Država Srbija još nije platila mlinovima dug od 240 miliona dinara za isporuku brašna po zamrznutim cenama, izjavio je direktor udruženja mlinara „Žitounija“ Zdravko Šajatović. Dodao je da je, uz to, ograničen izvoz sprečio mlinare da prodaju viškove, pa mnogi neće imati novca za kupovinu pšenice iz novog roda.
ČITAJTE I: Najveća Međunarodna konferencija o suncokretu na Novosadskom sajmu
Šajatović kaže da mlinari od države potražuju dug za četiri meseca, od februara do juna 2022. godine, zbog toga što im nije isporučila pšenicu iz robnih rezervi po povoljnim cenama, već su morali da je kupuju na slobodnom tržištu.
-Mlinari su kupovali pšenicu na slobodnom tržištu jer država nije imala da je isporuči iz robnih rezervi, osim za dva meseca i plaćali su je po znatno višim cenama, a brašno su prodavali po ograničenim cenama koje su često bile i niže nego što su platili pšenicu, rekao je.
Vlada Srbije ograničila je cene brašna u pakovanjima od jedan do pet kilograma u novembru prošle 2021. godine, na nivoima koji su tada zatečeni kod proizvođača, od 36 do oko 50 dinara. U martu ove godine Vlada Srbije zabranila je izvoz brašna, a 20. aprila 2022. godine na pritisak izvoznika odobrila je kvote, da bi ih krajem tog meseca ukinula.
Šajatović je rekao da će uskoro početi žetva, a mlinari nemaju novca za otkup novih količina pšenice jer nisu uspeli da se rasterete svih viškova zbog ograničenog izvoza. On je naveo da država nije odbila njihov zahtev za isplatu duga, ali da nije ništa ni odgovorila iako su prvi zahtev ispostavili u martu za prethodni mesec.
Prema Zakonu o uređenu tržišta koji je na snazi od 1. januara 2022. godine, država može da ograniči cene pojedinih proizvoda, ali je dužna da proizvođačima nadoknadi štetu koja je nastala zbog regulisanih cena. Mlinarima je izvoz bio zabranjen u periodu kada je brašno na inostranom tržištu moglo da se, kako je rekao Šajatović, proda po povoljnijim cenama nego na domaćem tržišu i tako su onemogućeni da ostvare veći prihod.
U maju, kada je skinuta zabrana za izvoz brašna izvezeno je oko 19.160 tona, a u aprilu samo 49 tona, što ilustruje kolika je bila šteta od uvođenja kvota. Na to su mlinari upozoravali, ali Vlada Srbije, kako je rekao Šajatović, to nije uvažila.
Piše: B.G.
Izvor: Makroekonomija
Foto: Pixabay