ZSV: Proizvodna cena pšenice je 29,63 din/kg uz prinos od 5,5 t/ha -

Ovogodišnja žetva je počela, zatim je zbog kiše prekinuta i sada se ubrzano nastavlja. Prinos i cena u fokusu su interesovanja proizvođača hlebnog zrna.

Na manifestaciji „Žetveni dan“ koju tradicionalno organizuje Zadružni savez Vojvodine i ove godine saopštena je proizvodna cena pšenice.

ČITAJTE I: PSS Zrenjanin: Izazovi u proizvodnji pšenice

Ona iznosi 29,63 dinara za kilogram i to za ostvareni prinos od 5,5 tona po hektaru. U proizvodnu cenu uračunati su troškovi mašinskih operacija, repromaterijala, doprinosi, naknade za odvodnjavanje, osiguranje i ostali troškovi i oni ukupno iznose 162.975,68 dinara po hektaru. Naravno, manji prinos sa sobom nosi veću proizvodnu cenu i obrnuto – veći prinos je smanjuje.

Poređenja radi, prošlogodišnja kalkulacija je pokazala da je proizvodnja pšenice roda 2023. godine koštala 33,30 dinara za kilogram i to pri procenjenom prinosu od 5 tona po hektaru.

„Žetveni dan“ ove godine održan je u Banatu, na njivi ZZ „Miloševo“ iz Novog Miloševa. Ova zadruga u sadašnjem obliku posluje od 1990. godine, ima 70 članova i oko 200 kooperanata koji obrađuju oko 4.000 ha zemlje, od toga 50 su proizvođači mleka. Bavi se nabavkom repromaterijla, otkupom primarnih poljoprivrednih proizvoda i mleka.

-Žetva pšenice ukupno se odvija na više od 1.000 hektara što je rod od 5.000-6.000 tona. Kod nas je žetva u toku, ječam je pokošen, pivski ječam oko 70%, stočni ječam oko 50%, žetva uljane repice započeta je pre nekoliko dana. S’ obzirom na to da je suša zadesila naš region prinosi nisu zadovoljavajući ali se nadamo da će cene biti bolje. Činjenica je da je dosadašnja žetva pšenica donela prinos od 5-6 tona po hektaru, ječma od 5-5,5 tona. Imamo smeštajne kapacitete za 4.000 tona pšenice dok su preostale količine namenje za razduženja, rekao je Savica Arsenov, direktor ZZ „Miloševo“.

Jelena Nestorov- Bizonj: Svake godine nepoznanica je cena

Činjenica je da zbog finansijske iscrpljenosi mnogi poljoprivrednici na svojm parcelama nisu primenili kompletnu agrotehniku. Po rečima mr Jelene Nestorov – Bizonj, predsednice ZSV, potrošeno je manje đubriva i deklarisanog semena što su sigurni pokazatelji da ćemo imati i manji prinos. S’ druge strane, istakla je ona, iz zadruga se čuje da tamo gde su primenjene sve agrotehnička mere i gde su vremenski uslovi bili malo povoljniji, ostvareni su izvanredno visoki prinosi i dobar kvalitet zrna.

Zbog toga je u kalkulaciji određivanja proizvodne cene pšenice koju svake godine izračunava Zadružni savez Vojvodine bilo teško odrediti prosečan prinos.

– Za poljoprivrednike je ovaj period svečan jer počinju da ubiraju prve plodove svoga rada. Ali, u ovom periodu istovremeno se smenjuju briga i nada jer ratari razmišljaju kakvu će korist imati od svog roda i rada. Svake godine nepoznanica je cena. Kada se govori o tržištu, ono se u odnosu na prošlu godinu razlikuje samo u jednom – količini prelaznih zaliha i količini pšenice koja je sada pristigla, poručila je Nestorov Bizonj.

