikih zarada. Relativno mali utrošak rada i ne tako zahtevna agrotehnika u odnosu na uzgoj intenzivnih kultura, satisfakcija su za ne tako veliku zaradu.
Odgovor na postavljeno pitanje najbolje će nam dati geneza politike Rusije prema pšenici u poslednjih dvadesetak godina. Pre dve decenije, Rusija je bila neto uvoznik pšenice, pre deset godina bila je peti, a danas je Rusija ubedljivo najveći izvoznik sa potencijalom od oko 50 miliona tona pšenice za izvoz. Ako pretendujete da na izvestan način upravljate tržištem hrane u svetu, to ćete najbolje postići ako većinski kontrolišete upravo tržište pšenice. Da ne ulazimo u političke i geopolitičke razloge ove velike agrarne sile, činjenica je da danas svetsko tržište pšenice umnogome zavisi od ruske pšenice. Srbija sa svojim potencijalima ne može da se meri sa jednom Rusijom, ali briga o prehrambenom suverenitetu svakako bi trebala da bude na prvom mestu. Međutim, lično bih se ipak zapitao treba li nam takav nivo proizvodnje ove ekstenzivne poljoprivredne kulture koji nam obezbeđuje izvoz jednak domaćoj potrošnji? Možda bi pšenica ipak mogla da ustupi deo zemljišnog resursa nekom intenzivnijem uzgoju, koji omogućava i bolju zaradu. Svestan sam okolnosti da je pšenica idealan predusev i da je neophodna na našim poljima. Saglasan sam sa time, ali možda ipak na nivou nekih manjih površina.
Pšenica je ipak strateški proizvod?
Ta konstatacija jednostavno uopšte ne bi smela da bude predmet polemike. Hleb kao sinonim prehrambene sigurnosti i danas je u najvećoj meri simbol prehrambenog suvereniteta neke zemlje. Nema sumnje da je pšenica u tom smislu starteški proizvod i da sve države, pogotovo uvozno zavisne, ovu robu posmatraju kao meru sopstvene prehrambene nezavisnosti. Tražnja za ovom robom nema takvu dinamiku kao što je to slučaj sa kukuruzom ili sojom koji sve više imaju svoju upotrebu u energetskom i farmaceutskom sektoru, ali je i dalje trend demografskih promena vrlo korelativan sa trendom potrošnje hleba i ostalih proizvoda od pšenice.
Sa kolikim zalihama smo ušli u žetvu?
Mi nemamo referentnu instituciju koja će nam tačno reći koliko imamo prelaznih zaliha. U zavisnosti od junskog izvoza, poslednjeg meseca u ekonomskoj 2023/24 godini, a procene su da je izvezeno oko 150.000-200.000 tona pšenice, pretpostavka je da će zalihe biti između milion i 1,5 miliona tona. To je veoma mnogo.
Ali, s’ obzirom na to da je otvorena luka Konstanca i da je profunkcionisao Crnomorski koridor preko kojeg prolaze velike količine naše pšenice, Italija je jedan od najvećih uvoznika srpske pšenice, verujem da sa izvozom neće biti problema i da će to biti značajan generator srpskog tržišta pšenice. Zbog toga i mislim da će pšenica i dalje biti jedna stabilna tržišna kultura.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
U trenutku žetve, ima li u Srbiji dovoljno skladišnih kapaciteta da prime novi rod?
Žetva pšenice je mesec dana ranije ušla u ekonomsku godinu, a predhodnu nismo zatvorili. Skladišta zrnastih roba, registrovani silosni uslovni kapaciteti na oko 5 milona tona ukazuju da će nam sa prelaznim zalihama pšenice, preostalim količinama kukuruza i soje, biti na granici da prime i pšenicu ovogodišnjeg roda.
Piše: Jasna Bajšanski