Zima se vraća, voćari spremite se za zaštitu voćki od mraza

 

Klimatske promene već su vidljive širom sveta.

Toplotni talasi, poplave, suše i vremsnski ekstremi postaju sve intenzivniji i učestaliji.

Savremena meteorologija ukazuje na mnoštvo upečatljivih podataka  koji, kada se sagledaju zajedno, daju veoma jasnu sliku, promena u kojima živimo. Ni Srbija nije izuzetak.

 

 

ČITAJTE I: Zaštita bresaka i nektarina

 

 

Prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu intenzivno prati klimatske promene od 2010. godine. Kako on kaže, i ako neki smatraju da nije došlo do klimatskih promena i uvažavaju Milankovićevu teoriju da je reč o promenama kime koje se ciklično dešavaju, evidentno je da one i te kako utuču na voćarsku proizvodnju.

To potvrđuju i visoke temperatire za ovo doba godine koje sada imamo, i do 20 stepeni. Januara je takođe bilo neuobičajeno toplo za ovo doba godine. Ovo se dešava u poslednjoj deceniji, pa i duže.

Ovakve vremenske prilike dovode do ubrzanijeg razvoja generativnih pupoljaka bez obzira na to što je sada period mirovanja voćaka. Kada su visoke temperature, a vlage ima u zemljištu, objašnjava Keserović,  dolazi do ubrzanijeg razvoja generativnih pupoljaka. To kasnije može dovesti do situacije da oni kod svih voćnih vrsta budu osetljiviji na niske teperature vazduha koje se javljaju u trećoj dekadi marta i početkom aprila.

-Procenjujem da će tako biti i sada jer od 2012. nijedna godina nije prošla bez kasnih mrazeva. U takvim uslovima najviše štete trpe brskva, nektarina i kajsija, pa čak i neke sorte trešanja koje imaju osetljive generativne pupoljke, objašnjava on.

Po Keserovićevim rečima, može se zaključiti da toplo vreme koje sada imamo, ne ide na ruku voćkama, a jedini benefit je što može da se radi zimska rezidba.

– Voćari koji imaju male površine pod zasadima, trebaju da okreče stabla jer bela boja odbija svetlost. Takođe, potrebno je uraditi i prskanje sa jačim dozama, za 30-40%,  bakarnim preparatima, savetuje naš eminentni stručnjaka za voćarstvo.

Meteorolozi već za početak sledeće sedmice najavljuju postepeno smanjenje temperature vazduha praćeno vetrom, kišom i snegom na planinama te Keserović savetuje da se voćari pripreme za zaštitu od mraza.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

 

 

 

-Najefikasniji je antifrost sistem ali se mogu koristiti i veće bale slame,  koje mogu zaštiti voćke kada su temperature vazduha od -2 do -3 stepena.  Ukoliko se temperature budu spuštale do -12 stepeni, a to se dešava u februaru, one će naneti štete voćkama. Ali, ako to bude do -6, pa čak i -10 stepeni, neće biti većih šteta od imrzavanja. Samo će se malo zaustaviti vegetacija, poručuje prof. dr Zoran Keserović.

Piše: Jasna Bajšanski