U odnosu na predhodnu godinu, kako je rekla, količina prelaznih zaliha je manja, ali je i dalje značajna, i površine pod posejanom pšenicom su manje što znači da ćemo u prometu imati manju količinu robe. Po različitim izveštajima, pre sve po izveštaju Evropske komisije, procene su da će ove godine, nakon žetve, pšenice biti manje na međunarodnom tržištu u odnosu na isti period lane.

Posmatrajući Srbiju i Evropu ima nade za optimizam kada je reč o rastu cena. Svesni smo da je u predhodnom periodu na međunarodnom planu bilo raznih uticaja na tržište prehrambenih proizvoda koji mogu poremetiti logičke ekonomske odnose.

-Zbog toga je svakom proizvođaču teško da odluči šta da radi posle žetve. Jedna stvar je sigurna – želi da pokrije svoje troškove proizvodnje. U tom kontekstu Zadružni savez Vojvodine, preko svog Upravnog odbora, svake godine razmatra situaciju pred žetvu i predlaže nadležnim državnim organima odgovarajuće mere za koje smatramo da bi unapredile položaj primarnih poljoprivrednih proizvođača i bukvalno ih sačuvale da ne ostvare gubitak, rekla je predsednica ZSV.

ZSV: Dugoročno potrebno subvencionisanje kamata na kratkoročne kredite

Ove godine Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i drugim nadležnim organima Zadružni savez Vojvodine predložio je da se uvede i dugoročno održi mera subvencionisanja kamata na kratkoročne kredite kod poslovnih banaka za poljoprivrednike i zemljoradničke zadruge, sa smanjenjem kamata na 1-2 odsto.

– Pomenula bih da smo mi ovu meru više puta predlagali u predhodnom periodu kao način za premošćavanje izuzetno teške situacije u kojoj se poljoprivreda nalazi zbog negativnog raskoraka cena, a na štetu primarne poljoprivredne proizvodnje. Svesni smo da su poljoprivrednici i prošle i ove godine većinu svojih ratarskih kultura prodavali ispod cene koštanja troškova proizvodnje što ih je i dovelo do sadašnje finansijske iscrpljenosti, rekla je ona.

Došli smo do žetve, a subvencionisanje kupovine deklarisnog semena ne funkcioniše

Nestorov Bizonje je pomenula i drugi predlog UO ZSV koji se odnosi se na što hitnije donošenje uredbe o subvencionisanju kupovine deklarisanog semena. Ovo je i najavljeno od strane resornog ministarstva kao jedna od mera u okviru Programa podsticaja.

– Došli smo do žetve, a ova mera još uvek nije usvojena. I sve druge podsticajne mere pomoću kojih bi poljoprivrednici imali pozitivno poslovanje su apsolutno neophodne i dobro došle. Nadam se da će se svi zahtevi zadružnog sektora ozbiljno shvatiti jer je primarna proizvodnja posle nekoliko godina rada van pravila koja su postojala na tržištu, finansijski iscrpljena, naglasila je Jelena Nestorov Bizonj.

Najveći teret krize podnele su zadruge

Ona je i ovom prilikom naglasila da su najveći teret podnele upravo zadruge. Naime, većina poljoprivrednika je još prošle godine imala problem razduživanja za preuzeti repromaterijal od zadruga. Ako su i uspeli da se razduže nisu imali finansijskih mogućnosti da ulažu u tekuću proizvodnju. Zbog ovoga su mnoge zadruge došle u situaciju da bez razduživanja poljoprivrednika ulažu u narednu proizvodnju. Da nije bilo ovako, ne bi sve parcele bile pod usevom. Sem toga, bez podrške zadruga, primena agrotehničkih mera na njivama primarnih proizvođača bila bi još manja što bi dovelo do još lošijeg prinosa, pa i cena.

Nestorov-Bizonj je poručila da zadrugari koji imaju svoje skladišne kapacitete osećaju veću sigurnost i imaju bolji položaj u odnosu na zadrugare koji nemaju te uslove. Ovo ukazuje na važnost zadružnog udruživanja ali i investicija u zadružni sektor.

-Zbog toga se ZSV još jednom obraća nadležnima sa predlogom koji je stalan i nije vezan za „Žetveni dan“ – država treba uvek da interveniše na tržištu kada je to potrebno i u potrebnoj meri ali da nikada ne zaboravi da su investicije u zadrugarstvo investicije sa najvećim povratom i najvećom efikasnošću, naglasila je ona.

Vučurević: Globalno gledano, očekuju se više cene

Globalno gledano, svuda se očekuje dobra proizvodna godina pšenice, a zna se da će ukupan rod biti oko 800 miliona tona. Izračunate su i potrebe za hlebnim zrnom, one premašuju pomenuti očekivani prinos i iznosee nešto više od 803 miliona tona.

-Ovo ukazuje na to da će i cene pšenice biti više. Potrebno je samo malo strpljenja da tržište to i pokaže. Kada je Srbija u pitanju, s’ obzirom na predviđeni rod, ako ne dođe do nekih poremećaja na tržištu, izvoz pšenice biće na nivou od 1,5 miliona tona do kraja ove godine. Za prva četiri meseca ove godine izveženo je dva puta više pšenice u odnosu na 2023, rekao je Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine.

Pokrajinskim institucijama potrebni podaci za kreiranje narednog agrarnog budžeta

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Aleksandar Panovski podsetio je da je u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu prošle nedelje počelo zaokruživanje konkursnih linija namenjenig individualnim poljoprivrednim proizvođačima, što će se nastaviti i iduće sedmice. Nakon toga slede realizacija dodeljenih ugovora i pripreme za narednu godinu.

On je uputio molbu zadružnom sektoru da nadležnom sekretarijatu dostavlja podatke o ovogodišnjoj žetvi i zadovoljstu poljoprivredika ostvarenim rezultatima.

-Sve to nam je neophodno kako bismo budžet i konkursne linije što kvalitetnije pripremili za narednu godinu i odgovorili potrebama poljoprivrednika, rekao je Panovski.

Poruke poljoprivrednicima i zemljoradničkim zadrugama stigle su i iz resornog ministarstva

Ivana Popović, državna sekretarka u resornom ministarstvu posebno je istakla značaj prehrambene sigurnosti i nezavisnosti Srbije naglasivši da ona upravo počiva na našim poljoprivrednicima, njihovim rukama i vrednom radu.

-Ministarstvo poljoprivrede se trudi da pomogne našoj poljoprivrednoj sceni ali, zadruge su negde zapostavljene. Samtramo da su one dovoljno velike i snažne da same mogu da prebrode i aktuelne i druge probleme. Ali, zbog geopolitičke situacije, domaća poljoprivredna branša sada nije u takvoj poziciji. Najveće zadruge nalaze se na teritoriji AP Vojvodine pa ćete i u ovoj godini imati pomoć Pokrajinske Vlade. Verujem da će u narednom periodu biti upriličen sastanak sa ministrom Aleksandrom Martinovićem na kojem će se razgovarati i o problemima koji prate proizvodnju pšenice i drugih ratarskih useva, poručila je Popovićeva.

Ona je navela da su direktna davanja sad 18.000 dinara po hekaru i uputila izvinjenje poljoprivrednicima što još uvek nisu zaživele subvencije za kupovinu deklarisanog semena. Izrazila je nadu da će se u narednom periodu, upravo na sastanku sa ZSV, postići poboljšanje na tom polju.

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

-Posebno mi je drago što je resorno ministarstvo u predhodnom mandatu uspelo da poveća površine za koje se isplaćuju subvencije sa 20 na 100 hektara. To se odnosi na subvencije za gorivo koje su 50 dinara po litri, do 100 litara i do 100 hektara.

Ona je naglasila da je visina ovogodišnjeg agrarnog budžeta rekorda i on iznosi 119 milijardi dinara i da će resorno ministarstvo nastojati da raspoloživi novac usmeri na najbolji mogući način.

Piše: Jasna Bajšanski